Karakteristike sojeva Phomopsis sp. izolovanih iz izdanaka obolele ...

Acta agriculturae Slovenica, 85 - 1, maj 2005 str. 107 - 115 

Agrovoc descriptors: rubus, raspberries, plant diseases, phomopsis, pathogenesis, 

inoculation, culture media, temperature 

Agris category code: H20 

Karakteristike sojeva Phomopsis sp. izolovanih 

iz izdanaka obolele maline 

Momčilo ARSENIJEVIĆ 1 

Delo je prispelo 15. marca 2005; sprejeto 15. aprila 2005. 

Received: March 15, 2005; accepted April 15, 2005. 

IZVOD 

COBISS koda 1.01 

Ukazano je na pojavu Phomopsis sp. izolovanog iz izdanaka obolele maline. Date su 

karakteristike razvoja dva soja ove gljive pri gajenju na hranljivoj podlozi. Istaknuto je i njihovo 

ponašanje pri veštačkoj inokulaciji plodova jabuke i višnje kao i izdanaka kupine u odsustvu 

maline. Podloge od graška, crnog luka i krompir-glukozna (PDA) pogodan su hranljivi 

supstrat za razvoj kolonija, stvaranje piknidskih stroma i α i β-piknospora. Temperaturni 

optimum za porast kolonija i fruktifikaciju parazita je 15 o -25 o C. 

Ključne reči: malina, Phomopsis sp., sojevi, gljiva, veštačka inokulacija, hranljiva podloga, 

temperatura. 

IZVLEČEK 

KARAKTERISTIKE SOJEV Phomopsis sp. IZOLIRANIH 

IZ POGANJKOV OBOLELE MALINE 

Phomopsis sp. je bil izoliran iz poganjkov obolele maline. Ugotovljene so lastnosti dveh sojev 

glive, članek poroča o morfoloških lastnostih glive in kultur. Lastnosti sojev so bile raziskane z 

umetno okužbo jabolk in češenj, kot tudi poganjkov robide namesto maline. Gojišča z 

grahom, čebulo in krompir-glukozno gojišče (PDA) so primerna za razvoj kolonij, piknidijev ter 

α in β-piknospor. Temperaturni optimum za rast kolonij in fruktifikacijo parazita je med 15 o in 

25 o C. 

Ključne besede: malina, Phomopsis sp., soji, umetna inokulacija, gojišče, temperatura. 

1 dipl. ing. agr. dr sci. agr., redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom 

Sadu, 21000 Novi Sad, Trg D. Obradovića 8, Srbija i Crna Gora, e-mail: 

marsa@neobee.net 

Delo je objavljeno v sklopu proslav 75 letnice akademika prof. dddr. Jožeta Mačka. Rad je 

pripremljen povodom obeležavanja 75 godišnjice života akademika red. prof. dddr Jože 

Mačeka.

108 Acta agriculturae Slovenica, 85 - 1, maj 2005 

ABSTRACT 

CHARACTERISTICS OF THE Phomopsis sp. STRAINS ISOLATED 

FROM RASPBERRY CANES DIESEASED 

The fungus Phomopsis sp. originating from raspberry canes diseased was isolated and its 

two strains (Ph-18 and Ph-19) were studied. Their morphological and cultural properties are 

given in this paper. The pathogenicity of the strains investigated were proved by the artificial 

inoculation of apple and cherry fruits, as well as using blackberry instead raspberry canes 

(Figs. 1-10). Pea grain agar, onion and PDA were suitable nutrient source for colony 

development and the pycnidial stromata and α and β-pycnidiospores production. The 

temperature optimum for colony growth and pathogen fructification ranged between 15 o -25 o C. 

Key words: raspberry, Phomopsis sp., strains, artificial inoculation, nutrient media, 

temperature. 

1 UVOD 

Tokom devedesetih godina minulog veka, u vreme sve češće i intezivnije pojave 

sušenja izdanaka maline u zapadnoj Srbiji, uzrokovanog, do tada, prvenstveno 

gljivom Didymella applanata, pojavile su se i indicije o mogućem prisustvu i drugih 

parazita, koji bi mogli učestvovati u genezi izumiranja maline, kao što su: Verticillium 

dahliae, V. albo-atrum, Coniothyrium fuckelii, Fusarium sp., Pythium sp., Rhizoctonia 

sp. i druge gljive (Ranković i Garić, 1996; Ranković et al., 1999; Ivanović et al., 1999 

i dr.), pa i one iz roda Phytophthora (Koprivica, M. et al., 2002). 

Kao što je i poznato, ispostavilo se da je Phytophthora fragariae var. rubi, za sada, 

najčešći i ekonomski najznačajniji parazit maline u Srbiji (Koprivica, M. et al., 2004). 

Ne ulazeći u detalje i trenutnu situaciju u vezi pojave fitoftoroznog izumiranja maline, 

na terenu u Srbiji, zadržali bismo se na jednom interesantnom i neobičnom slučaju 

pojave i izolovanja Phomopsis sp. iz obolelih izdanaka maline. Tim pre jer, koliko 

nam je poznato, ova gljiva nije privlačila veću pažnju istraživača kod nas, niti je 

eksperimentalno proučavana kao parazit maline, pa bi svaka informacija o tome od 

koristi bila. Ovo pogotovu i stoga što su Phomopsis spp. česti i značajni paraziti 

izdanaka kupine u Republici Srbiji (Muntanola-Cvetković, M. i Borić, 1985; 

Arsenijević, 2005). 

2 MATERIJAL I METODE 

2.1 Izolovanje parazita 

Postavljanjem sitnijih čestica nekrotičnog tkiva u Petri kutije na podlogu od krompira s 

lakoćom su dobijene čiste kulture, skoro 100% uspeha. Potrebno je bilo samo odstraniti 

površinski deo obolelog izdanka, sterilnim skalpelom odseći nekrotično tkivo 10-ak mm 

dužine a onda ga poprečno sitnije iseći na sterilnom filter papiru u sterilnom pipetom (na 

plamenu napaljenom) postaviti na podlogu. Presejavanjem sitnijih čestica mlađih, još 

nespojenih kolonija, na kosu podlogu dobijeno je više izolata od kojih su detaljnije proučena 

dva: Ph-18 i Ph-19.

ARSENIJEVIĆ, M.: Karakteristike sojeva Phomopsis sp. izolovanih iz izdanaka... 

2.2 Provera patogenosti dobijenih izolata 

Koristili smo plodove jabuke i višnje kao i izdanke kupine u odsustvu izdanaka maline. Sitniji 

fragmenti kolonija, zajedno s podlogom, naneti su na otvore prethodno povređenog tkiva 

ploda a potom su navlaženi prskanjem. Kontrolni plodovi su istim postupkom tretirani ali bez 

nanošenja čestica kolonija gljive. Svi su postavljeni u vlažne komore i tu održavani 2-3 dana a 

odna su preneti na laboratoriske stolove. Pre i posle inokulacije, korišćeni plodovi postavljeni 

su na izdubljeni deo poklopca Petri kutija radi lakše manipulacije. 

Pri inokulaciji izdanaka kupine u laboratoriji vršen je uzdužni zarez dužine 2-3 cm ispod kog 

je postavljen deo kolonije gljive s podlogom. A onda je inokulisano mesto, obimom izdanka, 

obavijeno vlažnom vatom a preko nje i staniol papirom radi održavanja potrebne vlažnosti. 

Kontrolni izdanci podvrgnuti su istom postupku ali bez nanošenja kolonija gljive. 

Svi korišćeni izdanci održavani su u plastičnim sudovima (kadama) sa sterilnim navlaženim 

peskom, čiji je donji kraj poboden u pesak. Inokulisani izdanci s posudama održavani su u 

klima-komori pri 15 o C i 70% relativne vlažnosti tokom 11 dana a onda pri temperaturi od 20 o 

C (deset dana) kada su posude sa izdancima iznete iz klima-komore u okućnicu Fakulteta 

gde su održavani šest dana. 

Ovim postupkom promene temperaturnih uslova želeli smo da umanjimo vitalnost biljnog 

tkiva kako bi ga gljiva što lakše naselila i u njemu se razvila a time i simptome bolesti 

reprodukovali. 

2.3 Hranljive podloge 

Da bismo sagledali dejstvo hranljivog supstrata na razvoj izolata Ph-18 i Ph-19 poreklom s 

maline i stimulisali eventualni razvoj teleomorfa, koristili smo podloge pripremljene od zrnevlja 

graška (GR), lukovica crnog luka (L) i krtola krompira – PDA (KR). U Petri kutije, na centar 

razlivene podloge, nanošene su čestice kolonija gljive. Tako zasejane podloge s Petri 

kutijama održavane su u termostatu pri 25 o C s povremenim pregledom tokom 40 dana 

razvoja. Tada je analiziran izgled kolonija, pojava piknidskih struktura i stvaranje α i βpiknospora. 

2.4 Temperatura 

Uticaj temperature na razvoj Phomopsis sp. proučena je korišćenjem izolata Ph-18. Zasejane 

podloge od krompira (PDA) 7 pH vrednosti, po tri ponavljanja za svaku temperaturu, 

održavane su u politermostatu duže vreme. Opet u cilju praćenja karakteristika razvoja gljive, 

njenih kolonija i reproduktivnih struktura – izgleda kolonija, formiranje piknidskih stroma i α i 

β-piknospora, kao i eventualnog stvaranja teleomorfa. Sve to pri raznim vrednostima 

temperature (5 o , 10 o , 15 o , 20 o , 30 o i 35 o C) i tako odredila ona pri kojoj se parazit i u prirodi, 

možda, najbolje razvija. Konačna ocena o svemu tome doneta je i ovde posle 40 dana 

razvoja kolonija. 

3 REZULTATI 

3.1 Pojava, rasprostranjenost, značaj i simptomi bolesti 

Oboleli izdanci maline potiču iz okoline Šapca sakupljeni tokom proleća 1990. godine 

pri zdravstvenom pregledu zasada kupine. Jer, sušenje izdanaka obe ove vrste 

privlačilo je pažnju na terenu, najviše zbog izbeljavanja njihove kore – 

simptomatološkog znaka karakterističnog za prisustvo parazita Didymella applanata 

(Arsenijević, 2005a). 

109


Međutim, mikroskopiranjem nekrotične kore pri detaljnijem pregledu obolelih 

izdanaka maline, uočeni su piknidi i piknospore tipične za predstavnike roda 

Phomopsis (sl. 3 i 4). To nas je i pobudilo da preduzmemo izolovanje gljive i 

proučimo neke njene osnovne odlike. 

Rasprostranjenost parazita nismo pratili jer su uzroci dopremani samo iz napred 

spomenutih lokaliteta okoline Šapca prema Loznici. 

S obzirom na to da je naša pažnja tada prvenstveno bila usredsređena na zdravtveno 

stanje kupine, gajene na ovom području (Arsenijević, 2005a), ekonomski značaj 

Phomopsis sp., o kome je reč, kao parazitu maline nismo pratili. Jer, izolovanje gljive 

vršili smo samo u nekoliko navrata iz nekrotične kore izbeljenih izdanaka sa 

simptomima sušenja pokoričnog tkiva i izumiranja njegovih dubljih slojeva. 

3.2 Karakteristike razvoja gljive in vitro 

Već posle 2-3 dana od zasejavanja nekrotičnih čestica na podlogu uočava se razvoj 

sivkastih kolonija koje se relativno brzo povećavaju, šireći se i spajajući, kad prekrivaju 

celu površinu podloge u Petri kutiji (sl. 1 i 2). Kasnije, zapaža se i stvaranje sitnijih 

telašaca tipa stromatičnih tvorevina, odnosno piknidskih stroma a ubrzo i pojava kapi 

svetložućkastog eksudata sastavljenog od α i β-piknospora parazita (sl. 1 i 2). 

3.3 Patogenost 

Ovi su ogledi pokazali da oba korišćena izolata (Ph-18 i Ph-19) Phomopsis sp. 

prouzrokuju nekrotične promene, kako na plodovima jabuke i višnje tako i na 

inokulisanim izdancima kupine (sl. 5). Kontrolni tretmani, u svim slučajevima, bili su 

bez promena. Reizolacijom na hranljivoj podlozi razvile su se sivkaste kolonije gljive, 

stromatične tvorevine, odnosno piknidske strukture i α i β-piknospore. Dakle, isti 

razvoj kao i pri izolovanju parazita (sl. 2 i 6). 

3.4 Uticaj hranljive podloge 

Ispostavilo se da su hranljive podloge imale uticaja na razvoj gljive i izgled 

formiranih kolonija kao i na intenzitet pojave stromatičnih struktura i fruktifikaciju 

parazita. Tako je na podlozi od graška struktura kolonija izolata Ph-19 bila nešto 

drugačija od izolata Ph-18 koji se izrazito koncentrično razvijao a intenzitet stvaranja 

stromatičnih tvorevina izolata Ph-19 bio je nešto jači (sl. 7). 

Pri razvoju na podlozi od crnog luka uočene su takođe izvesne razlike: izolat Ph-19 

imao je svetlije kolonije, slabiju fruktifikaciju i stromatične strukture većeg obima, 

dok je izolat Ph-18 stvarao tamnije kolonije s mnoštvom stromatičnih tvorevina (sl. 

8). 

I na podlozi od krompira izolati Ph-18 i Ph-19 nejednako se razvijaju: izolat Ph-18 

ima skoro crne kolonije s „kožastom“ strukturom stromatičnih tvorevina a izolat Ph- 

19 stvara sive kolonije s drugačijim stromatičnim tvorevinama (sl. 9). 

Međutim, prilikom binookularnog i mikroskopskog pregleda svih kolonija, izvršenog 

posle 40 dana razvoja ni u jednom slučaju stvaranja teleomorfa nije utvrđeno. Sličan


razvoj ispoljili su i drugi izolati Phomopsis spp. poreklom s raznih vrsta voćaka 

(Arsenijević et al., 1992). 

Bez specijaliste, užeg taksonomiste, dobrog poznavaoca vrste roda Phomopsis i 

dodatnih istraživanja, teško je suditi o tome da li su ove ispoljene razlike izolata Ph- 

18 i Ph-19, uočene pri razvoju na hranljivoj podlozi „in vitro“, na nivou soja ili vrste 

parazita. To je i bio razlog što smo pručavanu gljivu označili samo kao Phomopsis sp. 

što nam je i D. Punithalingam iz Engleske (International Mycological Institute, 

Surrey, UK) potvrdio identifikujući naš soj Ph-19 (IMI 367152) samo do roda, 

odnosno vrste (sp.), ali ne i do njenog punog naziva. 

3.5 Dejstvo temperature 

Ispostavilo se da se Phomopsis sp. razvija i fruktificira u jednom širem 

temperaturnom intervalu od 5 o – 30 o C (sl. 10). Optimalna temperatura je u granicama 

od 15 o – 25 o C. Pri 35 o C razvoja nema, a pri 5 o C porast kolonije je slab i usporen, 

mada (dosta kasnije) i pri ovoj temperaturi kolonije prekrivaju celu površinu podloge 

u Petri kutiji prečnika 9 cm. (sl. 10). Međutim, i ovde, kao i kod razvoja na raznim 

podlogama, stvaranje teleomorfa ni posle 40 dana razvoja kolonija nije uočeno (sl. 

10). 

4 DISKUSIJA I ZAKLJUČAK 

Vrste roda Phomopsis izolovane su u Srbiji iz raznih vrsta obolelih voćaka. Njihovo 

prisustvo utvrđeno je na breskvi, kajsiji, višnji, jabuci, orahu, kupini i drugim 

(Arsenijević, 2005a, b). 

Još davnih sedamdesetih godina minulog veka dobijeni su izolati ove gljive iz 

nekrotičnog ksilema i rak-rana breskve (Irig u Sremu; Arsenijević, neobjavljeni 

podaci; ex: Arsenijević et al., 1992). A, onda su razni sojevi izolovani i iz obolelih 

grana kajsije (Garić i Arsenijević, 1990), sa sasušenih grana oraha (Arsenijević, 1980; 

ex: Muntanola-Cvetković, M. et al., 1981), obolelih plodova višnje (Petrov, M., 

neobjavljeni podaci; ex: Arsenijević et al., 1992) i s natrulih plodova jabuke 

(Arsenijević et al., 1996), iz nekrotičnog tkiva plodova u matičnjaku jabuke 

(Arsenijević et al., 1998), s nekrotičnih izdanaka obolele kupine (Muntanola- 

Cvetković, M. i Borić, 1985; Arsenijević, 2005a, b) i iz obolelog debla mlađih voćaka 

jabuke (Balaž, J. et al., 2001). 

Sudeći prema ovim rezultatima proizilazi da su populacije Phomopsis spp. 

rasprostranjene u Srbiji i da postoje na raznim vrstama voćaka. Zbog toga bi im u 

daljim istraživanjima trebalo posvetiti veću pažnju. I to iz više razloga: nedovoljno su 

proučene u nas, ne poznajemo im ni stvarnu agresivnost i virulentnost u odnosu na 

njihove domaćine, pitanje prisutnih vrsta i njihove identifikacije kao parazita 

pojedinih domaćina među voćkama ostalo je i dalje otvoreno, a svi su izgledi da su 

razne vrste prisutne (Arsenijević, 2005a, b), spektar njihovih domaćina takođe je kod 

nas nepoznat i dr. 

111


Otuda ovaj nalaz Phomopsis sp., kao parazita maline, samo potvrđuje gore navedene 

činjenice i ukazuje na potrebu daljeg, što iscrpnijeg proučavanja i poznavanja ove 

grupe parazita i utvrđivanja njihovog ekonomskog značaja za pojedine domaćine radi 

preduzimanja odgovarajućih mera suzbijanja, kad se i ako se za to ukaže potreba. 

Svi su izgledi da je populacija Phomopsis spp. poreklom s obolele maline heterogena 

i da se ne sastoji samo od jedne vrste. To je slučaj u Srbiji i kad su u pitanju 

Phomopsis spp. kao paraziti i drugih voćaka: gajene i divlje kupine, oraha i dr. 

(Arsenijević, 2005a, b; Filipović, M. i Arsenijević, 2005). Identifikaciju naših sojeva 

kao Phomopsis sp. (IMI 367152 – Ph-19.) i kao Apioporthe vepris (Delacr.) Wehm. 

(Phomopsis) IMI 368214 (Ma-23) poreklom s maline, kako smo to unapred i istakli 

izvršio je Dr E. Punithalingam (D 149/95YY1, H360/95/YY1, Bakeham Lane, 

Egham, Surrey TW20 9TY, UK, Biosystematic Services), na čemu mu i ovom 

prilikom srdačno zahvaljujemo. 

5 LITERATURA 

Arsenijević, M. (2005a): Vrste gljiva – uzročnici nekroze izdanaka gajene i divlje kupine – 

proučavane na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. I Septocyta ruborum, 

Gnomonia rostellata, Phomopsis spp., Didymella applanata. Biljni lekar, Novi Sad 

(u štampi). 

Arsenijević, M, (2005b): O vrstama rodova Diaporthe i Phomopsis parazitima voćaka i 

vinove loze. Mycologia Montenegrina, Podgorica (predato redakciji časopisa marta 

2005). 

Arsenijević, M., Jančurić, J., Trkulja, V., Gavrilović, V. (1996): Mikoflora uskladištenih 

plodova jabuke. X kongres voćara Jugoslavije, Čačak, 28. oktobar – 1. novembar 

1996. Jugoslovensko naučno voćarsko društvo, Čačak. Uvodni referat i abstrakti: 

217. 

Arsenijević, M., Špica Gorica, Petrov Marija, Stojšin Vera (1992): Karakteristike nekih 

sojeva Phomopsis spp. poreklom sa voćaka. Jugoslovenski simpozijum o zaštiti 

bilja. Zbornik rezimea:39/32, Vrnjačka Banja, 1-5. decembar 1992 g. Društvo za 

zaštitu bilja Srbije. 

Arsenijević, M., Veselić, M., Purar Božana (1998): Uvelost i izumiranje podloge u 

matičnjaku jabuke, Biljni lekar 2:163-166, Novi Sad. 

Balaž Jelica (2001): Pojava sušenja prizemnog dela stabla jabuke. XXII seminar iz zaštite 

bilja Vojvodine. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 7-8. februar 2001. godine (iz 

programa Seminara). 

Filipović Milanka, Arsenijević, M. (2005): Karakteristike sojeva Phomopsis juglandina 

(Sacc.) Höhn, izolovanih iz obolelih grana oraha (Juglans regia L.). Mycologia 

Montenegrina Vol. VIII, Podgorica (predato redakciji časopisa februara 2005). 

Garić, R., Arsenijević, M. (1990): Phomopsis – uzročnik nove bolesti kajsije. Zaštita bilja 

193:269-274, Beograd. 

Ivanović, M., Petanović Radmila, Milenković, S. (1999): Aktuelni problemi zaštite maline i 

kupine. IV jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 6-10. decembar 1999. 

godine (12):32-33. 

Koprivica Mirjana, Milenković, S., Milijašević Svetlana, Gavrilović, V. (2002): Nove bolesti 

maline i manje poznate interakcije štetočina i patogena maline. XII seminar o zaštiti


bilja i Savetovanje o primeni pesticida. Zlatibor, 25-29. novembar 2002. godine. 

Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd. Zbornik rezimea: 56. 

Koprivica Mirjana, Miletić, N., Sretenović, D., Milenković, S. (2004): Ispitivanja efikasnosti 

fungicida u suzbijanju Phytophthora fragariae var. rubi. X kongres o zaštiti bilja, 

Zlatibor, 22-26. novembar 2004. godine (5,23):352-355. 

Muntanola-Cvetković, Maria, Borić, B. (1985): Phomopsis- uzročnik nove bolesti pitome 

kupine u Jugoslaviji. Zaštita bilja 173:325-334, Beograd. 

Ranković, M., Garić, R. (1996): Bolesti maline. Biljni lekar 2:114-120, Novi Sad. 

Ranković, M., Marković-Dulić Ivana, Jovanović, T. (1999): Proučavanje uzroka sušenja 

izdanaka maline. Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor. Društvo 

za zaštitu bilja Srbije, Beograd. Zbornik radova 41:95. 

Tablo I: 

TABLO I: Phomopsis sp.: sl. 1. – izgled nešto starijih beličastosivkastih kolonija i stvaranje crnih 

piknidskih struktura sa α i β-piknosporama, oslobođenih u vidu svetlijih kapi eksudata, pri 

izolovanju gljive; sl. 2. – razvoj mlađih kolonija pri reizolovanju parazita (Orig.). 

TABLEAU I: Phomopsis sp.: Fig. 1 – View of older wihtegreyish colony and black pycnidial stromata 

with α and β-pycnidiospores production oozing aut occured as light drops exudate after 

fungus isolation; Fig. 2 – young colony development after pathogen reisolation (Orig.). 

113


Tablo II: 

TABLO II: Phomopsis sp.: sl. 3. – piknidi formirani na nekrotičnom tkivu prirodno obolelog izdanka 

maline; sl. 4. – α-piknospore; sl. 5. – nekroza tkiva i izbeljivanje kore na mestima veštački 

inokulisanih izdanaka kupine izolatima Ph-18 i Ph-19 i kontrola (K) u sredini, uočiti razvoj 

pupoljaka; koji izostaje na inolulisanim izdancima; sl. 6. – stvaranje crnih piknidskih 

struktura i isticanje kapi eksudata sa α i β-piknosporama (detalj) na podlozi pri reizolovanju 

gljive (Orig.). 

TABLEAU II: Phomopsis sp.: Fig. 3 – pycnidia formation on naturaly infected raspberry cane; Fig. 4 – 

α-pycnidiospores; Fig. 5 – tissue necrosis and bark bleaching at the places of blackberry 

canes artificialy inoculated with isolate Ph-18 and Ph-19 respectively, control is in the 

middle marked with K, notice the buds development; wich absence on canes inokculated< 

Fig. 6 – black pycnidial stromata production and exudate drops oozing out with α and βpycnidiospores 

(detail) on the medium after fungus reisolation (Orig.)

Tablo III: 

Tablo IV: 


TABLO III: Phomopsis sp.: sl. 7. – izgled kolonija i sitnih piknidskih struktura izolata Ph-19 i Ph-18 

na podlozi od graška (GR); sl. 8. – razvoj kolonija i piknidskih struktura na podlozi (L) od 

crnog luka (Orig.). 

TABLEAU III: Phomopsis sp.: Fig. 7 – colony and small pycnidial stromata view of isolates Ph-18 and 

Ph-19 on pea grain agar (GR); Fig. 8 – colony development and pycnidial stromata 

production on onion agar (L) (Orig.) 

TABLO IV: Phomopsis sp.: sl. 9. – razvoj kolonija i piknidskih struktura na krompir-glukoznoj 

podlozi (KR) (uočiti kožasti izgled piknidskih struktura izolata Ph-18 u poređenju sa Ph- 

19); sl. 10. – izgled kolonija i piknidskih struktura izolata Ph-18, posle 40 dana razvoja pri 

raznim temperaturama: gore, s leva na desno: 5 o , 10 o , 15 o ; dole, s leva na desno: 20 o , 25 o i 

30 o C (Orig.). 

TABLEAN IV: Phomopsis sp.: Fig. 9 – colony and pycnidial structures development on PDA (KR) 

(notice leadery pycnidial stromate comparing with isolate of Ph-19); Fig. 10 – colony and 

pycnidial structures view of isolate Ph-18 after 40 day of the fungus growth at varions 

temperatures: above, from left to right: 5 o , 10 o , 15 o ; down, from left to right: 20 o , 25 o i 30 o C 

(Orig.). 

115

Karakteristike sojeva Phomopsis sp. izolovanih iz izdanaka obolele ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?