O

O, o osamnaeste slovo nae irilice, dvadeset prvo nae latinice; kao skraenica: O = ordr (na menicama); Or. = opus; Orr. = opera (lat. opus, opera); hem. O = oksigenijum; O$ = osmijum. o (fr. eai) voda; o d'Kolonj (fr. eai de Cologne) KOLONJSKE voda, kelnska voda. oaza (gr. oasis, auasis, koptski ouahsi) plodan predeo sa vodom usred velikih peanih pustinja Afrike, kao neko kopneno ostrvo u ogromnom peanom moru; fig. udobno odmorite posle velikog i napornog rada; pr. oaski. oarion (gr. oarion jajnjak) anat. malo jaje, jajace; jajnjak; up. ovarijum. oarionkus (gr. oarion, onkos masa, telesina) med. otok jajnjaka. oaritis (gr. oarion) med. zapaljenje jajnjaka. oaskop (gr. bop jaje, skopeo posmatram) sprava za pregled jaja. obad (fr. aubade, ital., lat. alba) jutarnja pesma trubadura; koncert u zoru nekome u ast, jutarnja serenada, podoknica. obaudicija (nlat. obauditio) med. gluvost, gluvoa. obvencija (nlat. obventio) susret, sretanje, doek; prav. prihodi; dobrovoljni prilog, porez, naroito crkveni prirez. obvolencija (lat. obvolentia) pl. med. lekovi u obliku zavoja, koji razgoliena ili ranjava mesta pokrivaju lekovitim oblogom. obvolutan (lat. obvolvere, obvolutus) spolja savijen, lebast, oluast. obvolucija (lat. obvolutio) med. zavijanje, uvijanje, obvijanje, povijanje. obdukcija (lat. obductiq) u sudskoj medicini: otvaranje i pregled leine u cilju utvr-ivanja uzroka smrti; obdukcioni izvetaj zvanian izvetaj o otvaranju i pregledu leine; protokol obdukcije zvanini spisak injenica naenih i utvre-nih prilikom otvaranja i pregleda leine. obducent (lat. obducens) lekar koji vri otvaranje i pregled leine radi utvri-vanja uzroka smrti; up. obdukcija. obducirati (lat. obducere) u sudskoj medicini: otvarati i pregledati le radi utvr-ivanja uzroka smrti itd. obsdijsncija (lat. obedientia) poslunost, pokornost. obezitet (lat. obesitas) gojaznost. obelizam (gr. obelismos) obeleavanje, obelusom, oznaavanja sumnjivih mesta i izraza u starijim izdanjima klasika. obelisk (gr. obeliskos) u starom Egiptu: etvrtast, 15 do 20 m visok, obino iz jednog kamena istesan kameni stub koji se pri vrhu suava; svaki visok spomenik koji se pri vrhu suava. obelus (gr. obelos raanj) znak kojim se obeleavaju mesta i izrazi, u starijim izdanjima klasika, u iju autentinost ima razloga da se sumnja. ober (nem. Ober) v. oberkelner. oberkelver (nem. Oberkellner) u gostionicama: glavni konobar, glavni kelner, onaj koji naplauje; ober. oberliht (nem. Oberlicht) gra. otvor za putanje svetlosti u zatvorene prostorije (obino na krovu itd.), svetlarnik. Oberon (nem. Oberon, fr. Auberon) mit. vi-linski kralj, muze Titanije, zatitnik prave i iskrene ljubavi; naslov i predmet poznatog romantinog epa nem. pesnika Vilanda. oberst v. obrst. oberfeldher (nem. Oberfeldherr) voj. vrhovni zapovednik (u nemakoj vojsci). obit (nlat. obitus) sveano opelo umrlom u katolikoj crkvi; godinji parastos ili pomen; dies obitus (lat. dies obitus) dan sahrane. \ obituarij(um) (nlat. obituarium) spisak umr- \ lih, itulja. obitus (lat. obitus) propast, smrt; obitus jurijum (nlat. obitus jurium) prav. prestanak ili gubitak izvesnih prava ili polaganja prava usled zastarelost. objek(a)g (lat. objectum) predmet, stvar, ono to se vidi ili predstavlja, predmet ili osoba na koje je posmatranje upravljeno; zadatak, svrha, cilj neke delatnosti; gram. predmet, tj. ona re u reenici na koju prelazi (ili: na koju se odnosi) glagolska radnja; fil. predmet ili sadrina neke misli, bila ona stvarna (realni objekat) ili samo zamiljena (idealni objekat); supr. subjekat.

objektiv

622

oblomovtina

objektiv (nlat. objectivus) kod optikih instrumenata (dogleda, durbina, mikroskope i fotografskih aparata): dvoguboispu-p eno so ivo, ili kombinacija vie so iva koja skupa dejstvuju kao sabirao so ivo, koje stvara od predmeta posmatranja ili snimanja (objekta) stvaran izvrnut lik. objektivan (nlat. objectivus) objektni, koji se ti e objekta, predmeti; stvaran, istinski, koji nije samo zamiljen, nego odista postoji, nezavisan od subjekta i subjektivnog miljenja, prirode i od interesa subjekta, koji vai za sva razumna bia, optevaei; nepristrasan, pravedan, pravian, ni po babu ni po strievi-ma; supr. subjektivan. objektivacija (nlat. objectivatio) upredmetljavanje, upredmetljenje, pravljenje neega predmetom, objektom; psihika radnja kod koje svest projicira svoje sadraje u spoljni svet, pa ih onda smatra predmetima spoljanjeg sveta (npr. kod iluzija i halucinacija); javljanje stvari po sebi u obliku koji se moe opaati. objektivizam (lat. objectum predmet) fil. u teoriji saznanja: priznanje objektivnih, tj. optevae ih istina, vrednosti i normi, koje postoje nezavisno od subjekta koji saznaje; u etici: pravac koji, suprotno subjektivizmu, odnosno kao njegova dopuna, priznaje i tei da odredi objektivna merila i ciljeve etikog delanja; naziv za tendenciju prikrivanja drutvene odre enosti nauke i filozofije. objektivizacija v. objektivacija. objektivirati (lat.) upredmetiti, upredme-tljivati, uiniti predmetnim, tvorevinu naih ula shvatati kao neto (predmet, stvar) to postoji van nas i nezavisno od nas. objektivisati (lat.) v. objektivirati. objektivisti (lat.) pl. fil. pristalice objek-tivizma. objektivitet (lat.) predmetnost, stvarnost; nezavisnost od subjektivnih primesa i uticaja, nepristrasnost, pravinost. objektivnost (lat.) v. objektivitet. objektirati (lat. objectare) v. objicirati. objektitet (lat. objectum) fil. ono to za jedan subjekat postoji kao objekat. objekcija (nlat. objectio) primedba, napomena; prigovor, zamerka; prepreka. objicirati (lat. objicere) primetiti, prigovoriti, zameriti; odgovoriti, odvratiti, protivstaviti. obkonian (lat. ob, gr. konos kupa) koji je u obliku kupe okrenute naopako, tj. sa osnovom nagore. oblande (lat. oblata) fari. tanka ploica od neuskislog peninog brana koja slui kao omot radi lakeg gutanja lekova u praku; up. oblata. oblata (lat. oblata od offerre) prvobitno: hleb koji su stari hriani donosili na

ve ere ljubavi; u katolikoj crkvi: sveta pri est, rtveni hleb; okrugla markica od hartije za pe aenje pisama, paketa i dr.: farm. v. oblanda. oblatorije (nlat. oblatoria) pl. tampane trgova ke ponude, preporuke i sl. oblacija (lat. oblatio) prinoenje, posvei-vanje komu ili emu; rtvovanje bogu ili crkvi; darivanje, dar, poklon; posvei-vanje hleba i vina za pri est. oblektacija (lat. oblectatio) uivanje, zanimanje, zabavljanje, zabava. obliviozan (lat. obliviosus) zaboravan. obligatan (lat. obligatus) vezan dunou, obavezan. obligato (ital. obligato) muz. izraz koji oznaava da neki glas pripada glavnom glasu, da slui kao pratnja uz glavni glas, te se, prema tome, ne sme izostavljati; supr. ad libitum. obligatoran (lat. obligatorius) obavezan, propisan, zakonom utvren i odreen, prisilan, prinudan; supr. fakultativan. obligacija (lat. obligatio) obaveza, obavez-nost; dug; obveznica, priznanica; obliga-cio akcesorija (lat. obligatio accessoria) prav. sporedna obaveza. obligo (ital. obligo) trg. dug ili obaveznost jednog trgovca prema drugom trgovcu; jemstvo, garancija; bit-i in obligo = biti nekome obavezan (ili: duan); dati za nekoga svoj obligo = jamiti (ili: jemi-ti) za nekoga. obliantan (fr. obligeant) usluan, predusretljiv, u tiv, ljubazan. oblikvitet (lat. obliquitas) kosost, kosina, nagnutost, nagib; pritvornost, neiskre-nost, okolienje, izvrdavanje, vrdanje; gran. zavisnost. oblikvum (lat. obliquum) kosost, kosina, krivina. oblikvus (lat. obliquus) kos, kriv; oracio oblikva (lat. oratio obliqua) gram. neuprav-ni govor. obliteracija (lat. oblitteratio) brisanje, prebrisavanje slova; fig. brisanje iz pamenja, predavanje zaboravu; med. zapuenost, zaepl>enost, zaguenost (krvnog suda, kanala itd.). obliterirati (lat. oblitterare) brisati, izbrisati slova; fig. izgladiti iz pamenja, predati zaboravu; med. zapuiti, zapuavati. oblokvij(um) (nlat. obloquium) v. oblokucija. oblokucija (nlat. oblocutio) protivreenje, prigovaranje; oblokvij(um). Oblomov (rus.) v. pod oblomovtina. oblomovtina (rus.) osobina oveka nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i drutvena sredina u inili goto-vana (po Oblomovu, glavnom junaku istoi-menog romana ruskog pisca I. A. Gon a-rova).

oblong oblong (lat. oblongum) duguljast etvorougao, pravougaonik. oblovgav (lat. oblongus) duguljast, duguljast i etvrtast. obnoksijacija (nlat. obnoxiatio) prav. pot injavanje, kojim je onaj koji nije mogao sam sebe da hrani, ili da poloi dunu krvarinu, ili da naknada to je ukrao, sebe ili svoju porodicu, jednom formalnom poveljom (lat. charta obnoxiationis), prodavao nekom treem licu. obnubilacija (nlat. obnubilatio) med. pomraen>e vida; pomraenje uma. oboa (fr. hautbois, hoboe) kuz. drveni duvaki instrument sa otrijim tokovima od tonova flaute; oboe. obovalan (nlat. obovalis) u obliku jajeta okrenutog naopako, tumbe. oboist(a) (fr. hautbois) muz. svira u obou; svira u vojnoj muzici uopte. obod (gr . obolos) starogr ki sitan novac, 1/6 drahme, oko 1/2 din; od 1836. gr ka jedinica za merenje teine = 1/10 drahme = 1 decigram; fig. para, novi , marja, lepta. obrepcija (lat. obreptio) prokradanje, dobivanje ega na vet na in, prevarom. obrogacija (lat. obrogatio) prav. predlog da se neki zakon ukine ili izmeni. obrogirati (lat. obrogare) prav. stari zakon novim sasvim ili delimino ukinuti, nekom zakonu oduzeti punu vanost. obrst (nem. Oberst) l. u nemakoj vojsci: komandant puka, pukovnik. obrst (nem. da Oberste ono to je najgornje) 2. pavlaka (na mleku). obrst-lojtnant (nem. Oberst, fr. lieutenant) u nemakoj vojsci: zastupnik pukovnika, potpukovnik. obrusa (gr . obryzos isto zlato, lat. obrussa) pre i avanje zlata pomo u vatre. obe ... (lat., fr. obs . . .) v. pod ops. . . obt ... (lat., fr. obt. . .) v. pod opt. . . obumbracija (nlat. obumbratio) senenje, osenavanje, zamraivanje. obfirmirati (lat. obfirmare) uvrstiti, utvrditi, pojaati. oval (nlat. ovalis, ovale) 1. duguljastookrugla slika; jajastost, okruglastost; u ovalu, u duguljastookruglom obliku, npr. slika. oval (lat. ovum jaje) 2. geom. zatvorena kriva koju nijedna njena tangenta ne se e. ovalan (nlat. ovalis) oblika jajeta, jajast, duguljastookrugao. ovaplotiti (crksl.) neem zamiljenom dati stvaran, telesni oblik, oteloviti. ovaralgija (nlat. ovarium jajnik, gr. algos bol) med. v. ovarialgija. ovarialgija (nlat. ovarium jajnik, gr. algos bol) med. ivani bol u trbuhu koji dolazi od jajnjaka. ovarijalan (nlat. ovarialis) jajnini, koji pripada jajniku, koji se tie jajnika (ili: jajnjaka), jajnja ki. ovarij(um) (nlat. ovarium) v. ooforon.

623

oglu

ovarioterapija (nlat. ovarium, gr. therapeia leenje) ned. leenje jajnjaka. ovariotomija (nlat. ovarium, gr. tome se-enje, rezanje) med. operativno uklanjanje jajnjaka. ovaritis (nlat. ovarium, jajnik, jajnjak) med. zapaljenje jajnjaka. ovatan (lat. ovatus jajolik) u obliku jajeta, jajolik (naro ito u botanici). ovatifoli an (lat. ovatus jajolik, folium list) bog. koji ima lie oblika jajeta. ovatooblongan (lat. ovatus jajolik, oblongus duguljastookrugao) koji je vie duguljast nego jajolik. ovacija (lat. ovatio) kod Rimljana: mali trijumf, ulazak pobedonosnog vojskovo e u grad peice ili na konju i sa mirtinim vencem na glavi, pri emu je pobednik, mesto vola, prinosio bogovima na rtvu ovcu (ovis); danas: javno i burno odobravanje ili ukazivanje po asti kome. ovidukt (nlat. oviductus) alat. jajovod. ovizam (lat. ovum jaje) zool. uenje ovista; v. ovisti. ovipara (lat. ovum, parere ra ati, lei; nositi, sneti) pl. zool. ivotinje koje se legu iz jaja; supr. vivipara. oviparan (lat.) zool. koji se lee iz jaja. oviparitet (lat. ovum, parere) biol. razvoj jaja u spoljanjoj sredini, van tela majke. ovisti (lat. ovum jaje) pl. zool. biolozi koji su smatrali da je prava klica jaje, a da ga spermatozoid, pri oploavanju, samo podstie da se razvije; supr. spermatisti. oviforman (nlat. oviformis) jajast, jajolik, oblika jajeta. ovovivipara (lat. ovum, vivus iv, parere raati, lei) pl. zool. ivotinje ija snese-na jaja, u normalnom sluaju, imaju u sebi vie ili manje razvijen zametak (npr. ptice, kljunari itd.). ovogeneza (lat. ovum, gr. genesis raanje, postajanje) biol. v. oogeneza. ovoidalan (lat. ovum, gr. eidos lik) jajolik; isto i ovoidan. ovoidan (lat.-gr.) u obliku jajeta, jajast. ovologija (lat. ovum, gr. logia) v. oologija. ovoskop (lat. ovum, gr. skopem posmatrati) ogledalo za pregled jaja. ovulacija (nlat. ovulatio) med. izbacivanje zrelog jajeta iz jajnjaka (kod ena izme u dve menstruacije). ovulisti (lat. ovulum enska spolna elija, jaje) pl. zool. v. ovisti. ovulum (lat. ovulum) malo jaje, jajce; bog. semeni zametak; zool. enska spolna elija, jaje. ovum (lat. ovum) jaje; poeti ab ovo (lat. ab ovo) od jajeta, tj. sasvim od po etka, od samog osnova. ogar v. zagar. oglan (tur.) deko, mladi ; egrt, sluga. oglu (tur. oglu) sin.

ogro

624

odontoterapija

i, fr. ogc^, mkal. oteo, z\km. \ Orcus) mit. vukodlak, divlji ovek, din koji ep o desetogodinjim lutanjima i neobinim jede decu, hala. doivljajima itakog kralja Odiseja, kada se, posle pada Troje, vraao morem u otadbinu; od (isl. odr) neka neobi na prirodna sila koja, po nem. prirodnjaku Karlu Rajhenba-hu fig. pustolovno putovanje, pustolovine, lutanje. (17881869), strujanjem izlazi iz predmeta, oditologija (gr. hodites putnik, logia) v. naroito iz ljudi, i koju osetljivi tzv. hoditologija. senzitivni ljudi vie ili manje jako oseaju. odol (gr. odus zub, lat. oleum ulje) farm. voda ili nasta za ispiranje i dezinfikovanje zuba i oda (gr. ode pesma) 1. poet. vrsta sveane i usta (meavina alkohola, mentola, naninog uzviene pesme, pune bujnog zanosa i strasnog ulja i jednog antiseptika). oseanja u koje pesnik dolazi motrei uzviene i veli anstvene pojave i stvari u prirodi i odometar (gr . odos put, metron merilo, mera) v. hodometar. ljudskom drutvu (npr. more. Bog, vera, odont- (gr. odus, odontos) predmetak u prijateljstvo, junatvo itd.). sloenicama sa zna enjem: zub, zubni. oda (tur. oda) 2. odred, eta turskih vojnika, odontagogum (gr. odus, odontos, ago vuem, naro ito jani ara. privlaim) med. klepgga za va enje zuba. odabaa (tur. oda oazd) zapovednik ete turskih vojnika, naroito jani ara, kapetan; odontagra (gr. odus, odontos, agra plen) med. zubna kostobolja. glavni nadzornik jednog karavanse-raja. odontalgija (gr. odus, odontos, algos bol) ned. odaja (tur. oda) odeljenje ku e ili stana, soba. zubobolje, oboljenje zuba, bol zuba. odaksezmus (gr. odaxezmos ujedanje, grizenje, upanje) med. sevanje, otar i ljut bol, odontalgika (gr.) med. sredstva protiv zubobolje. odontijazis (gr. odus, odontos) med. teko naroito bol pri izbijanju zuba = odontijazis. dobivanje zuba kod dece. odaksestiki (gr. odaxo grizem) med. koji pe e odontijatrija (gr. odus, odontos, iatreia od bola, koji jako boli. leenje) med. nauka o leenju zuba, zubno odaliska (tur. odalik) sluavka, bela robinja u lekarstvo. istonjakom haremu koja obavlja grublje domae poslove, sobarica; naroito: ime odontika (gr. odus, odontos) pl. med. v. odontalgika. sluavki bivih turskih sultana izmeu kojih odontin (gr.) med. lek protiv zubobolje; sredstvo on bira za sebe sedam kaduna; fig. nalonica; za odravanje zuba. vrsta vunene tkanine. odadija (tur. ' odaci) l. sobar, sobarica (u odontitis (gr.) med. zapaljenje zuba. gostionici), posluitelj; 2. podrugljiv naziv za odontoblaste (gr. odus, odontos, blastos klica, izdanak) pl. tvorne elije zubne kosti. pesnike oda. odeon (gr. odeion, lat. odeum) l. kod Grka i odontogenija (gr. odus, odontos, genesis Rimljana: zgrada u kojoj su se odravale postanak, stvaranje) obrazovanje zuba, pesnike i muzike utakmice; zbirka lir-skih stvaranje zuba. pesama; odeum. odontoglifon (gr odus, odontos, glypheion Odeon (fr. Odeon) 2. uveno pariske pozorite rezbareni no, rezaljka, duba) med. lekarski na levoj obali Sene. instrumenat za i enje zuba. odeum (lat. odeum, gr. odeion) v. odeon. odontografija (gr. odus, odontos, graphia odijum (lat. odium) mrnja, omraenost, opis) opisivanje zuba. neprijateljstvo; nenaklonost, nezadovoljstvo, odontozis (gr. odus, odontos) med. dobivanje ogorenje. zuba, nicanje zuba, obrazovanje zuba. Odin (nord. Odin, Odhinn) mit. najstariji i odontoidan (gr. odus, odontos, eidos vid, najpotovaniji bog kod svih starogerman-skih oblik) zubast, zubolik, u obliku zuba. plemena, bog pobede; Vodai, Vuotan. odontolit (gr. odus, odontos, li'thos kamen) odioza (lat. odiosa) pl. mrske (ili: odvratne, med. zubni kamen. gnusne) stvari. odontoliti (gr.) pl. kol. okamenjeni zubi sisara. odiozan (lat. odiosus) mrzak, smrznut, odvratan, odontolitijazis (gr.) med. stvaranje, pravljenje gnusan, grozan, dosadan. zubnog kamena. odiozitet (nlat. odiositas) mrskost, odvratnost, odontologija (gr. odus, odontos, logia nauka, omrznutost, mrnja. u enje) nauka o zubima, zubno lekarstvo. odioznost (nlat.) v. odiozitet. odontom (gr. odus, odontos) med. zubni odiozus (lat. odiosus) mrzak, odvratan, gnusan izrataj, zubnik. ovek. Odisej (gr. Odysseiis) mit. sin Laertov, mu odontoplastika (gr. odus, odntos, plastike vetina uobli avanja) zamenjivanje ravih verne Penelope, otac Telemahov, kralj Itake, zuba veta kim. hrabri, lukavi i dovitljivi grki junak pod odontoterapija (gr. odus, odntos, therapeia Trojom; fig. lukav i dovitljiv ovek. leenje) med. nauka o leenju i odravanju zuba.

odontotehni j a

625

oklagija

odontotehnija (gr. odus, odontos, techne vetina) vetina odravanja zuba u dobrom stanju; zamenjivanje ravih zuba novim. odontotehnika (gr. odus, odontos, technike) zubna tehnika. odor (lat. odor) miris, vonja. odorantan (lat. odorans) miriljiv, mirisan. odorata (lat. odora ta) pl. prijatni mirisi; stvari prijatna mirisa. odvratan (lat. odoratus) v. odorantan. odoriferan (lat. odor miris, f ero nosim) mirisan, miriljiv. o iva (fr. ogive) apx. iljat obluk na gotskim svodovima. oivalan (fr. ogival) apx. koji ima iljat obluk, iljatog obluka; duguljast. ozemund vrsta odlinog vedskog gvoa u ipkama, nazvana po istoimenom rudniku gvo a Osemund. ozena (gr. ozaina izrastao u nosu neprijatna mirisa) med. kijavica, katar nosa sa bala-ma runog mirisa. Oziris mit. glavni bog starih Egipana, bog Sunca, tvorac vremena, zatitnik Egipta i Nila, mu Izidin. ozokerit (gr. ozein mirisati, kerds vosak) hen. zemljani vosak (prirodna smesa vrstih ugljovodonika); upotrebljava se za pravljenje parafina i ceresina. ozon (gr. ozein mirisati) hem. koncentrisan kiseonik, postaje pranjenjem elektrici-teta u kiseoniku. Oksidie jae no kiseonik, te stoga utire biljne boje i ubija klice; ima ga u vazduhu, naroito u umskom i morskom, iji je veoma koristan sastojak, jer ga isti od kodljivih klica; upotrebljava se za beljenje (slonova kost, lan) i za ienje pijae vode od kodljivih klica. ozonizacija (gr.) hem. pretvaranje u ozon. ozonizirati (gr.) hem. pretvoriti, pretvarati u ozon. ozonometar (gr. ozein mirisati, metron mera, merilo) hem. sprava za merenje koliine ozona u vazduhu: hartija natopljena u lepak jodkalija, koja od ozona poplavi. ozostomija (gr. ozein mirisati, stoma usta) med. ruan zadah iz usta, zaudaranje iz usta. oidijum (nlat. oidium) vot. pepelnica, maa, sijer (vrsta veoma sitnih gljiva, koje se na biljkama i ivotinjskim telima pojavljuju kao uzrok pojava bolesti, naroito kod vinove loze). ojkofobija (gr . oikos ku a, phobos strah) med. strah od kue, duevno-ivani poremeaj koji se sastoji u oseanju straha od sopstvenog doma. oka (tur. okka) l. ranija jedinica za merenje teine u Turskoj, Srbiji, Bosni, Grkoj, Bugarskoj, Ma arskoj i Rumuniji = 1,250 1,280 kg.

oka (per., p.) 2. biljka sa hranljivim kore-nom (nlat. Oxalis tuberosa), glavna hrana Indij anaca-uroenika. okazion (lat. occasio gen. occasionis) prilika, zgoda, prigoda, povoljan sluaj; povod, razlog. okazionalizam (lat.) fil. uenje o sluajnim uzrocima, po kome bog svuda neposredno sadejstvuje sluei se voljom ljudi i nagonom ivotinja samo kao povodom za delanje: ne utiu telo i dua jedno na drugo, kako je tvrdio Dekart, nego bog stvara, u zgodnoj prilici (lat. occasio), od kretnji oseaje u ulnim organima, a od akata volje, opet u zgodnoj prilici, pokrete mii a. Glavni predstavnici ovoga pravca, oka-zionalisti, su: Arnold Gelinks (1624 1669) i Nikolas Malbran (1638 1715). okazionalisti (lat.) pl. fil. pristalice okazionalizma. okazionalni sistem fil. v. okazionalizam. okazionalno (nlat. occasionaliter) pril. sluajno, zgodom, prigodne. okazionar (nlat. occasionarius) v. partizan. okalescencija (nlat. ocallescentia) zadebljavanje koe, otvrdnjavanje koe, dobivanje debele koe; fig. neosetljivost, otupelost. alica (tur. okka) posuda; boca koja sadri jednu oku. kapi zool. vrsta male irafe, velike kao konj, u praumama Srednje Afrike, veoma retka ivotinja. okarina (ital. oca, ocarina) muz. mali, pogla-vito deji duvaki instrumenat od ilova e, sa 10 rupa za tonove. Okean (gr. Okeanos) l. mit. po najstarijem grkom verovanju, mona reka koja ogggi e ceo svet, praizvor svih stvari, pa i bogova; zatim: sin Uranov i Gejin, mu Teti-din, otac mnogobrojne dece (3000 sinova i 3000 keri), Ocean. okean (gr .) 2. veliko svetsko more (Atlantski, Tihi i Indijski okean); fig. more, bezbroj, sijaset, tuta i tma; ocean. Okeanija (nlat. Oceania) v. Oceanija. okeanograf (gr. Okeanos) strunjak u okeanografiji. okeanografija (gr. Okeanos) nauka koja se bavi prouavanjem mora i okeana, izuava osobine morske vode, kretanje, dubine i organski svet mora, reljef i sastav morskog dna i dr. okeanski (gr. Okeanos) v. oceanski. oker (gr. ochros bled, u kast, zelenkast) ilovaa uta od gvoa oksida; pr. oke-rast. okigrafija (gr. okys brz, grapho piem) vetina brzog pisanja; tahigrafija. okidrom (gr. okys brz, dramem infinitiv aorista od trecho tr im) onaj koji brzo tri, skorote a, glasnik-peak. okipod (gr. okys brz, pus, podos noga) brzonog. oklagija (tur. oklagu, oklava) drvena oblica za razvijanje testa.

40 Leksikon

okludirati

626

oksitonon

okludirati (lat. occludere) zatvoriti, zatvarati, zakljuati; smetati, spreiti; fiz. zadrati gasove na svojoj vrstoj povrini. okluziv (lat. occlusivus) lingv. zatvorni, pregradni ili eksplozivni glas, tj. glas pri ijem izgovoru vazdune struja nailazi na prepreku, koja je potpuno zaustavlja, tako da ona ne moe nastaviti put dok se pregrada ne ukloni. okluzivan (nlat. occlusivus) koji zatvara; koji spreava; okluzivni zavoj med. zavoj koji spreava da do rane dopru spoljne ozlede i prljavtine. okluzija (nlat. occlusio) zatvaranje, spreavanje; fiz. adsorpcija gasova na povrini vrstih tela. o kontan (fr. au comptant) trg. uz plaanje u gotovom. okra (gr. ochros bled, ukast) meavina gline sa hidroksidom gvoa; up. oker. oksalati (nlat. oxalis kiseljak) pl. hem. soli oksalne kiseline, nalaze se u mnogim biljkama, naroito u kiseljaku. oksalemija (nlat. oxalis kiseljak, gr. chal-ma krv) med prisustvo oksalne kiseline u krvi vie no to treba, npr. kod eerne bolesti i dr. oksalij(um) (nlat. oxalium) hem. dvostruko kiseli kalijum. oksalis (nlat. oxalis kiseljak, kiselj) bog. cecelj. oksalit (nlat. oxalis kiseljak, gr. -ites) mineral koji se sastoji od oksalnog gvozdenog oksida i vode; humboltit. oksalna kiselina (nlat. acidum oxalicum) hem. otrovna kiselina koja nastaje oksida-cijom mnogih organskih jedinjenja, danas se dobiva od celuloze (slui u farbar-stvu i za va enje mrlja od mastila, i enje metala i dr.). oksalurija (nlat. oxalis kiseljak, gr. uron mokraa) med. prisustvo oksalne kiseline u mokra i vie nego to treba. okser (eng. oheg) sp. vrsta sloene prepone, prepreke (u jahanju). oksi- (gr. oxys) predmetak u sloenicama sa zna enjem: otar. oksigen (gr. oxys, genos poreklo, roenje, koren gen- od gignesthai roditi se, postati, nlat, oxygenium) hem. kiseonik, kisik, najrasprostranjeniji element u prirodi, sastojak vazduha, vode, veine minerala i gotovo svih jedinjenja to sainjavaju grau biljaka i ivotinja; hem. znak O, atom-ska masa 16, redni broj 8. oksigenacija (gr. oxys, genos, nlat. oxygenatio) hem. v. oksidacija. oksigenij(um) (gr. oxys, genos) hem. v. oksigen. oksigenirati (gr. oxys, genos) hem. v. oksidi-rati. oksigon (gr. oxys, gonia ugao) geom. figura sa otrim uglovima.

oksigonian (gr.) geom. opggrougli, sa otrim uglovima. oksid (gr. oxys) hem. jedinjenje sa kiseonikom, naroito jedinjenje nekog metala sa kiseonikom, npr. oksid gvo a. oksidabilan (gr. oxys, nlat. oxydabilis) hem. koji moe da se jedini s kiseonikom, tj. koji moe da oksidie. oksidabilitet (gr., nlat.) hem. sposobnost sjedinjavanja sa kiseonikom, jedinljivost s kiseonikom. oksidabilnost (gr., nlat.) hem. v. oksidabilitet. oksidacija (gr. oxys, nlat. oxydatio) hem. sjedinjavanje nekog tela s kiseonikom, sagorevanje. oksidirati (gr. oxys, lat. oxydare) hem. jedi-niti se (ili: spojiti se, spajati se) s kiseonikom, pretvarati se u oksid. oksidisati (gr. oxys) hem. v. oksidirati. oksid-hidrat (gr. oxys, hydor voda) hemijsko jedinjenje oksida s vodom. oksikrat (gr. oxys, krasi meavina) si-r etna voda, meavina sir eta i vode. oksikratirati (gr.) prati, ispirati si-retnom vodom. oksikroceum-flaster (gr. oxys, krokos afran, nem. Pflaster) med. afranov flaster, crvenomrki melem od utog voska, kolofonijuma, omorikove smole, terpentina, afrana i drugih sastojaka (lek protiv reumatizma). oksimsl (gr. oxys, lat. mel med) farm. kiseli med, preparat od preienog meda pome-anog sa biljnim sir etom. oksimstar (gr. oxys, metron mera, merilo) sprava za merenje ja ine kiseline. oksimoron (gr. oxys, moros tup, glupav) ret. duhovita glupost, duhovita besmislica, misao koja na prvi pogled sadri u sebi neku protivrenost, a ipak oba pojma stoje jedan pored drugog i vezuju se u jedan pojam, npr. nemi glas, glasna tajna, pametna budala, re ito utanje i sl. oksinitron (gr. oxys, mtron luna so) hem. alitrena kiselina. oksiopija (gr. oxys, ops gen. oroz vid) otar vid, otrovidost; fig. otroumnost. oksirodin (gr . oxys, rodon rua) sir e od rue. oksisaharum (gr. oxys, sakchar eer) hem. sir etni e er, meavina sir eta i eera. oksitimija (gr. oxythymia) naprasitost, plahovitom1, plahost, prekost. oksitimian (gr. oxythymos) ljut, naprasit, plah, plahovit, prek. oksitonirati (gr. oxys, teino zateem) gram. jedan slog, naroito poslednji slog neke rei, izgovoriti visokim ili otrim naglaskom (akutom). oksitonon (gr. oxytonon) gram. u grkoj gramatici: re sa otrim naglaskom (akutom) na poslednjem slogu.

oksiuris

627

oktroisati

oksiuris (gr. oxys, ura rep) zool. bela glista, iljac. oksiuroza (gr.) med. opti naziv za sva oboljenja prouzrokovana belom glistom. oksifonija (gr . oxys, phone glas, zvuk) otar glas, piskav glas. oksihemoglobin (gr. oxys, haina krv, lat. globus lopta, grudva) znat. kiseonik vezan za hemoglobin, koji arterijama odlazi u tkiva. oksihidrat (gr. oxys, hydor voda) he, jedinjenje oksida i vode. oksihloridi (gr. oxys, chloros otvoreno-zelen) pl. hek. spojevi (jedinjenja) metalnih oksida sa hlornim jedinjenjima (spojevi-ma). oksford (eng. oxford) 1. vrsta tkanine; 2. u fudbalu: udarac u loptu zadnjim gornjim delom kopa ke, petom. oktav (lat. octavus osmi) format hartije koji je, normalno, jedna osmina obi nog formata; format knjige iji tampani tabak, ima 8 listova ili 16 stranica (odstupanja u veli ini nanie ili navie zovu se mali oktav i veliki oktav); in oktavo (lat. in octavo) u formatu osmine, tj. tako da se tabak presavije na osam listova. ostava (lat. octo osam, octava) kuz. osmi ton poevi od osnovnog tona; tonska grupa na kakve se deli jedan tonski plan; celokupan obim svih osam tonova; fiz. ton iji je broj treptaja u sekundi dvaput ve i od broja treptaja onoga tona iji je on oktava (via oktava); u katoli koj crkvi: osmod-nevni verski obreda u proslavi nekog velikog praznika (npr. uskrnja oktava); poslednji, osmi dan takve osmodnevne svetkovine; poet. strofa od osam stihova. oktavoni (fr. octavon, p. octavo) pl. deca ?vropejca i kvarteronke. oktagon (gr. okto osam, gonia ugao) geom. v. oktogon. oktaedar (gr. oktaedron, okto osam, bedra sedite, osnova) kon. telo ogranieno sa 8 ravnostranih trouglova, pravilan osmostranac; u kristalografiji: oblik tese-ralnog, regularnog sistema. oktaedarski (gr. okto osam, hdra osnova) koji ima osam povrina. oktaeterida (gr. okto, etos godina), period vremena od 8 godina, osmogo e. oktaeterisa (gr.) v. oktaeterida. oktan (gr. okto osam) hem. bezbojna, isparlji-va i zapaljiva tenost, jedinjenje 8 atoma ugljenika i vodonika, sastojak nafte i benzina. oktangularan (nlat. octangularis) geom. koji ima osam uglova, osmougaoni. oktangulum (lat. octo osam, angulus ugao, kut) tom. osmougaonik. oktandria (gr . okto, aner, andros mu, ovek) pl. bog. cvetovi sa osam slobodnih prakti nih niti (U klasa u Lineovom sistemu biljaka); pr. oktandrian.

oktanski broj merile otpornosti nekog motorskog goriva prema nekontrolisanom eksplozivnom sagorevanju (detonaciji). oktant (lat. octans) osmi deo kruga; luk od 45 stepeni (=45); astr. poloaj Meseca ili drugog nebeskog tela koji je udaljen 45 stepeni od nekog drugog poloaja, naroito od poloaja konjunkcije ili opozicije; ont., astr. instrument za merenje uglova, sa podeljenim lukom od 45 stepeni. oktapla (gr. okta-plasios osmostruk) pl. izdanje Biblije na osam jezika. oktahord (gr. okto osam, horde ice, stru-na) muz. instrument sa osam ica; oktohord. oktet (lat. octo osam) muz. komad od osam samostalnih glasova; otet. oktiduum (nlat. octiduum) rok od 8 dana, vreme od 8 dana. oktilion (lat. octo osam i nastavak -illion) l. kod Francuza i Amerikanaca: 1027, hiljada podignuta na deveti stepen, broj pred-stavljen jedinicom uz koju stoje 27 nula; 2. kod Engleza i Nemaca: 1048, milion podignut na osmi stepen, broj predstavljen jedinicom uz koju stoje 48 nula. oktifonij(um) (gr. okto, phone glas) huz. komad za osam samostalnih glasova. oktobar (lat. october) vinski .mesec, u rimskom kalendaru osmi, kod nas deseti mesec u godini, listopad, ima 31 dan.

oktobarska revolucija v. revolucija 1.

oktobristi (lat. october) pl. nekadanja monarhisti ko-ustavna stranka u carskoj Rusiji, osnovana 1905. godine. oktoginia (gr. okto osam, gyne ena) pl. bog. cvetovi koji imaju osam stubia (osmi red u klasama IXIII Lineovog sistema biljaka); pr. oktogikian. oktogon (gr. okto osam, gonia ugao, kut) geom. osmougaonik; oktagon. oktogonalni (gr.) geom. osmougaoni. oktodec (lat. octodecim osamnaest) tip. format hartije sa osamnaest listova, 36 stranica, u jednom tampanom tabaku. oktoih (gr . okto osam) u pravoslavno} crkvi: osmoglasnik, bogoslubena knjiga u kojoj su pesme za veernju, jutrenju i liturgiju za svaki sedmini dan razdelje-ne na osam glasova. oktonarijus (lat. octonarius) poet. stih od osam stopa; tetrametar. oktopetalan (gr. okto, ptalon list) bog. koji ima osam kruni nih listi a (ili: latica). oktopoda (gr. okto, pus, podos noga) pl. zool. osmoruci.
OKTOSTILON (gr. oktO, StyloS Stub) arh. NIZ OD

osam stubova, svodova. oktofilan (gr. okto, phyllon list) bog. osmo-lisni, koji ima osam listova. oktohord (gr. okto, horde ica, struka) v. oktahord. oktroisati (fr. octroyer, lat. auctorare) dati, podariti, ustupiti, odobriti, dopustiti; dati (ili: dopustiti) slobodu trgo-

40*

oktuplum

628

oleandar

vanja; nametnuti, silom odrediti; oktroi-sati zakon ili ustav silom vladalake vlasti i autoriteta nametnuti zakon ili ustav, bez prethodnog odobrenja o saglasnosti narodnog predstavnitva. oktuplum (lat. octuplum) ono to je osmostruko, osmogubo, osmostruka (ili osmoguba) veli ina (ili: koli ina). okular (lat. ocularis o ni) ot. soivo u durbinu, mikroskopu itd. koje je okrenuto oku i koje vri ulogu lupe za posmatranje lika dobivenog prelamanjem svetlosti kroz objekgiv.

okularan (lat ocularis) oni; vidljiv; oku-larna inspekcija pregled, smotra; oku-larni svedok prav. oevidac; okularno staklo v. okular.
okulacija (nlat. oculatio) bog. kalemljenje. okulirati (lat., nlat. oculare) bog. jedno biljno okce umetnuti u strano drvo, kalemiti; up. inokulirati. okulist(a) (lat. oculus oko) med. oni lekar. okulistika (lat. oculus oko) ned. nauka o bolestima oiju, o no lekarstvo. okulomotorijus (nlat. oculomotorius se. nervus) znat. zajedniki ivac onih miia. okulta (lat. oceulta) pl. skrivene stvari, tajne. okultan (lat. occultus) skriven, prikriven, tajni, potajni; okultna nauka =spiriti-zam; okultne bolesti potajne (ili: skrivene) bolesti. okultans (lat. occultans) farh. sredstvo za prikrivanje mirisa i ukusa. okultator (lat. occultator) prikriva, zata-jiva , naro ito nekog zlo ina. okultacija (lat. occultatio) krijenje, prikrivanje, sakrivanje, tajenje, zatajivanje; astr. pomraenje zvezde. okultizam (lat. occultus tajni, skriven) tajna nauka, nauka o okultnom (tj. mra nom, skrivenom, natulnom), o mnogim stvarima izme u neba i zemlje, o kojima naa kolske mudrost ne moe ni da sanja", kako tvrde okultisti sa Hamletom; uenje o nekim pojavama koje se, kako kau, ne mogu objasniti neobi nim putem, tj. na osnovu poznatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju: fizike (parafizi ke) i psi-hike (parapsihi ke) pojave. U one prve ubrajaju: kucanje, pojave svetlosti, kretanja i lebdenja bez dodira (telekinezija i levitacija), pojave telesnih likova koji se mogu ak i fotografisati (materijali-zacija); u ove druge: telepatiju i vidovi-tost; up. metapsihika, parapsihologika. okultisti (lat. occultus) pl. pristalice okultizma. okulus (lat. oculus) oko; okulus elefantinus (nlat. oculus elephantinus) med. volovsko, buljavo oko; ad okulum ili ad okulos demonstrirati (lat. ad oculum, ad oculos) izneti pred o i svima, pokazati tako da svi jasno vide i uvere se, nepobitno dokazati, dokazivati.

okupatoran (lat. occupatorius) osvaja ki, kome je cilj osvajanje. okupatorski (lat. occupatorius) v. okupatoran; okupatorska vojska vojska kojom se vri posedanje ili zauzimanje jedne strane zemlje ili drave. okupacija (lat. occupatio) posedanje, zauzimanje, osvajanje; voj. posedanje vojskom jedne strane zemlje u cilju prisilnog zadobijanja ili priznanj a neki h zahteva ili u slova; prav. uzimanje u posed neke stvari koja je dotle bila bez gospodara; fig. zaposlenost, zauzetost, posao, zanimanje. okupiran (lat. occupatus) posednut, zaposed-nut, zauzet, osvojen; zapremljen; zaposlen, zauzet poslovima. okupirati (lat. occupare) posesti, posedati; zauzeti, zauzimati, osvojiti; zapremiti, zapremati; drati neku stvar, doepati se neke stvari; zaposliti, zapoljavati. okurentan (lat. occurrens) koji se dogaa slu ajno, koji se zbiva slu ajem. okurencija (nlat. occurrentia) dogaaj, sluaj, povod, prilika; u crkvenom jeziku: padanje dva praznika u jedan isti dan; al okorenca (ital. ali' occorrenza) trg. sluajno, prema prilikama. okcident (lat. occidere zai, sesti, occidens) zalazak Sunca; zapad; supr. orijent; Okcident Zapad, drave na zapadu, kultura zapadnih naroda. okcidentalan (lat. occidentalis) zapadni, zapadnjaki; Okcidentalno carstvo Zapadno Rimsko Carstvo. okcipitalni (nlat. occipitalis) koji se tie potiljka (ili: zatiljka); koji pripada potiljku (ili: zatiljku), potiljni, zatiljni; os okcipitalis (nlat. os occipitalis) znat. potiljka kost, potilja a, zatilja a. okcipiciJSum) (lat. occipitium) anat. zadnji deo glave, potiljak, zatiljak. okciput (lat. occiput) alat. v. okcipicijum. olaj (ma . olaj ulje) laneno ulje, ulje od lanenog semena. olgatin vunena tkanina ukraena persijskim arama i crteima. old (eng. old) star; old Inglecd (eng. old England) stara Engleska", od 1643. naziv za Englesku kao zemlju starih predanja i stare slave (za razliku od engleskih na-seobina u Severnoj Americi); old Dek (eng. old Jack) stari Dek (britanske zastava). eld-boj (eng. old-boy) sp. drutvo starijih igraa jednog sportskog kluba koji se ne bavi vie aktivno sportom. olea (lat. oleum ulje, olea) pl. od oleum. oleaginozan (lat. oleagineus, fr. oleagineux) uljat, uljevit, koji ima u sebi ulja, zej-tinjav. oleandar (nlat. oleander, ital. oleandro, nlat. oleandrum, lorandrum) bog. junjaka zimzelena biljka sa velikim, rui astim cvetovima, i belim, veoma otrovnim sokom u stabljici, lijander.

oleaster

629

Olimpija

oleaster (lat. oleaster) vot. divlja maslina (Drvo). oleat (nlat. oleata) l. v. oleati; 2. slika ra ena uljem ili na uljanom papiru.
oleati (nlat. oleata) pl. hen. soli oleinske kiseline.

olein (lat. oleum ulje, fr. oleine) hem. osobe-ni sastojak svih biljnih i ivotinjskih masti; up. elain: oleinska kiselina nezasiena masna kiselina Ci7H33COOH. olekranon (gr. olekranon strava glava lakatnja e u pregibu) ned. lakat, komolac. oleografija (lat. oleum ulje, gr. grapho piem) um. otisak slike raene uljanom bojom. oleoza (nlat. oleosa) pl. farm. naziv za sve zejtinjave lekove. oleomargariv (lat. oleum ulje, gr. margaron biser) veta ki puter. oleometar (lat. oleum, gr. metron mera, merile) sprava za ispitivanje valjanost ulja, uljomer. oleohalkografija (lat. oleum, gr. chalkos bakar, graphfa pisanje) bakrorez sa ulja-nim bojama. oleoharta (lat. oleum, gr. chartes hartija, list hartije) tapeta natopljena u ulju (tako da se moe prati). oleracee (lat. olus zeleni, povre, nlat. oleraceae) pl. bog. kuhinjske biljke, povre, zeleni. oleum (lat. oleum) ulje, zejtin. olefini (gr.-lat.) hem. nezasieni ugljovo-donici sa dvostrukim vezama. oliban (nlat. olibanum) tamjan. oliva (lat., p. oliva, fr. oliye, ital. uliva) bog. maslinka, plod maslinovog drveta; fig. ukras u obliku maslinke, metalna drka na kvaci u obliku maslinke, dugme u obliku maslinke. olivaran (nlat. olivaris) maslinov, masli-nast, u obliku maslinke. olivenit (nem. Oliven-erz maslinasta ruda, nastavak gr. -ites) min. maslinastozelena ruda bakra, prirodni arsenit bakra. o li vot (lat. olivetum) maslinjak; maslinov vrt, maslinova uma. olivil (lat. oliva maslina) hem. osobeno kristalasto telo maslinove gume. olivin (lat. oliva) rompski mineral maslinastozelene boje. oligarh (gr . oligos mali brojem, brojno malen, archos vo a, glavar) lan ili pristalica vladavine malog broja plemikih porodica; up. oligokrat, oligarhija (gr oligarchia) vladavina malog broja plemi kih (aristokratskih) porodica; up. oligokratija. oligarhijski (gr. oligarchikos) koji je pod vladavinom malog broja; koji ima oblik vladavine malog broja plemikih porodica; koji je pristalica ovakvog oblika vladavine; up. oligokratski.

oligemija (gr. oligos malen brojem, chaima krv) med. smanjenost koliine krvi, malokrvnost. oligo- (gr. oligos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: brojem malen, mali brojem; mali, malen. oligoklas (gr. oligos, klao lomim) t. na-trijev i kalcijev feldspat, obino mutne boje. oligokrat (gr. oligos, kratos jaina, snaga, vlast, vladavina) v. oligarh. oligokratija (gr. oligos, kratos) v. oligar-hija. oligokratski (gr. oligos, kratos) v. oligarhijski. oligomeriji (gr. oligos, meros deo) zool. ivotinje ije je telo sastavljeno od malog broja lanaka. oligopol (gr. oligos, poleo prodajem) trg. trina situacija kada nekoliko prodavaca vlada celokupnim tritem nekog proizvoda. oligopsihija (gr. oligos, psyche dua) slabost duha, siromatvo duha. oligopson (gr. oligos, opson trite) trg. trina situacija u kojoj nekoliko kupaca vlada tritem odre ene robe. oligotrihija (gr. oligos, thrix, gen. trichos vlas, dlaka) med. oskudica u kosi, retkoa kose, slaba dlakavost; pr. oligotrihian. oligotrofija (gr. oligos, trophe hrana, ishrana) med. smanjeno uzimanje hrane, nedovoljna elja za jelom, post. oligofilan (gr. oligos, phyllon list) vot. koji ima malo li a. oligofrenija (gr . oligoi malo njih, fren dua) med. maloumnost, umna zaostalost. oligofrenopedagogija (gr . oligos mali, phren gen. phrenos dua, duh, um, razum, pais gen. paidos dete, ago vaspitavam, odgajim) med. nauka o vaspitanju, odgoju, prouavanju umio zaostale, maloumne dece. oligohronian (gr. oligo-chronios) koji traje malo, kratkotrajan, malove an. oligohronometar (gr. oligos mali, chronos vreme, metron mera, merilo) instrumenat za merenje malih odseka vremena. oligopen (gr. oligos, kainos nov) geol. po starosti druga po redu grupa slojeva u tercijarnoj formaciji, koja dolazi posle vodena. oligocitemija (gr. oligos, kytos duplja, uplje telo, chaima krv) med. smanjenost crvenih krvnih zrnaca (obino kao posledica gubitka krvi, duge groznice, slabe ishrane i dr.) oligurija (gr. oligos, urein mokriti) med. smanjenost mokrenja usled bolesti. Olimp (gr. Olympos) uveno brdo na granici Makedonije i Tesalije, visoko 2970 t; mit. stan, prebivalite Zevsa i ostalih bogova, po verovanju starih Grka; fkg nebo. Olimpija (gr. Olympia) predeo u Elidi, posveen bogu Zevsu, gde su odrane uvene olimpijske igre.

olimpiJada

630
om fiz. praktina jedinica za merenje elektrinog otpora, nazvana po nem. fizi aru Georgu Simonu Omu (Ohm, 17871854): otpor stuba ive dugakog 106,3 centime-tra a poprenog preseka jedan kvadratni milimetar na OS. omagra (gr. omos rame, agra plen) med. kostobolja u ramenima. omazum (lat. omasum) zool. listavac, trei odeljak u elucu preivara. omalgija (gr. omos rame, algos bol) med. bol u ramenima; up. omoalgija. omama (ma . 6 star) baka, baba. omartritis (gr. omos rame, arthron zglob) med. zapaljenje ramena. ombrograf (gr . ombros kia, grapho piem) v. ombrometar. ombrologija (gr. ombros, logia nauka) grana meteorologije koja ima za predmet ispitivanja kiu. ombrometar (gr. ombros, mtron mera, merilo) kiomer, dadomer. ombrometrija (gr. ombros, metria merenje) merenje koli ine kie koja padne. omega (gr. b mega) veliko, tj. dugo ili produeno o" u grkom jeziku (), poslednje, dvadeset etvrto slovo u gr. azbuci; alfa i omega po etak i kraj, sve i sva. omen (lat. omen) znak, predznak, znamenje, kob, slutnja. omentitis (lat. omentum) med. zapaljenje crevne mreice, skramice. omentum (lat. omentum) anat. skramica; trbuna maramica. omikron (gr . o mikron) malo, tj. kratko gr ko o" (o). omilitika (gr. homilia) v. homiletika. ominirati (lat. ominari) predskazivati, ko-biti, slutiti, naslu ivati. ominozan (lat. ominosus) koban, zlokoban, koji naslu uje zlo ili nesre u. emisija (nlat. omissio) izostavljanje, proputanje, propust, prenebregavanje; omisija nasledstva prav. proputanje zakonskog roka za prijem nasledstva. omisum (lat. omissum) ono to je izostavlje-no, isputeno, izostavljena taka, reenica, stav (pl. omisa); kazus omisi (lat. casus omissi) pl. prav. u pravnim odredbama, zakonima i dr.: izostavljeni, nepomenuti sluajevi, o kojima posle, ocenivi okolnosti, reava vrhovna vlast; salvo erore et omisione (lat. salvo errore et omissione) trg, izuzevi pogreku i propust, uz ogradu od zabluda i izostavljanja", formula koja se stavlja ispod ra una i sl. emitirati (lat. omittere) propustiti, propu-tati, izostaviti, izostavljati, napustiti, naputati, mahnuti se ega, pre i preko ega. omlet (fr. oeufs meles meana jaja, omelette) kajgana. (lat. omne) sve; svako; celo, potpuno; pl. omnia.

olimpijada (gr. olympias) vreme od etiri godine, tj. vreme od jednih olimpijskih igara do drugih (Grci su po njima raunali godine, poinjui od 776. god. pre n. e.); olimpijske igre; danas: meunarodne utakmice u svim glavnijim granama sporta, koje se od 1896. prireuju svake etvrte godine, sem u vreme rata; od 1924. uvedene su i zimske olimpijske igre. olimpijac uesnik u olimpijskim igrama, na olimpijadi. olimpijski (gr. olympios) koji se nalazi na Olimpu; pridev Zevsa i ostalih bogova koji, po verovanju starih Grka, borave na Olimpu; fig nebeski: olimpijske igre sveane narodne igre kod starih Grka koje su se, svake etvrte godine, odravale u Olimpiji, predelu u Elidi koji je bio posveen Zevsu; u ovim igrama u estvova-la su sva gr ka plemena, a sastajale su se od utakmica u borenju, tranju, skakanju, bacanju koplja i dr.; up. olimpijada. olimpski (gr. olympikcs) koji pripada Olimpu; up. olimpijski. oliteti (lat. oleum ulje) pl. mirisava ulja, tinkture i esencije koje sadre u sebi ulja; lekovi spravljeni od ulja. olitori an (lat. olitor povrtar, olitorius) koji raste u povrtnjacima, koji se ti e kuhinjskog povr a. olifant (fr. olifant, lat. elephantus slon) 1. rog od slonove kosti koji su nosili, o bedrima, srednjovekovni vitezi-lutalice; rog paladina Karla Velikog Rolanda; 2. hartija najveeg formata sa markom slona (za tabele i bakroreze). olofonija (gr. oloos lo, bolestan, rpbne glas) lingv. defektan glas zbog nepravilno-sti govornih organa. oltar (lat. altare) rlg. deo hrama gde se vri glavni deo bogosluenja (u pravoslavnoj crkvi odvojen ikonostasom). oluk (tur. oluk) limena cev za odvoenje vode sa krova; kanal. olfaktoietar (lat. olfactus miris, gr. te-tron mera, merilo) aparat za merenje otrine mirisa. olfaktometrija (lat. olfactus, gr. metria merenje) merenje, ispitivanje otrine mirisa. olfaktoran (nlat. olfactorius) koji se tie ula mirisa, koji pripada mirisnom ulu. olfaktorijus (nlat. olfactorius) znat. mirisni ivac. olfaktus (lat. olfactus) miris; ulo mirisa. olja podrida (nm. olla podrida) omiljeno pansko narodno jelo od raznih vrsta sitno iseckanog mesa i raznih zeleni i zaina (vrsta naeg lonca" ili papazja-nije); posuda napunjena raznim mirisnim cveem ili korenjem, poturi; lit. est naziv knjiga sa raznolikom, obi no aljivom sadrinom, svatarije, sva-tice.

omne vivum eks ovo

631

onanisati

omne vivum eks ovo (lat. omne vivum eh ovo) fiziol. sve ivo razvija se iz jajeta (misao koju je formulisao Viljem Harvej, 15781657). omnia (lat. omnia) pl. od omne; omnia mea mekum porto (lat. omnia tea mecum porto) sve to imam nosim osobom (izreka grkog mudraca Bijasa, kome je najvee blago bilo u njegovoj mudrosti). omnibus (lat. omnis sav, sva; svaki, svaka; omnibus svima) za sve, svima"; u javnom saobra aju: prostrana putni ka kola sa vie sedita, koja vre redovan saobraaj na odreenoj liniji; up. autobus. omnibus-filmovi (lat. omnibus svima, eng. film) umetni ki filmovi sastavljeni od nekoliko razliitih pria istog ili srodnog autora, povezanih sli nim motivima ili istim licem. omnivora (lat. omnivorus koji sve guta, prodire, omnivora) pl. zool. svatojeci (ivotinje, naroito neke ptice, koje uzimaju hranu i iz biljnog i iz ivotinjskog carstva). omnivoran (lat. omnivorus) zool. koji sve guta (ili: prodire), svatojed, svatoder; up. omnivora. omni ju m (lat. omnium svih, sviju) sp. trka u kojoj u estvuju svi konji (bez obzira na njihovu starost, rasu i sl.). omnikoloran (lat. omnis, color boja) svakojakih boja, raznobojan, aren. omniparentan (lat. pario rodim, proizvodim, omniparens) koji sve ra a, sveproizvodan, koji sve proizvodi. omniparitet (nlat. omniparitas) svejednakost, opta jednakost. omniiotentan (lat. omnipotens) svemoan, svemoguan, svemogu. omnipotencija (lat. omnipotentia) svemo, svemogunost (kao oznaka savrenosti bia). omniprezentan (nlat. omnipraesens) svuda prisutan, sveprisutan. omniprezencija (nlat. omnipraesentia) sveprisutnost, svudaprisutnost. omnis (lat. omnis) sav, sva; svaki, svaka; ceo, cela, potpun, potpuna. omnis celula e celula (lat. omnis cellula e cellula) biol. svaka elija razvija se iz jedne elije (misao koju je izneo Rudolf Firho, 1821 1902). omniscijentan (nlat. omnisciens) koji sve zna, sveznajui. omniscijencija (nlat. omniscientia) sveznanje, sveznalost (kao oznaka savrenosti bia). omnifag (lat. omnis, gr. phagein jesti, derati) zool. svatoder, svatojed. omniforman (nlat. omniformis) koji se javlja (ili: nalazi) u svakom obliku. omoalgnja (gr . omos rame, algos bol) med. v. omometar sprava za merenje elektri nog otpora; up. OM.

omoplata (gr . mos rame, nlat. omoplata) anat. lopatica, pleka. omotokija (gr. omos nezreo, prevremen, to-kos raanje, poraanje, poroaj) med. pre-vremeni poroaj, nedonoenje. omofag (gr . omos sirov, presan, phagein jesti) onaj koji jede sirovo, presno meso. omofagija (gr. omos, phagein) hranjenje sirovim, presnim mesom. omofor (gr . omos rame, phoreo, phero nosim) u pravoslavno] crkvi: naramnik, duga ka i poiroka traka od iste vune koju arhijerej nosi na ramenima i bez koje ne moe vriti nikakvu crkvenu radnju. omfal- (gr. omphalos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: pupak, pup ani. Omfala (gr. Omphale) kit. ime jedne lidij-ske kral>ice, koja je Herkula umela toliko da o ara i strpa pod papu u da je, preobu en u ensku ode u, i preo na preslici; zato se kae: svaki e Herkul na i svoju Omfalu. omfalelkozis (gr . omphalos, elkosis gnojenje) med. ir na pupku, gnojenje pupka. omfalitis (gr. omphalos pupak) med. zapal>enje pupka. omfalian (gr. omphalos, omphalikos) koji se ti e pupka, pupani; u obliku pupka, pupast. omfalomantija (gr. omphalos, manteia nporicanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz vijuga pup anog vora novoro en eta. omfaloneuron (gr. omphalos, neuron ila, vrpca) anat. pupana vrpca. omfalonkus (gr. omphalos, onkos masa, telesina) med. tvrdi otok pupka. omfaloragija (gr. omphalos, koren rag- od regnymi prskam, puknem) med. krvarenje pupka kod novoro enadi. omfalotaksis (gr. omphalos, taxis ureenje, nametanje) med. nametanje ispale pupanice. omfalotom (gr . omphalos, tome seenje, rezanje) med. instrumenat za odrezivanje pupane vrpce. omfalotomija (gr. omphalos, tome) med. odrezivanje pup ane vrpce. omfaloflebitis (gr. omphalos, phleo gen. phlebos ila, vena) med. zapaljenje pupa-nih vena. omfalocela (gr . omphalos, kele prosutost) med. prosutost pupka, pupani prodor. onagar (gr. onagros, lat onagrus) zool. divlji (ili: umski) magarac; ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamenja; onager. onanizam v. onanija. onanija neprirodno zadovoljavanje spolnog nagona nadraivanjem spoljanjih spol-nih organa, samoblud, samoblue, drkanje; naziv po starozavetnom Onanu (I Moje., 38,9), koji znajui da nee biti njegov porod, kad lijegae sa enom brata svojega, prosipae na zemlju, da ne rodi djecu bratu svojemu"; up. masturbacija. enanisati vriti samoblud, drkati.

onanist(a)

632

onomatolatri] a

onanist(a) onaj koji vri samoblud, drka. ovaiit v. onanist. ombrairati (fr. ombrager) zaseniti, za-seniti, pokriti hladom ili senkom; elt. seniti, dati slici vie senke. ongstrem v. angstrem. ondatra (huronski ondatra) zool. bizamski pacov; dezman. ondeamento (ital. ondeggiamento) muz. v. ondeare. ondeare (ital. ondeggiare) muz. talasaste kretanje, drhtanje, podrhtavanje. ondulacija (fr. ondulation) talasanje, nji- | hanje, lelujanje, talasaste kretanje, valo vite kretanje; doterivanje kose da bude talasaste (ili: valovita). i ondulirati (fr. onduler) talasati se, lelu- ; jata se; talasati kosu, praviti (ili: napraviti) kosu valovitom. oneiro- (gr. oneiros) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: san. oneirodinija (gr. oneiros san, odyne bol, muka) sanjanje da te neko gui, mora. oneirokrit (gr. oneiros, krites presudilac, sudac) v. oneirolog. oneirokritija (gr. oneiros, krites) v. oneirologija. oneirolog (gr. oneiros, logos) tuma snova. oneirologija (gr. oneiros, logla) nauka o snovima; tumaenje snova, proricanje iz skova. oneiromant (gr. oneiromantis) onaj koji prorie iz snova, tuma snova. oneiromantija (gr. oneiros, mantei'a proricanje) proricanje iz snova, tuma enje snova. oneiropol (gr. oneiropolos) v. oneiromant. oneiroskopija (gr. oneiros, skopeo posmatram) posmatranje snova, prou avanje snova. onera (lat. onus teret, pl. opega) pl. v. opus; opera publika (lat. onera publica) dravni porezi, javni nameti. onerabilan (nlat. onerabilis) oporeljiv. onsracija (nlat. oneratio) tereenje, optereivanje. onerozav (lat. onerosus) teak, tegoban, teretan, muan, dosadan. oniks (gr. opuh) min. vrsta prugastog kalcedona, sastoji se od jednog crnog i jednog sjajnog sloja (upotrebl>ava se za izradu nakita); med. nagomilavanje gnoja izmeu ploica ronjae. oniomanija (gr. one kupovanje, kupovina, mama pomama, strast) med. bolesni nagon za kupovanjem svega to se stigne. oniromant (gr. oneiros san, manteia gatanje, proricanje) tuma snova. oniromantija (gr. oneiros, manteia) tumaenje snova. onihija (gr. opuh, onychos nokat) med. zapaljenje noktiju, zanoktice. onihisternon (gr. opuh, onychos nokat, ste-geo liphim, liavam) no za opsecanje noktiju.

onihitis (gr. opuh, onychos nokat) med. v. onihija. oniho- (gr. onyx, onychos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nokat; kopito. onihograf (gr. opuh, onychos, grapho piem, beleim) med. instrument koji meri i belei kretanje krvnog pritiska u noktima. onihografija (gr. opuh, graphia pisanje, beleenje) med. merenje i beleenje kretanja krvnog pritiska u noktima pomou onihografa. onihogripoza (gr. opuh, onychos, grypos iskrivljen, kukast) med. savijenost noktiju, kandatost noktiju. onihogrifoza (gr. opuh, onychos, grypos) med. v. onihogripoza. onihokritija (gr. opuh, krino presuujem, sudim) nasluivanje (ili: pogaanje) osobina karaktera jednog oveka po obliku noktiju njegove ruke. onihologija (gr. opuh nokat, kopito, logia nauka) net. nauka o potkivanju. onihomantija (gr. opuh, manteia proricanje) proricanje sudbine po noktima. onihomikoza (gr. opuh, onychos, mykes gljiva) med. gljivina noktobolja. onihoreksis (gr. opuh, regnymi prskam, pucam) kec. krtost noktiju, lomljivost noktiju. onihofagija (gr. opuh nokat, phagem jesti) med. bolesni nagon za grienjem noktiju. Onkl Sam (eng. Uncle Sam) aljiv naziv za Amerikance kao narod, nastao od skraenice U. S. A. M. = United States of America (Sjedinjene Amerike Drave). onkologija (gr. onkos masa, telesina, logia nauka) med. nauka o bolesnim izratajima. onkotomija (gr. onkos, tome seenje, rezanje) med. seenje (ili: odstranjivanje) otoka ili izrataja operativnim putem. onkus (gr. onkos) med. tvrdi otok, izrataj. onokrotalus (gr. onos magarac, osao, krota-lon eketalo, ekrtalo) zool. v. pelikan. onolatrija (gr. onos, latrefa oboavanje) sluba magarcu, potovanje magarca (zbog ega su stari optuivali Jevreje i, docnije, hriane, verovatno zbog toga to je Hristos, jaui na magarcu, uao sveano u Jerusalim). onoma- (gr. onoma) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ime. onomastikon (gr. onoma) l. spisak imena ili rei; 2. renik koji nije sre en azbunim redom, nego po stvarnim grupama, realni leksikon; 3. pesma u slavu neijeg imendana ili roendane. onomatika (gr. onomatike) nauka o znaenju i pravljenju imena. onomatolalija (gr. onoma, lalia eretanje, blebetanje) med. nagon za ponavljanjem izvesnih rei. onomatolatrija (gr. onoma, latreia oboavanje) preterano potovanje, oboavanje imena nekog slavnog oveka.

onomatologija

633

oonin

onomatologija (gr. onoma, logfa nauka) v. onomatika; takoe: tumaenje imena, proricanje iz imena. onomatomanija (gr. onoma, mama pomama, ludilo) med. ludaki strah i zaziranje od novih rei. onomatomantija (gr. onoma, manteia proricanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz imena. onomatomorfoza (gr. onoma, morphosis uobliavanje, uoblienje, obrazovanje) pravljenje (ili: sastavljanje) imena, obrazovanje (ili: pravljenje, gra enje) re i. onomatopeja (gr. onomatopola) ret. pravljenje (ili: gra enje) imena ili rei; podraavanje zvuka, gra enje rei podraavaju i prirodni glas ili zvuk neke stvari ili radnje (npr. bubanj, topot, utanje, sr-kanje, bleka, rika, zveka, kukurekati itd.). onomatopejski (gr. onoma, poiem initi, praviti) v. onomatopoetski. ovomatopoetika (gr. onoma, poein) pl rei sastavljene prema prirodnom glasu ili zvuku predmeta koji ozna avaju. onomatopoetski (gr. onoma, poiem initi, praviti) podraavajui zvuk; poet. koji ritmom podraava prirodni zvuk i prirodne znakove. onomatotet (gr. onoma, tithemi meem, stavljam, thetes stavlja , meta ) sastavlja re i, pronalaza novih re i, naro ito novih imena. onore di letera (ital. onore di lettera) trg. v. honor di litera. onoscelit (gr. onos magarac, skelos krak, noga) onaj koji ima magare e butine. onocefalus (gr . onos magarac, kephale glava) magare a glava. ontario vrsta jabuke nazvane po svojoj postojbini, kanadskoj pokrajini Ontario; plod ove jabuke, koja se i kod nas mnogo uvodi, krupan je, gladak, okruglo-kola- astog oblika i veoma ukusan. onteizam (gr. bp gen. ontos bie, prilog glagola emai biti, postojati, theos bog) fil. izraz kojim Hekl, za razliku od panteizma, naziva predstavu o postojanju boga kao individualnog lica, koje, kao samostalan subjekat, postoji izvan prirode. ontiki (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu ontos bie, stvarnost) fil. koji se tie onoga to postoji, koji se tie optih svojstava stvari i bi a. onto- (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu ontos bie, stvarnost) predmetak u sloenicama sa znaenjem: bie, bini, stvar-nosni. ontogeneza (gr. on, ontos, genesis postanak) biol. razvitak jedinke od oploenog jajeta pa do potpunog organizma. ontogenija (gr. on, ontos, gignomai nestajem, postajem, raam se) biol. nauka o postanku organskih bia na Zemlji, nauka o ontogenezi.

ontografija (gr. bp, ontos, graphfa opis) opisivanje stvari ili bi a. ontozofija (gr. bp, ontos, sophia mudrost, nauka) fil. v. ontologija. ontologizam (gr. bp, ontos, logos razmiljanje, dokazivanje) fil. 1. zaklju ivanje da postoje stvari na osnovu toga to postoje pojmovi o tim stvarima; 2. shvatanje racionalista, po kome potpuno, lo-gi ko miljenje sadri u sebi u isto vreme i realitet (stvarno postojanje) onoga o emu se mislilo; 3. u enje koje se osniva na Platonu, Avgustinu i Malbran-u, a po kome je bi e boga istinski predmet neposrednog i isto duhovnog opaanja itd. ontologija (gr. bp, ontos, logia nauka) fil. nauka o biu, o onome to postoji, osnovna nauka, nauka o optim svojstvima stvari i bi a. ontoloki (gr . on, ontos, logikos koji se tie miljenja) fil. koji se tie ontologi-je ili se osniva na njoj; ontoloki dokaz o biu ili postojanju boga dokaz postojanja boga iz pojma boga kao beskrajnog ili savrenog bia; ontoloki metod logiki postupak koji, oslanjaju i se na princip protivrenosti i princip dovoljnog razloga, ho e da na osnovu postojanja pojmova zaklju uje o postojanju onoga to ti pojmovi predstavljaju; ua. kosmoloki, fizikoteoloki. ontonomija (gr. on, ontos, nomos zakon) fil. zakonitost bi a, zakonitost postojanja. ontoteologija (gr. on, ontos, theos bog, logia u enje, nauka) u enje da postoji bog, sa svima svojim atributima, na osnovu toga to postoji pojam o bogu kao takvom. onus (lat. onus) teret, tovar, breme; tegoba, dosadnost; dunost, obaveznost; opus probandi (lat. onus probandi) teret dokazi-vanja. oo- (gr. bbp) predmetak u sloenicama sa znaenjem: jaje. oogamija (gr. bbp jaje, gamos brak) biol. oplo avanje, sjedinjavanje jajne elije sa spermatozoidom. oogeneza (gr. bbp, genesis postanak) biol. postanak jaja iz klicinih pra elija u jajnjacima; med. odreivanje spola po jajetu. oogonije (gr. bbp, gone raanje) pl. biol. klicine pra elije u jajnjacima od kojih postaju jaja. oolit (gr. bbp, lithos kamen) min. ikrovac, kre njak od zrnaca sli nih ikri. oolitski (gr. bbp, lithos) u obliku ikrovca, sastavljen od sitnih zrnaca sli nih ikri; oolitska formacija kol. v. jura--formacija. oologija (gr. bbp, log'a nauka) biol. nauka o jajima; nauka o ptijim jajima i gnezdima. oomantija (gr. bbp, manteia proricanje) proricanje iz jaja; ooskopija. oonin (gr. bbp) belanevina, belan evina-sta materija.

ooskopija

634

operkuliti operativni (nlat. operativus) koji se tie rada, radni; operativna vojska sve jedinice i rodovi vojske koji u estvuju u izvo enju ratnih operacija; operativne lekar-stvo = hirurgija. operatika (lat. operatio) voj. teorija i vetina primene i vo enja vojnih operacija. operator (nlat. operator radnik, izvrilac) 1. med. lekar koji vri operacije, hirurg (v. operater); 2. mat. simbol ili znak koji pokazuje neku operaciju (radnju) i sam predmet operacije, npr. operator za dife-renciranje d/dx. operacija (lat. operatio) delanje, rad, obavljanje, vrenje; med. leenje hirurkim putem, rezanje, seenje; trg. veto izveden posao, spekulacija; voj. ratna radnja, plan-ski izveden pokret jedinica radi postizanje izvesnog cilja: mat. raunska radnja, raunanje; fig. upotreba nekog tajnog sredstva. operacijski v. operacioni. operacionalizam (lat. operari poslovati, raditi) idealistiki, antimaterijali-sti ki pravac u savremeno] fizici, koji sve pojmove o fizi kim veli inama kao i same veliine, svodi na operacije koje posmatra vri pri merenju ili drugom na inu prou avanje; osniva mu je ameri ki fizi ar P. V. Bridmen. operacioni (lat. operatio delanje, raenje, radnja) pr. koji se tie operacije, koji je u vezi sa operacijom; operaciona baza voj. osnova, oslonac za ratna kretanje i poth-vete, naro ito niz utvr enja i meste iz ijih se zaliha vri dopunjavanje utroenog ratnog meterijale; operaciona linija glavna linija ratnih operacija; operacioni osuekatcilj jedne operacije; operacioni plan plan po kome se radi u cilju postizavanje izvesnog cilja; operaciona sala med. dvornice (ili: dvorana) u kojoj se vre hirurke operacije. operacionizam (let.) stanovite u savremeno] filozofiji fizike, prema kojem osnova fizike nije pasivno iskustvo, ve ljudski izumi i proizvodnja mernih obre-zeca i mernih instrumenata, dekle lebo-ratorijska praksa. opereta (ital. operetta) mela opera, obino aljive sadrine, u kojoj se i peva i govori. operira (lat. operari delati, raditi) v. operisati. operisati (lat. operari) raditi, obavljati; dejstvovati, vriti dejstvo; med. leiti neku bolest hirurkim putem, sei, re-zati. operist(a) (ital. opera) peve u operi, oper-ski peva. operistkinja (ital. opera) pevaica u operi, operske peva ica. operkuliti (lat. operculum poklopac pue-vljeve kuice, gr. lithos kamen) pl. geol. okamenjeni puevi.

ooskopija (gr. bbp, skopem posmatrati) v. oomantija. ooforektomija (gr. bbp, rogeb nosim, ektemno iseem) kod. va enje jajnjaka. ooforin (gr. bbp, rogeb nosim) farm. preparat izra en od jajnjaka svinja i goveda, lek protiv bolova pri menstruaciji i klimakterijumu. ooforitis (gr. bbp, rogeb) med. zapaljenje jajnjaka. ooforon (gr. bbp, rogeo) zool. jajnjak; up. ovarijum. spal (sskr. upala kamen, gr . opallios, lat. opalus) t. kvarcu slian mineral, po hemijskom sastavu silicijev dioksid sa vodom, raznobojan i preliva se (upotrebljava se naro ito za ukras). opalescentan (nlat. opalescens) koji preliva boje kao opal; opalescengno staklo opalio staklo, staklo koje se preliva poput opala. opalescencija (nlat.) prelivanje boja; pr. opalescentan. opalescirati (nlat. opalescare) v. opalizi-rati. opalizacija v. opalescencija. opalizirati (nlat. opalisare) prelivati boje kao opal. opat (ital. abbate) u katolikoj crkvi: stareina (mukog) manastira; crkveni velikodostojnik uopte. opatija (ital. abbazia) samostan, manastir nekih katoli kih redova. opatica (ital. abbadessa) igumanija enskog manastira; katolika kalu erice uopte, duvna. opekunski sovjet (rus. opekunskii sovet) starateljsko ve e (u Rusiji). opera (lat. opera) l. delanje, ra enje, delatnost; rad, trud, muka. opera (ital. opera) 2. muz. drama u kojoj se cela sadrina peva, pri emu instrumen-talna muzika dolazi delom kao pratnja pevanju, a delom samostalno (sastoji se iz uvertire, reitativa, arija, solo-partija, dueta, terceta, horova i dr.); opera bufa (ital. opera buffa) komina opera; opera lirik (fr. opera lyrique) lirska opera; opera serija (ital. opera seria) ozbiljna, velika opera. opera (lat. opus, opera) 3. pl. dela; opera omnia (lat. opera omnia) celokupne dela; opera selekta (lat. opera selecta) izabrana dela, odabrana dela. operat (lat. operari raditi) spis, pisana uredba, iscrpne pismena predstavka. operater (fr. operateur) med. lekar kome je struka hirurgija, hirurg, operator; ruko-valac nekom mainom, npr. filmskim aparatom itd.; fotograf koji vri kine-matografska snimanja. operativa (lat. operativus) 1. izvrni orga-ni neke ustanove ili organizacije koji sprovode izvrenje nekog zadatka, posla; 2. prakti ni radovi, praksa.

operkulum

635

oportunitet

operkulum (lat. operculum) zool. poklopac u oplecija (lat. oppletio) med. pretovarivanje puevljeve kuice; vot. poklopac. eluca. opernglas (nem. Opernglas) v. opernguker. opobalzam (gr. opobalsamon) vrsta opernguker (ital. opera, nem. Gucker dogled) skupocenog miriljavog arabljanskog balzama pozorini (operski) dogled. od soka drveta Amyris gileadensis; mekabaloperozan (lat. operosus) trudan, muan; koji se zam. mnogo bavi im, trudoljubiv. opodeldok (gr. opos biljni sok) farm. mast ili opignoracija (lat. pignus zaloga, nlat. tenost za trljanje protiv kostobolje, oppignoratio) davanje u zalog, zalaganje. sastavljena od sapuna, kamfora i amonija-ka opignorirati (lat. pignus zaloga, oppignora-ge) (kovanica Teofrastusa Bombastusa dati u zalog, zaloiti; dekretum de Paracelzusa). opignorando (lat. decretum de oppignoopozita (lat. opposita) pl. suprotne stvari, rando) prav. akt kojim vrhovna staratelj-ska protivnosti, suprotnosti, oprenosti. vlast doputa da se zaloi imanje ti enika opozitum (lat. oppositum) protivno, protivnost, (maloletnika). suprotno, suprotnost, opreno, oprenost; pl. opizma (gr. opizo, opos sok) skupljanje i opozita. zgunjavanje biljnih sokova. I opozicija (lat. oppositio) suprotnost, protivnost, opijaniv (lat. opium, gr. opion makov sok) protivljenje, protivstavljanje; protivni ka farm. alkaloid opijuma, sredstvo za uspastranka, obi no stranka manjine koja je vljivanje, glavobolju itd.; up. narkotin. protivna vladi i njenoj veini; log. odnos opijat (lat. opium, gr. opion) far, lek koji sadri izmeu dvaju suprotnih pojmova, sudova ili opijuma'(za uspavljivanje). stavova; astr. planeta je u opoziciji sa Suncem opijum (lat. opium, gr. opos, opion makov ako je Zemlja na liniji koja spaja planetu sa sok) mle ni sok koji se dobiva zareziSuncem, ili kada je razlika u duini dvaju vanjem nedozrelih makovih ahura; od nebeskih tela 180; up. konjunkcija. davnina vano sredstvo za leenje, uti e na opozicioni (lat. oppositio) suprotni, pro-tivni, umirenje ivaca, umiljava bolove i pomae koji pripada opoziciji; opozicio-na partija spavanju; od srednjeg veka upotrebljava se protivna strana, politika stranka koja radi kao opojno sredstvo, naroito u Kini, protiv vladajue stranke i vlade. Engleskoj i Severne j Americi; up. laudanum, opolenije (rus. opolenie) rusko domobran-stvo, mekonijum. trei poziv. opijumomanija (gr. opion makov sok, mama opolenjec (rus. opolenec) vojnik treepo-zivac strast) strast za uivanjem u opijumu. u Rusiji, domobranac. opilacija (lat. oppilatio) med. zatvaranje, zaoponent (lat. opponens) onaj koji protivrei, puavanje. protivnik, zastupnik oprenog mi-ljenja. opinavt (lat. opinari misliti, pretpostavljati) onaj oponirati (lat. orropege) biti protivan kome ili koji daje svoje miljenje (glas), glasa. emu, staviti (ili: stavljati) nasuprot, opinion piblik (fr. opinion publique) javno protivstaviti, protivstavljati, navesti protiv, mnenje, javno miljenje. sporiti, osporavati, proti-viti se, prigovarati, opiofag (gr. opion makov sok, phagein jesti) initi napomene (ili: upadice). med. onaj koji jede opijum, koji je odan oportun (lat. opportunus) zgodan, podesan, poroku uivanja u opijumu. povoljan, koji dolazi u zgodnom trenutku, u opiofagija (gr. opion, phagein) med. jedenje dobar as, koji je s ruke. opijuma, strast uivanja u opijumu. oportunizam (lat. opportunus, fr. opportuopistenar (gr. opisthenar) alat. nadlanica. nisme) iskoriavani povoljnih prilika radi opistobranhijati (gr. opisthen pozadi, branchia postizavanje ciljeva, naroito u politici; u krge) pl. zool. puevi sa krgama pozadi radni kom pokretu: sporazu-mapggvo, srca. svoenje klasne borbe na borbu za opistograf (gr. opisthen, graphia opisivanje) pojedinane reforme u okviru buroaske rukopis ili knjiga kod koje se tekst nalazi na zakonitosti; zanemarivanje osnovnih ciljeva pole ini listova. klasne borbe, izdaja u revolucio-narnim opistografija (gr. opisthen, graphia) pisanje situacijama. na zadnjoj strani lista. oportunist(a) (lat. opportunus zgodan, podesan, opistodom (gr. opisthodomos) apx. zadnji deo fr. opportuniste) ovek koji se ume snalaziti; hrama. u radni kom pokretu: sporazu-ma s klasnim opistokefalov (gr. opisthen pozadi, kepha-1e neprijateljem u svim prilikama, v. glava) alat. v. opistocefalum. oportunizam; pr. oportuni-stiki. opistokranion (gr. opisthen, krani'on lubanja) oportunitet (lat. opportunitas) zgodnost prilike, alat. potiljak, zatiljak; potiljaa, za-tiljaa, povoljnost prilike, zgodna prilika, zgoda, zatiljna kost. povoljno vreme, povoljna okolnost; opistotonos (gr. opisthen, tonos) med. ukoenost vrata, zatiljni gr . opistocefalum (gr. opisthen, kephale glava) aiat. zatiljak, potiljak.

oportuno

636

opstagiJum

podobnost, sklonost, prijemljivost, npr. za neku bolest. oportuno (lat. opportune) pril. korisno, probitano, zgodno, povoljno. opoterapija (gr. opos biljni sok, therapeia leenje) kec. leenje bolesti (izrataja, raka i dr.) organskim sokovima (prepara-tima organskih sokova); up. organotera-pija. opresivan (lat. opprimere tlaiti, ugnjeta-vati, nlat. oppressivus) ugnjetaki, nasil-niki, tlailaki; med. zaguan, zapti- j van, koji gui, zaguuje, zaptiva. opresija (lat. oppressio) pritiskivanje, ugnjetavanje, tlaenje; pritisak; potlae-nost; ned. guenje, zaguivanje, zaptivanje, teko disanje. oprimirati (lat. opprimere) pritiskivati, ugnjetavati, tlaiti; guiti, zaguivati, zaptivati. Ops (lat. Ops) kit. boginja plodnosti kod Rimljana, zatitnica zemljoradnje, plodnosti, obilja i bogatstva, sestra i ena Saturnova. opsedirati (lat. obsidere, fr. obseder) opse-dati; biti stalno uz koga, dosaivati, obletati, saletati, spopadati, spopasti, uporno moljakati, ne prestajati s molbama. opsekvije (nlat. obsequiae) pl. kod katolika: pogreb, pratnja. opsekracija (lat. obsecratio) preklinjanje, bogoraenje, moljenje boga radi. opservabilan (lat. opservabilis) koji motke biti posmatran, koji se moe posmatrati, primetan, opaljiv. opservabilije (lat. observabilia) stvari koje se mogu ulima opaati, oevidne stvari, oigledni predmeti. opservancija (lat. observantia) potovanje utvrenog reda, potovanje (ili: pridravanje) propisa (ili: pravila, zakona), pota koga ili ega; up. oservanca. opservat (lat. observatus posmatran) onaj koji je pod policijskim nadzorom, sumnji-vac. opservator (nlat. observator) posmatra, osmatra, ispitiva; posmatra na zvezdarnici. opservatorija (nlat. observatorium) v. opservatorij(um), opservatorij(um) (nlat. observatorium) posmatranica, osmatranica; naroito: astronomska osmatranica, zvezdarnica, zvezdara. opservacija (lat. observatio) opaanje, posmatranje, ispitivanje, motrenje, osmatranje; pl. opservacijeprimedbe, napomene, opaske. opserver (eng. observer) posmatra, motrilac (naslov jednog eng. lista). opservirati (lat. observare) posmatrati, ispitivati, motriti, paziti na to, opaati, vriti posmatranja.

opsesije (lat. obsessio) saletanje, navaljivanje, spopadanje, dosaivanje; spopadnu-tost, obuzetost ime (npr. milju, idejom). opsiantian (gr. opse, opsi kasno, dockan, anthos cvet, anthiks cvetni, cveni) bog. koji kasno cveta. opsigamija (gr. 6psi kasno, dockan, gamos brak) pozni brak, brak u nevreme, brak podstarost. opsignacija (lat. obsignatio) peaenje, zapeaivanje, udaranje peata; potvrivanje, overavanje (udaranje peata). opsigonian (gr. opsi dockan, kasno, gone roenje) dockan roen, dockan postao ili stvoren, pozni. opsimatija (gr. opsi, manthano uim) pozno uenje, izuavanje ega podstarost. opsiometar (gr. opsis vid, vienje, metron mera, merilo) v. optometar. opskuran (lat. obscurus) mraan, taman, zatvoren, mrk; mraan, nejasan, nerazumljiv, maglovit, neodreen; potajan, prikriven; nepoznat, neznatan; iveti in opskuro (lat. in obscuro) iveti u tiini, u povu-enosti, kao nepoznat. opskurant (lat. obscurans) mranjak, nazadnjak, neprijatelj svetlosti (ili: prosveenosti, napretka). opskurantizam (nlat. obscurantismus) mranjatvo, nazadnjatvo, mrnja na napredak, strah od prosveenosti, tenja da se razmiljanje i napredak prosveenosti sprei, da se narod odri u mraku neznanja itd. opskuracija (lat. obscuratio) sed. pomraenje, zamraenost, npr. ronjae (oka). opskuritet (lat. obscuritas) tama, pomrina; nejasnost, nerazumljivost, maglovitost, neodreenost, neizvesnost; potajnost, prikrivenost, skrivenost; nepoznatost, neznatnost. opskurnost (lat. obscuritas) v. opskuritet. opsolescirati (lat. obsolere, obsolescere) v. opsolirati. opsoletan (lat. obsoletus) zastareo, izve-tao, iznoen, otrcan, neupotrebljiv (naroito o reima i izrazima). opsolirati (lat. obsolere) zastareti, izve-tati; otrcati se, izii iz mode; izgubiti u ugledu i vrednosti. opsomanija (gr. opson kuvano jelo, na vatri zgotovljeno jelo, marna pomama, strast) preterana strast za jelima. ; opsofag (gr. opson, phagem jesti, derati) \ onaj koji jede mnogo povra (variva); tako-: e: izjelica, prodrljivac, mesoder. opsofagija (gr. opson, phagem) ljubav prema povru (varivu); prodrljivost. opstagijum (lat. obses talac, nlat. obsta-gium, ital. ostaggio) prav. jamstvo koje se sastojalo u tome to glavni dunik, ili njegovi jamci, uu u neki grad, zamak ili stan i tu ostaju, kao taoci, dok poverioe-vi zahtevi ne budu zadovoljeni; zabranjen

opstetrika

637

optometar

enevskom konvencijom od 12. avgusta 1946. god. opstetrika (lat. obstetrix babica, primalja) babitvo, primaljstvo, vetina babi-enja, vetina pora anja; opstetricija. opstetricija (lat. obstetrix gen. obstetricis babica, primalja) med. grana medicine koja se bavi normalnom i patolokom trud-noom i poroajima; opstetrika. opstinatan (lat. obstinatus) uporan, tvrdoglav, jogunast. opstinacija (lat. obstinatio) upornost, tvrdoglavost, jogunstvo, uskopiglenost. opstipacija (nlat. obstipatio) med. zatvore-nost, zapeenost, tvrda stolica. opstipiran (nlat. obstipatus) med. zatvoren, zapeen, tvrde stolice. opstipirati (lat. obstipare) med. zatvoriti, zapei (o stolici). opstipitet (nlat. obstipitas) med. iskrivlje-nost vrata. opstruencije (lat. obstruentia) pl. med. sredstva za zatvaranje. opstruirati (lat. obstruere) preiti, spreavati, smetati, ometati; ko iti rad skuptine dugim govorima; med. zaguiti, zaguivati, zapuiti. opstruktivan (nlat. obstructivus) med. koji zatvara, zapuava, zagupguje. opstrukcija (lat. obstructio) spreavanje, smetanje, ko enje; ometanje skuptinskog reda dugim govorima; med. zatvaranje, zatvorenost, zaguenost. opstrukcionisti (lat. obstruere zakriti, zatvoriti, eng. to obstruct) pl. lanovi stranke u eng. parlamentu, koji su sainja-vali Irci, i koja se istakla to je 1882. i 1887. god. dok jo nije usvojen stroi pravilnik o poslovnom redu, pokuala da ometa skuptinski rad raznim parlamen-tarnim smicalicama (dugim govorima, besciljnim predlozima i sl.). opscena (lat. obscena) pl. skarednosti, gadosti, odvratnosti, gnusobe, nepristojnosti; nepristojne rei. opscenav (lat. obscoenus) skaredan, gadan, odvratan, gnusan, prljav, sramotan, nepristojan. opscenitet (lat. obscoenitas) skarednost, sramotnost, nepristojnost, gnusnost. optabilan (lat. optabilis) poeljan. optant (lat. optare, optans) prav. onaj koji ima pravo slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine ili podanike pripadnosti; up. opcija. optativ (lat. optativus) gram. nain kojim se iskazuje elja (u grkom jeziku), eljni nain. optativan (lat. optativus) eljni, koji sadri ili iskazuje neku elju. optacija (lat. optatio) eljenje, elja. optika (gr . orao vidim, gledam, optikos vidni, koji se tie vienja) fi-z. nauka o svetlosti i svetlosnim pojavama uopte; nauka o prirodi svetlosti i zakonima

vi enja, gledanja; geometrijska optika nauka o pravolinijskom prostiranju svetlosti i pojavama koje su s tim u vezi; praktina ili primenjena optika bavi se so ivima, kombinacijama so iva i opti-kim instrumentima; fizi ke ili fizikalna optika prou ava opte pojave svetlosti (interferenciju, difrakciju, di-sperziju, polarizaciju, dvostruko prela-manje, fosforescenciju, fluorescenciju i dr.). optilogion (gr. optike, Igos govor, govorenje) sprava kojom se gluvonemi sporazumevaju. optimalan (lat. optimus najbolji) koji najbolje odgovara, najpovoljniji. optimat (lat. optimas) plemi, aristokrat. optimati (lat. optimates) pl. ljudi iz najboljih krugova, odlinici, plemii, aristokrati; lanovi aristokratske i konzervativne stranke kod starih Rimljana. optimati ja (nlat. optimatia) plemstvo, aristokratija. otima fide (lat. optima fide) u najboljoj veri, u najboljoj nameri. optima forma (lat. optima forma) najbolji oblik, u najboljem obliku. optimizam (lat. optimus najbolji) fil. shvatanje koje sve stvari i doga aje u svetu posmatra sa njihove najbolje strane, u rui astoj boji; naro ito: filozofsko uenje po kome je ovaj svet najbolji od svih mogu ih svetova (Lajbnic); fig. sklonost da se stvari gledaju sa njihove najlepe strane; supr. pesimizam. optimist(a) (lat. optimus) fil. pristalica optimizma; ovek sklon da sve stvari i pojave u ivotu gleda u lepoj ruiastoj boji; supr. pesimist. optimistiki (lat. optime) koji odgovara optimizmu, koji je zasnovan na optimizmu, koji je u vezi sa optimizmom; fig. vedar, pun ivotne radosti. optimitet (nlat. optimitas) odlinost, izvr-snost. optimum (lat. optimum) ono to je najbolje, najpovoljnije; skup najpovoljnijih uslova. otirati (lat. optare) eleti, hteti; birati, izabrati; opredeljivati se (ili: opredeliti se) u izboru podanike pripadnosti. opti ar (gr . optik s vidni, koji se ti e vida, vi enja, gledanja) izra iva o nih stakala, nao ari i opti kih instrumenata. optiki (gr. optikos) koji spada u nauku o svetlosti; svetlosni, vidni, oni; optiki instrumenti razne kombinacije ogledala, so iva i prizama pomo u kojih moemo dobiti, prema potrebi, uveane ili umanjene likove predmeta, pomo u kojih, dakle, naoruavamo oi (lupa, mikroskop, durbin, teleskop, fotografski aparat itd.). optometar (gr. optikos, mtron merile, mera) med. vidomer, aparat za odre ivanje i me-

optometriJa

638

Orbilije

renje jaine vida radi propisivanja naoara; opsiometar. optometrija (gr. optikos, metria merilo, mera) med. odre ivanje i merenje jaine vida pomou optometra. optorpescirati (lat. obtorpescare) ukoiti se, utrnuti, postati neosetljivim. optofon (gr. optikos vidni, koji se tie vi enja, phone glas, zvuk) slua svetlosti", aparat sastavljen od komore i telefona, pomou koga slepi mogu opaati svetlosne utiske putem sluanja (pronaen 1912. god.). optrektacija (lat. obtrectatio) prav. zlonamerno ogovaranje, kuenje, obeivanje. optruzivan (nlat. obtrusivus) nametljiv, primorljiv, prisilni, nasilan. optruzija (nlat. obtrusio) ugurivanje, umetanje; prisiljavanje, primoravanje. optuzan (lat. obtusus) tup, otupljen; bez oseaja, oamuen, opijen, onesveen; slabouman. optuzija (lat. obtusio) tupost, otupelost; bezoseajnost, neosetljivost; slaboumnost. optundencija (lat. obtundentia) pl. med. sredstva za opijanje. optundirati (lat. obtundere) otupiti, otu-pljivati, zatupljivati, zatuliti; oamu-titi, opiti, zaneti, onesvestiti, oslabiti, zagluiti, zagluivati. opturatori (nlat. obturatorii se. musculi) pl. znat. miii zatvarai, zapuai. opturacija (nlat. obturatio) hir. zatvaranje, zapuavanje, zaepljavanje. opturbacija (nlat. obturbatio) pometnja, zabuna; med. zatvaranje, zapuavanje. opturbirati (lat. obturbare) pomesti, dovesti u zabunu, zbuniti; med. zapuiti, zatvoriti, zaepiti. opturgescirati (lat. obturgescere) oticati, bubreti, nadimati se. opulentan (lat. ops, opulentus) veoma bogat; bujan, raskoan; veoma mo an. opulencija (lat. opulentia) veliko bogatstvo, izobilnost, izobilje; raskonost, velianstvenost. opus (lat. opus) delo, naroito: nauio ili umetniko delo, knjiga, spis; kuz. kompozicija; pl. opera. opuskulum (lat. opusculum) delce, malo delo, mali spis, mala rasprava. opus musivum (lat. opus musivum) v. mozaik. opus postumum (lat. opus posthumum) posmrtno delo, delo koje je objavljeno tek posle smrti njegovog pisca. opcija (lat. optio) slobodno biranje, slobodni izbor, pravo biranja; naroito: pravo slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine ili podanike pripadnosti, koje se daje, do jednog odreenog roka, stanovnicima osvojene ili prisajedinjene (anekti-rane) pokrajine; opcionis jus (lat. optio-nis j us) pravo slobodnog opredeljivanja u izboru otadbine ili podanike pripadnosti; trg. povla enje za izvrenje ili

neizvrenje, prema izboru, u nekom odreenom roku neke trgovake transakcijepo odredbama sada utvrenim. or (fr. og, lat. aurum) zlato; or duble (fr. og double) stvari izraene od pozlaenog bakra, naro ito nakit. ora (gr. hora, lat. hora) pravo, najpogodnije vreme. orada (fr. aurade) hen. kamfor od pomorandinog cveta. orakulski (lat. oraculum) pril. kao u proro-itu, tj. tajanstveno, zagonetno, nejasno, mrano, dvosmisleno. orakulum (lat. oraculum) kod starih Grka: proroite, mesto na kome su naroita svetena lica primala poruke od bogova i saoptavala ih ljudima; proro anstvo, odgovor bogova; proricanje; fig. svaka zagonetna ili dvosmislena izreka uopte. oralni (lat. os gen. oris usta, lice) usni; u smeni; oralni zakon u smeni zakon, nepi-sani zakon. orangutan (mal. orang utan umski ovek") zool. veoma snaan, oko 1,35 m visok majmun na Borneu, od koga je, po nekim priro-dnjacima, postao ovek. oran (fr. orange) narandasta boja. orana (fr. orange, ital. orancia, nlat. aurantia, p. naranja, pere. nareng) bot. po-moranda, naranda (drvo i plod). oranada (fr. orangeade) pi e od narandi-nog soka, e era i vode. oranat (fr. orange) slatko od narandine kore, ue erene narandina kora. oraniselete (fr. orangelettes) sitne, nedozrele, osuene narande. oranerija (fr. orangerie) vrt sa narandama i limunovima, narandite; mesto gde se narande zimi dre. oraketa (fr. orangette) narandica, zelena naranda za slatko. oranija (tur. harani) veliki kazan. orator (lat. orator) govornik;, besednik; propovednik; lan duhovni kog reda. oratorija (nlat. oratoria) v. oratorika. oratorij(um) (lat. oratorium) l. soba za molitvu, bogomolja; 2. muz. vrsta muzike drame sa ozbiljnom sadrinom (obi no iz Bi-blije), koja se ne prikazuje igrom, nego se samo muzi ki izvodi. oratorika (lat. orator govornik, besednik) govornitvo, besednitvo, govorni ka ili besedni ka vetina; oratorija. oratorski (lat. oratorius) govorniki, besedniki. oracija (lat. oratio) govor, beseda; oracio direkta (lat. oratio directa) gram. upravni govor; oracio indirekta (lat. oratio indi-recta) gram. neupravni govor. orbikularan (lat. orbicularis) kruan, kotu-rast, okrugao, prstenast. Orbilije (lat. Orbilius) rimski gramatiar, strogi uitelj pesnika Horacija; otuda: strog i ljut uitelj, a ki tiranin; orbilski.

orbis

639

organoskopija

orbis (lat. orbis) krug; okruglina, obru . orbis piktus (lat. orbis piktus) naslikani svet, svet u slikama, prikazivanje predmeta iz prirode i umetnosti u slikama; naslov poznate knjige za decu, koju je 1657. god. izdao Amos Komenijus. orbis terarum (lat. orbis terrarum) Zeml>in ar, Zemljin svet. orbita (lat. orbita) kolosek, putanja; astr. putanja kojom se kreu nebeska tela; znat. o na duplja. orbitalni (lat. orbita ona duplja, nlat. orbitalis) znat. koji pripada onoj duplji, koji se ti e o ne duplje. orbitet (lat. orbitas) bezdetnost, nemanje dece; nemanje roditelja, samohranost, siro-tanstvo. orgazam (gr . orgao bujam, da prsnem od zdravlja; upaljujem se) med. jako kretanje krvi i drugih sokova u telu, navala krvi (naro ito u pravcu spolnih organa), zanos; bujanje, jak nagon; orgazmus venerus (nlat. orgasmus venereus) spolni zanos; up. orgoza. organ (gr. organon oru e, alatka; naprava, sprava) oru e; ranije: muziki instrumenat (otuda nae orgulje, nlat. organum); pomo ne sredstvo, lan pomaga; fiziol. deo jedne ive jedinke koja ima neku samostalnu funkciju, ud, deo tela, naro ito: ulo, ulno oru e; govorio oru e, glas (pevaa, glumca); fig. predstavnik, npr. organ vlasti i sl.; lice po kome se neto poru uje ili koje ima za koga da obavi neki posao, posrednik; glasilo, list, asopis koji je predstavnik nekog pokreta, stalea, grupe i dr. organdin (gr. organdi) vrsta fine pamu ne tkanine, sli ne muslinu i linonu. organeli (gr. organon orue, sprava) biol. sastavni delovi tela jednoelinih organizama koji, kao organi vieelinih organizama, obavljaju pojedine ivotne radnje. organizam (gr. rganon, fr. organisme) ivo bie, iv stvor; celina, sposobna za ivot ili za neki rad, sastavljena od veeg broja razliitih delova (organa) od kojih svaki ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno ipak slue odravanju te celine i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha. organizator (nlat. organisator) ustrojilac, onaj koji (ume da) organizuje, ureiva, sreiva; osniva (ili: tvorac) organizacije. organizator: (nlat. organisatorius) ustrojilaki, ure iva ki, sre iva ki; tvora-ki, stvarala ku koji ima smisla i duha za stvaranje, za organizaciju. organizacije (nlat. organisatio) spajanje pojedinanih delova (organa) u celinu, tako da ta celina bude sposobna za ivot, orgadizovanje/ustrojstvo, ure enje; sastav, sklop; drutvo, udruenje, ustanova.

organizirati (fr. organiser) snabdeti orga-nima potrebnim za ivot, oiviti; ustrojiti, ustrojavati, stvoriti (ili: urediti) po izvesnom planu, dati emu pravilan oblik; voj. uiniti neku vojsku sposobnom za akciju; supr. dezorganizi-rati. organizovano (gr. organon, nlat. organisatio) pravljenje, stvaranje organizacije: v. organizacije. organizovati (fr. organiser) v. organizirati. organist(a) (nlat. organiste) muz. svira u orgulje, orgulja. organo- (gr. organon) predmetak u sloenicama sa zna enjem: oru e, alatka, naprava, sprava, oru ni, napravim, spravni. organogen (gr. organon, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se, genos poreklo) pr. koji je organskog porekla. organogeneza v. organogenija. organogenija (gr. rganon, genos) nauka o postanku organskih (ivih) bia. organognozija (gr. organon, gnosis saznanje, poznanje) saznavanje organskih tela, pravljenje razlika me u organskim telima. organografija (gr. organon, graphia opis, opisivanje) opisivanje organskih prirodnih tela; opisivanje muzi kih instrumenata. organozoe (gr. rganon, zoon ivotinja) pl. gotovani (paraziti) koji ive u ivotinjskim i biljnim organima. organozoizam (gr. rganon, zoon) fil. vrsta hilozoizma, u enje koje celokupni ivot, ak i vii ivot miljenja i htenja, izvodi iz organskog ivota materije. organozoonomija (gr. organon, zoon, nomos zakon) teorija o zako'nima ivota u organskoj prirodi. organologija (gr. rganon, logia nauka) nauka o organskim prirodnim telima; med. nauka o instrumentima koji se upotrebljavaju pri vrenju poro aja. organonomija (gr. organon, nomos zakon) nauka o zakonima organskog ivota. organon (gr. organon) fil. pomono sredstvo, oru e; ime kojim su izdava i nazvali logi ke spise Aristotelove, smatraju i ih oru em" koje pomae da se do e do istine. Za razliku od Aristotela, Fren-sis Bejkn je nazvao svoje novo u enje o metodama: Novi organon" (Novum organon). organopatija (gr. organon, pathos bolest) med. bolest organa, organska bolest. organopatologija (gr. rganon, pathos, logia nauka) med. nauka o bolestima organa. organoplastika (gr. rganon, plastikos koji pripada uoblienju, vian uobliavanju) stvaranje, postajanje organa. organoskopija (gr. rganon, skopeo gledam, posmatram) ispitivanje organa posmatranjem.

organoterapija

640

ordonans

organoterapija (gr. drganon, therapeia leenje) med. leenje izvesnih bolesti, naroito raka i izrataja uopte, preparatima od sitno iseckanih ili isce enih organa koji utiu na rastenje izrataja (slezine, jetre, eluca i dr.); up. apoterapija. organohordijum (gr. organon, chorde strune) muz. v. orhestrion. organski (gr. organikos) biol. koji je snabde-ven organima ili oruima, tj. svim onim to je potrebno za ivljenje, rastenje i razmnoavanje ivotinja i biljaka, iv; koji sainjava ivu celinu, jedinstven; koji je svojstven ili koji pripada organ-skim telima, npr. jedan organski prirodni zakon; koji se ti e unutarnjeg sklopa ili unutarnjeg ivota; koji predstavlja harmoni ki sreenu i za ivot i postojanje sposobnu celinu, celinski, celovit; organska hemija deo hemije koji se bavi prouavanjem sastava sloenih grupa kod biljaka i ivotinja; supr. anorganski. organcin (ital. organzino, fr. organsin) upredena svila. orgastian (gr. orgao) bujan, estok; neodoljiv, zanosan, spolno zanosan. orgijast (gr. orgiastes) mit. posveeni, koji slavi orgije. orgijastiki (gr. orgiastikos) pril. oduevljeno, zanosno; divlje, obesno, pomamno, plahovito. orgija (gr. orgiazo slavim orgije) pirove-ti, pijaniti, terati kera, praviti orgije. orgije (gr. orgia) pl. prvobitno: svaka ver-ska tajna sluba u slavu nekog boanstva, naroito pomamne none gozbe i rtve u slavu Bahusa; fig. pijanka, terevenke. orgoza (gr. orgao bujam, da prsnem od zdravlja, upaljujem se) med. v. orgazam. orgulje (gr. organon) muz. najvei muziki instrument, u kojem su sjedinjeni mnogi instrumenti na duvanje, upotrebljava se poglavito u crkvenoj muzici kod katolika i protestanata; orgulje-harmonijum spoj orgulja i harmonijuma, instrument koji esto zamenjuje orgulje. ordal (nlat. ordalium) Boji sud", vrsta sudskog dokazivanja u srednjem veku, koje se sastojalo u tome to je optueni svoju krivicu imao da dokae time to je morao da izdri izvesne, po ivot opasne probe: dvoboj, guranje ruke u vatru i dr.; pl. ordalije. ordevr (fr. hors d'oeuvre) predjele, jelo pre glavnog jela. orden (lat. ordo red) 1. stale, drutvo, udruenje, svetovno ili duhovniko bratstvo sa izvesnim (verskim ili humanim) ciljevima, znacima itd.; 2. odlije, odlikovanje; kola jna. ordija (tur. ordu) l. vojska; 2. gomila, rulja; up. horda. ordinalan (lat. ordinalis) redni; up. kardina-

ordinale (nlat. ordinale) l. gram. redni broj (prvi, drugi, itd.); pl. ordinalija redni brojevi. ordinale (nlat. ordinale, fr., eng. ordinal) 2. knjiga koja sadri pravila anglikanske crkve i svetenstva. ordinalia (nlat. ordinalia) gram. pl. od ordinale: v. ordinale 1. ordinand (lat. ordinandus) onaj koji je posve en, rukopoloen za svetenika. ordinant (lat. ordinans) kod katolika: onaj koji posveuje za svetenika, biskup koji vri rukopoloenje. ordinaran (lat. ordinarius) redovan, obian, pravilan, prosean, osrednji; prost, neo-tesan, neuljudan, nepristojan; ordinarna cena trg. pijane cena; kod knjiare: duanska, prodajna cena knjige, za razliku od neto-cene. ordinarijat (nlat. ordinariatus) kod katolika: dijecezni duhovni upravni sud pod predsednitvom biskupa; na univerzite-tima: sluba i poloaj redovnog profesora (ordinarijusa). ordinarij(um) (lat. ordinarium) kod katolika: stalni delovi mise, tj. oni koji se na svakoj misi redovno ponavljaju (npr. Kirije elejson, Glorija i dr.); u dravnom gazdinstvu: redovni, budetom predvieni prihodi i rashodi. ordinarijus (lat. ordinarius) redovni profesor univerziteta, glavni predstavnik jedne naune struke, katedre (supr. ekstra-or-dinarijus); razredni stareina; svaki svetenik, koji stoji na elu jedne crkve ili parohije; u katoli koj crkvi: biskup kao stvarni upravnik svoje biskupije (dijeceze). ordinario (ital. ordinario) muz. obino, na obi an nain. ordinata (nlat. ordinata) geom. u Dekartovu koordinatnom sistemu: merni broj odstojanja ma koje ta ke u ravni od apscisne ose; ordinatna oca prava koja ima upra-van, normalan poloaj prema apscisnoj osi u koordinatnom sistemu; aplikata. ordinacije (lat. ordinatio) med. lekarski propis, lekarska odredba; stan u kojem lekar prima bolesnike; u katoli koj crkvi: za-reivenje, rukopoloenje. ordineran (fr. ordineire) v. ordinaran. ordinira (lat. ordinare) med. propisati, prepiseti, odrediti lek; primati bolesnike na pregled i leenje; kod katolika: rukopoloiti, zarediti, posvetiti za svetenika. ordo (lat. ordo gen. ordinis red) red; poredak; sloj; odeljenje, odsek, razred, vrsta; stale. ordonans (fr. ordonnance) raspored, ureenje, red; naredba, uredba, odredba, odluka, propis, reenje; voj. nii oficir, podoficir, desetar ili redov koji je dodeljen nekom viem oficiru da izvreva

ordonans oficir

641

orijentacioni sport

njegova nareenja; slik. raspored i razme-taj predmeta na slici. ordonans oficir (fr. ordonnance-officier) voj. mlai oficir dodeljen na slubu viem oficiru (komandantu), radi izvra-vanja njegovih nare enja. ordonirati (fr. ordonner, lat. ordinare) srediti, sreivati, ureivati, urediti, ra-sporediti, rasporeivati; nareivati, prepisivati, odreivati. ordr (fr. ordre, lat. ordo) red, poredak; pravilo, propis; trg. nalog; na menicama: prenos menice na drugog; par ordr (fr. par ordre) po nareenju, po vaoj zapovesti; ordr di ur (fr. ordre du jour) dnevni red; voj, dnevna zapovest. oreada (gr. oros breg, planina, Oreias ten. Oreiados) mit. planinska nimfa, gorska vila (kod Grka); up. nimfa. o revoar (fr. au revoir) do vi enja! orejon (fr. oreillon) l. kapica koja se stavlja konju na glavu; 2. (fr. oreillons) med. zauke; 3. voj. v. orijon. oreksija (gr. orexis tenja, udnja) elja, pouda; med. prevelika elja za jelom, jenost. orelin hen. v. pod orlean. oreljef (fr. haut-relief, ital. alto rilievo) uh. reljef sa jako ispupenim, gotovo punim likovima. oreola (fr. aureole, lat. aureola) svetao venac ili krug oko glave svetitelja; fig. sjaj, slava; up. aureola, nimbus. oreofite (gr. oros gora, planina, phyton biljka) pl. bog. alpske biljke, tj. biljke koje rastu na visokim planinama i na kojima se jasno vidi uticaj visinske klime, vi-sinskog podneblja. oreri (Orrery) v. orerij(um). orerij(um) (nlat. orrerium) sprava pomo u koje se prikazuje kretanje nebeskih tela oko Sunca (nazvana po grofu Oggegu, kome je prva takva sprava bila posveena); up. planetarij(um). Orest (gr. Orestes) mit. sin mikenskog kralja Agamemnona i sene mu Klitemnestre. Da bi osvetio muko ubistvo svog oca, ubije majku Klitemnestru i njenog ljubavnika Egista; ali zbog ubistva matere ponu ga goniti eumenide, te si e s uma. Jedan od glavnih junaka starogrke tragedije, uven i po svom prisnom prijateljstvu sa vernim Piladom. orestijada (gr. orestias, orestiados) mit. v. oreada. orada (fr. orge je am, orgeade) pi e od je ma i sluzastih biljnih materija (pije se radi osveavanja). origami japanska vepggina oblikovanja najrazli itijih figura od hartije. original (lat. origo poreklo, iskon, origina-lis prvobitni, iskonski) neto to je prvo u svojoj vrsti, to nije izraene podraavanjem, ugledanjem na druga sli na dela, nego samostalno, izvorno, samoni41 Leksikon

klo; izvorno delo, izvornik, prvobitno delo, onako kako ga je izradio njegov tvorac (za razliku od prepisa, kolije i sl.; up. kompilacija); uzor, obrazac, primer; fig. ovek naroit u svojoj struci, po svom dranju i sl.; osobenjak, udak. originalan (lat. origo, originalis) izvoran, iskonski, prvobitan, samonikao, samostalan, pravi, koji nije izra en podraavanjem i ugledanjem na druge; redak, udan, koji se razlikuje od obi nog, neobi an, naro it, osobit; originalno izdanje izdanje jednog dela koje priredi zakoniti, ovla eni izdava (za razliku od pre-tampanog); originalan pesnik pesnik koji peva samostalno, ne ugledajui se na druge originaliter (lat. originaliter) prav. u izvor-nom obliku, u originalu, npr. pokazati neku ispravu. originalitet (nlat. originalitas) izvornost, samoniklost, samostalnost, prvobitnost; osobenost, osobitost, neobinost, udnova-tost. originalnost (nlat. originalitas) v. originalitet. originacija (nlat. originatio) poetak, postanak, poreklo, izvor ega. orija (ma . orias) div, gorostas. orijent (lat. oriri roditi se, izai, oriens) raanje Sunca, istok; Orijent Istok; supr. okcident. orijental (fr. orientale) vrsta pamune tkanine, satin. orijentalac (lat. orientalis) ovek sa istoka, istonjak. orijentalizam (nlat. orientalismus) osobenost isto nja kih jezika; poznavanje isto nih naroda i knjievnosti. orijentalist(a) (fr. orientaliste) poznavalac istonih naroda i knjievnosti, naroito semitskih. orijentalistika (lat. orientalis) nauka koja se bavi prouavanjem istonjakih naroda, njihovih jezika i knjievnosti. orijentalitet (nlat. orientalitas) istoni poloaj; istonjatvo, priroda i osobenost Istoka i isto nih naroda. orijentalni (lat. orientalis) istoni; istonjaki; orijentalno pitanje istono pitanje, nekada veoma vano politi ko pitanje: kako potisnuti Tursku Carevinu sa Balkana; Orijentalno Carstvo Istono Rimsko ili Vizantijske Carstvo. orijentalski (lat. orientalis) v. orijentalni. orijentacija (fr. orientation) snalaenje u prostoru; odreivanje poloaja nekog mesta prema stranama sveta; fig. snalaenje, umenje da se nae put, upuivanje u, upozna-vanje, obavetavanje. orijentacioni sport takmienje po neobeleenom putu pomo u geografskih karata i kompasa; od 1962. svake druge godine odravaju se takmi enja za prvenstvo Evrope u orijentacionom tr anju.

orijentirati se

642

ornitografija

orijentirati se (fr. s'orienter) zapravo: traiti izlazite Sunca, Istok, da bi se po tome mogle nai i ostale strane sveta i po njima se upravljati (to su morali da rade mornari pre pronalaska magnetne igle); snai se u prostoru, snalaziti se u prostoru, upoznati se sa poloajem i prilikama nekog mesta; upoznati se s neim; fig. snai se, snalaziti se, upoznati se, obavestiti se. orijentisanje (fr. orientation) v. orijenta-cija. orijentisati se (fr. s'orienter) v. orijentirati se. orijon (fr. orillon) voj. ispupenje na uglu izme u fasade i boka utvr enja, radi zatite branitelja boka; arh. ukras na uglu zgrade; orejon. oriktogenija (gr. orykton kopano, iskopano, gen- koren od gignomai postanem) postanak kamenja. oriktognozija (gr. orykton kopano, iskopano, gnosis nauka, poznavanje) nauka o raspoznavanju prostih ili nepomeanih minerala. oriktografija (gr. orykton, graphia opis) opisivanje kamenja i ruda. oriktozoologija (gr. orykton, zoon ivo-tinja, logia nauka) nauka o okamenjenim ivotinjama (fosilima). oriktologija (gr. orykton, logia) v. mineralogija. oriktometrija (gr. orykton, metria merenje) vetina merenja kamenja, merenje kamenja. oriktohemija (gr. orykton, chemeia) hemijsko ispitivanje kamenja i ruda. orinjak (fr. orignac) zool. v. orinjal. orinjal (fr. orignal) zool. kanadski los, se-verni jelen, veoma snana ivotinja iz roda jelena. Orion (gr. Orion) mit. po Odiseji, odlian lovac, veliki junak, vanredno jak i lep ovek, ljubimac boginje Eos (Zore), posle smrti pretvoren u sazvee; astr. sazvee od 136 zvezda koje se mogu videti golim okom. orka (lat. ogsa) zool. kosatka. orkan (ital. oragano, fr. ouragan, p. huracan) re iz jezika ostrva Haiti; velika bura, naro ito u arkim krajevima, vihor; fig. bura, vihor, npr. strasti, gneva, oduevljenja itd. orkestar (gr. orchestra) v. orkestar. orkestracija (gr.) v. orhestracijak instrumentacije. orkestrion (gr. orchestra) muz. vrsta mehanikog muzikog instrumenta koji podraava zvuk orkestra; pokre e se rukom ili elektri nim poganom; orhestrion. orkestrirati (gr.) v. orhestrirati. Orkus (lat. Orcus) mit. prebivalite mrtvih, donji, podzemni svet kod starih Rimljana; Tartarus. orlean lepa crvena bojena materija, dobiva se od semena junoameri ke biljke Bixa

orellana; sadri narannastocrvenu bojenu materiju (biksin) i jednu smeu (orelin); upotrebljava se, u farbarstvu, za izradu uljanih i vodenih boja, za bojadisanje putera, sireva, ulja, margarina, firnajsa i dr. orlon trg. vrsta sintetinog tekstilnog vlakna, dobiven polimerizacijom akriloni-trina; veoma otporan, lako se pere; pro-izveden 1946. u SAD; upotrebljava se za izradu ode e, zavesa, tkanina za jedra i DRormanica (ital. armare naoruati) ve i amac kao ratni brod. ormar (lat. armarium) uspravan, visok sanduk za dranje haljina, knjiga i dr. ormolju (eng. ormolu) pozlaene bronza; predmeti ukraeni takvom pozlatom. Ormuzd (pere. ahura mazda) mit. genije koji stoji na elu prvog dana stare persijske sun ane godine; u u enju Zoroastrove religije: svetlost, naelo dobra, princip dobra (za razliku od Ahrimana, u kome je oli eno na elo zla). ornamen(a)t (lat. ornamentum) ukras, ures, ara, nakit; naro ito: ukras ili ara na gra evinama, posudama i dr. ornamentacija v. ornamentika. ornamentika (lat. ornamentum) skup ukrasa; vetina ukraavanja; nauka o upotrebi i primeni ornamenata. ornamentirati (nlat. ornamentare) ukrasi-ti, ukraavati, uresiti, ureavati, ki-titi, snabdeti ornamentima. ornamentist(a) (lat. ornamentum) ukraava-lac, uresilac, onaj koji pravi ukrase, ornamente na graevinama, posudama i dr. ornat (lat. ornatus) ukras, nakit; naro ito: propisno odelo, sveano odelo visokodostojnika, svetenika, svetenika odeda; u punom ornatuu propisnom sve anom odelu i sa svima znacima svoga ina i dostojanstva. ornatamente (ital. ornatamente) muz. ukraeno, izvo eno sa ukraavanjem. ornatura (nlat. ornatura) v. ornacija. ornacija (lat. ornatio) kienje, reenje, ureavanje, ukraavanje, ulepavanje, raspore ivanje ukrasa. ornitihniti (gr. ornis, ornithos ptica, ich-nos stopa) pl. kol. tragovi nogu prepotop-skih ptica (u kamenju). ornito- (gr. ornis, ornithos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: ptica, ptiji. ornitogalum (gr. ornis, ornithos, gala mleko) bog. ptije mleko, vranji luk. ornitogame biljke (gr. ornis) biljke ije opraivanje vre ptice prenosei cvetni prah na tu ak. ornitograf (gr . ornis, ornithos, grapho opisujem) zool. opisiva ptica, prirodnjak koji se bavi prou avanjem ptica. ornitografija (gr. ornis, ornithos, graphia opisivanje) zool. opisivanje ptica.

ornitoza

643

ortogeveza

ornitoza (gr. ornis) med. zarazno oboljenje koje prenose ptice, osobito golubovi i papagaji. ornitolit (gr. ornis, ornithos, lithos kamen) pti ji kamen, okamenjena ptica. ornitolog (gr. ornis, ornithos, logos re, miljenje) poznavalac, prou avalac ptica; pisac o pticama. ornitologija (gr . ornis, ornithos, logia nauka) deo zoologije koji se bavi prouavanjem ptica, nauka o pticama. ornitrmant (gr . ornis, ornithos, mantis prorok) onaj koji motri ptice, pa na njihovom letu i glasu prorie; ornito-skop. ornitomantija (gr. ornis, ornithos, manteia proricanje) proricanje sudbine po letu i glasu ptica; ornitoskopija. orniton (gr. ornis, ornithos) kua za ptice, kavez, krletka. orvitopter (gr. ornis, pteron krilo) vazduhoplov tei od vazduha, koji se odrava u vazduhu mahanjem krila. -ornitorinhus (gr. ornis, ornithos, rynchos njuka) zool. kljunar, kljunasta guja (vrsta neobinog sisara, slinog guji, sa kljunom kao u patke i sa 4 noge za plivanje; ivi po jezerima Njuholenda). ornitoskop (gr. ornithoskopos) v. ornito-mant. ornitoskopija (gr. ornithoskopia) v. ornitomantija. ornitoteologija (gr. ornis, ornithos, theos bog, logia) dokazivanje da postoji bog na osnovu posmatranja ptica i njihovog ivota. ornitotrofija (gr. ornithotrophia) hranjenje ptica, odgajivanje ptica. ornitofilija (gr. ornis, philia prijateljstvo) bog. opraivan>e posredstvom ptica. ornitofobija (gr. ornis, phobos strah) med. bolestan strah od ptica. ornitocefalus (gr. ornis, ornithos, kephale glava) ptija glava; zool. prepotopska okamenjena ivotinja (po Semeringu). oro- (gr. oros) predmetak u sloenicama sa zna enjem: brdo, gora, planina. orogeneza (gr. oros, genesis postojanje, postanak) kol. posta j anje (formiranje) brda i planina. orogenija v. orogeneza. orognozija (gr. oros, gnosis nauka, poznavanje) prouavanje (ili: poznavanje) brda i planina. orognostiki (gr. oros, gnostikos vian saznanju, vian poznavanju) koji se tie prou avanja, poznavanja brda i planina. orograf (gr. oros, grapho opisujem) opisi-va brda i planina. orografija (gr. oros, graphia opisivanje) opisivanje, opis brda i planina. orografski (gr . oros, grapho piem, opisujem) koje se odnosi na opisivanje brda i planina; orografska karta mapa na kojoj su predstavljene planine i brda.
41

orodermatoza (gr. orros, orros surutka, serum, erma koa) med. v. orodermitis. orodermitis (gr. orros, ors, surutka, serum, erma koa) med. vlano zapaljenje koe. oroz (tur. horoz) petao; obara na puci, okida. orolog (gr. oros, logos) naunik koji se bavi prou avanjem brda i planina. orologija (gr. oros brdo, gora, logia) l. deo geografije koji se bavi opisivanjem i prou avanjem brda i planina. orologaja (gr. orros, oros surutka, serum, logia) 2. med. deo normalne i patoloke anatomije koji ispituje i prouava sokove u organizmu (krv, limfa i dr.). orometrija (gr. oros, metria merenje) nauka koja hoe da izrazi, srednjim vrednostima, karakteristi ne odnose oblika i veli ina planina; radi samo na osnovu karata, te je, prema tome, i njena pouzdanost po-glavito zavisna od pouzdanosti karata sa kojima radi. oronim (gr. oros, onoma ime) liitv. ime brda, planine, gore. ororea (gr . orros, oros surutka, vodnjikav deo, serum, geo teem, curim) med. vodnjikava stolica, vodnjikav proliv. oros (gr. orros, oros surutka, vodnjikav deo, serum) fiziol. vodnjikasti sastojak mleka, krvi itd. oroteologija (gr. oros, thes bog, logia) dokazivanje da postoji bog na osnovu toga to postoje brda i planine. orohezija (gr. orros, oros surutka, vodnjikav deo, serum, cheo lijem, sipam) med. vodnjikave, surutki sli na stolica. orpingtonka (eng. Orpington) vrsta plemenite rase kokoiju, dobivena ukrtanjem azijske rase i drugih rasa kokoiju; moe da tei do 4,5 kg. ore (eng. oars) pl. mali amci sa dva vesla, slue za prevoz preko Temze. orsej (fr. orseille, ital. oricello, nlat. lichen rocoella) bojadijski liaj, slui za spravljanje ljubiastocrvene boje i lakmusa; up. eritrin. ortak (tur. ortak) drug u trgovini, kompanjon; drug u nekom poslu uopte. ortikon (gr. orthos ravan, pravi) katodna cev u TV kameri, usavreni tip ikono-skopa. orti an (gr. orthios uspravan; prav) kuz. visok; ortina melodija melodija koja se kre e u visokim tokovima. orte- (gr. orthos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: prav; pravi, ispravan, pravilan; upravan. ortobiotika (gr. orthos, biotike vetina ivljenja) nauka o pravilnom, dobrom ivljenju. ortogeieza (gr. orthos, genesis postanak, roenje) normalni razvoj; uenje da je promenljivost ivih bia usmerena u jednom odre enom pravcu, tj. da se iz jedne vrste

ortognati

644

ortorendgenografija

mogu razviti nove jedinke u odreenim pravcima i do odre enih granica. ortognati (gr. orthos, gnathos vilica) pl. ljudi u kojih je prednji deo glave u profilu priblino upravio sa linijom donje vilice; supr. opistognati, prognati. ortogon (gr. orthos, gonia ugao, kut) geom. pravougaonik. ortogonalan (gr. orthos, gonia ugao) geom. pravougli. ortograf (gr. orthos, graphos) poznavalac (ili: nastavnik) pravilnog pisanja. ortografija (gr. orthos, graphia pisanje) pravilno pisanje, pravopis; vetina na-crtati uspravnu stranu nekog tela onako kako pada u o i. ortografika (gr. orthos, graphike) nauka o pravilnom pisanju, o pravopisu. ortografska projekcija crtanje geografske karte pri kome se zamilja da se oko nalazi na beskrajnom odstojanju od Zemlje pa vidi pojedine zemlje kao da stoje, jedna pored druge, na nekoj ravnoj plo i; up. projekcija. ortografski (gr. orthos, graphikos koji se tie pisanja, pismeni) koji odgovara pravopisu, pravopisni; ortografska greka pravopisna greka. ortodidaktika (gr. orthos, didasko poua-vam, didaktikos nastavni, pou an) pravilna, celishodna nastavka metoda. ortodijagonala (gr. orthos, dia kroz, goma ugao, kut) min. vodoravna poprena oca u monoklinskom kristalnom sistemu. ortodijagraf (gr. orthos, dia-grapho nacrtam) med. aparat za beleenje Rendgenovih slika unutranjih organa, naro ito srca i eluca, u prirodnoj veli ini. ortodijagrafija (gr. orthos, dia-grapho) med. metod odreivanja veliine unutranjih organa, naro ito srca i eluca, pomo u ortodijagrafa. ortodoksai (gr. orthodoxos) pravomeran, koji strogo veruje, pravoslavni; pravi, istinit; ortodoksna crkva istono-pravoslav-na crkva. ortodoksija (gr. orthodoxia) pravoverje, pravoslavlje, puna saglasnost sa u enjem crkve; supr. heterodoksija. ortodoksist(a) (gr. orthos, doxa miljenje, mnenje) pravoslavac, pravoslavni, zatitnik pravoverja. ortodoksografija (gr. orthodoxos pravoveran, graphia pisanje) spisateljstvo koje se strogo pridrava crkvenog u enja. ortodontija (gr. orthos, odus, odontos zub) med. ispravljanje nepravilnost zubala, tj. zuba koji stoje nepravilno. ortodroma (gr. orthos, dromos put; kretanje, tranje) najkrai put koji spaja dva mesta; najkra a udaljenost dveju ta aka na povrini Zemlje (npr. avioni lete po ortodro-mi); v. i loksodroma. ortoepija (gr. orthos, epos re) v. ortoepika.

ortoepika (gr. orthos, epos re) nauka o pravilnom izgovoru re i. ortoepistiki (gr. orthos, epos) v. ortoep-ski. ortoepografija (gr. orthos, epos, graphia) nauka o pravilnom izgovoru i pisanju. ortoepski (gr. orthos, epos) koji se tie pravilnog izgovora re i. ortoklas (gr. orthos, klasis lomljenje) min. kalijev feldspat, cepa se vrlo lepo u dva, jedan na drugom upravna pravca koji idu paralelne bazi i pinakoidi; upotrebljava se za izradu porculana i raznog kamenog posua. ortokolon (gr. orthos kolon ud) med. ukoenost (ili: nepravilna ispruenost ili pravost) jednog uda. ortokromatian v. ortohromatian. ortokromatinost v. ortohromatinost. ortologija (gr. orthos, logia) pravilnost jezika, pravilan govor. ortometrija (gr. orthos, metria merenje) pravilno merenje. ortomorfan (gr. orthos, morphe oblik) fiz. za telo se kae da je ortomorfno kad se ogledanjem ili sa ogledanjem sloenom simetrijskom operacijom moe dovesti u poloaj koji se ne da razlikovati svakidanjem metodom istraivanje; a kad se moe razlikovati naziva se enantiomorfan. ortomorfizam (gr. orthos, morphe) med. v. ortomorfija. ortomorfija (gr. orthos, morphe) med. le enje iskrivljenosti ki me i udova. ortonimian (gr. orthos, onoma ime) sa pravim imenom, pravilno nazvat. ortopanhromatinost (gr. orthos, pan sve, chroma boja) fot. svojstvo ploa i filmova koji su sposobni da osete i prime sve boje spektra i da ih prenose onako kako ih vidi oveje oko. ortopedija (gr. orthos, pals gen. paidos dete) deo hirurgije koji se bavi leenjem iskrivljenosti i izoblienja, deformacija ovejeg tela, naro ito kostura, prvobitno samo kod dece, a posle i kod odraslih; ovo leenje se vri na hirurhim klinikama i naroitim ortopedskim institutima ili zavodima pomo u gimnastike, masae, elektriciteta, bandaa, mapna i izvo enje odre enih pokreta tela. ortopedijum (gr. orthos,4 pals gen. paidos) med = ortopedski institut. ortopedski (gr. orthos, paidikos deji) koji se tie ortopedije. ortopedski institut med. v. ortopedija. ortopneja (gr. orthos, pnem disati) med. mogu nost disanja samo u uspravnom stavu, najvii stepen teko e disanja (naroito kod astme, kada bolesnik uopte ne moe da die lee i). ortoptera (gr. orthos, pteron krilo) pl. zool. pravokrilci. ortorendgenografija med. v. ortodijagrafija.

ortoskop

645

orhis

ortoskop (gr. orthos ravan, pravi, skopeo gledam) pribor za proveru nianjenja pri obuavanju i gaanju streljakim orujem (pukom, automatom, pukomitraljezom i mitraljezom). ortosomatika (gr. orthos, somatikos telesni) med. ortopedija. ortotonija (gr. orthos, tonos naglaenje, naglasak) gram. pravilno naglaavanja rei. ortotoniki (gr. orthos, tonos glas) liigv. koji je naglaen, koji ima svoj akcenat. ortofonija (gr. orthos, phone zvuk, glas) pravilno izgovarane rei; up. ortoepika. ortofonika (gr. orthos, phone zvuk, glas) uputstvo za pravilno izgovaranje re i. ortofrenija (gr. orthos, fren dua) ned. nauka koja se bavi prouavanjem duevnog razvoja. ortohromatian (gr. orthos pravi, chroma boja) koji je sposoban da prima boje spektra i da ih tano prenosi; ortokromati-an. ortohromatinost (gr. orthos pravi, chroma boja) svojstvo fotografskih ploa ili filmova da tano prima i pokazuje boje spektra, odnosno njihove nijanse; ortokro-matnnost. ortocentrian (gr. orthos, lat. centrum sredite) koji ima sredite na pravil- ' nom mestu (izraz u optici). ortus (lat. oriri ra ati se, iza i, ortus) ra anje, ro aj, izlazak. orfaniti (gr. orphanos siroe) pl. husiti koji su se, posle ikine smrti, odvojili, a posle spojili sa taboritima. Orfej (gr. Orpheus) kit. sin muze Kaliope i Apolona, slavni grki peva i svira u liru, koji je svojom pesmom oaravao ne samo ljude nego i divlje ivotinje, reke, potoke i vetrove, pa i same bogove, koje je na taj nain toliko odobrovoljio da su pristali da mu vrate iz podzemnog sveta enu Euridiku, pod uslovom da se, vodei je, ne osvrne na nju, to on ipak uini, te nje tako nestane. esto ime mnogih levakih drutava. orfejon (gr . Orpheus, fr. orpheon) naziv mukih leva kih drutava u Francuskoj; muzi ka dvorana; dvorana za igranje i druge zabave; orfeum. orfelinat (gr . orphanos siro e, fr. orphelinat) dom za siroad, dom za sirotu decu. orfeonist(a) (gr. Orpheus, fr. orphoniste) lan mukog peva kog drutva; orfio-nist. orfeum (gr. Orpheus) v. orfejon. orfika (gr. orphika) muz. instrument sa icama, po tonu sli an leutu, u koji se svira udaranjem maljicama. orfionist(a) (fr. orphioniste) v. orfeonist. orfici (gr. Orpheus) pl. starogrka reli-gioznamistika sekta u VII i VI veku pre n. e. koja je smatrala svojim osniva em

legendarnog trakog pevaa Orfeja. Verovali su u seobu due i u njeno proia-vanje putem zatvaranja u telo i kazni u podzemnom svetu: telo (soma) je grob (sema) iz koga dua gleda da se oslobodi; oni su uveli kajanje i askezu u gr ki ivot. orfiki (gr. orphikos) koji se tie Orfeja, npr. orfiki kult, prastari religiozno--mistiki obred kod starih Grka; up. orfici. orheziografija (gr. orchesis igranje, ple-sanje, graphia opis) opisivanje plesa, igranja. orheotomija (gr. orchis mudo, semenjak, tome seenje, rezanje) med. v. orhitomija. orhestar (gr. orchestra igralite, plesa-lite) kod starih Grka: mesto gde se igralo i pevalo; prostor izmeu pozornice i gledalita gde je hor igrao i pevao; mesto na atinskom trgu gde su se prodavalo knjige; kod Rimljana: mesto ispred pozornice gde su sedeli senatori; danas: skup veeg broja sviraa i muzi kih instrumenata u celinu radi izvoenje nekog muzi -kog komada; naroito: mesto u pozoriti-ma i koncertnim dvornicama za muzi ku kapelu; orkestar. orhestika (gr. orchestike) vetina igranja: (ili: plesanja). orhestracija (gr. orchestra igralite, plesalite) prerada i udeavanje muzi -kog komada za razne instrumente orhestra; orkestracija. orhestrion (gr. orchestra) muz. 1. orgulje sa icama, pronalazak opata Foglera, u Amsterdamu 1789 (zove se i organohordijum); 2. sli an prvome muzi ki instrumenat sa icama i cevima, u obliku fligla, pronaen u Pragu 1791; 3. veliki automatski muzi ki instrumenat, pronaen 1851. u Drezdenu. orhestrirati (gr. orchestra) muziki komad preraditi i udesiti za razne instrumente orhestra; orkestrirati. orhialgija (gr. orchis mudo, algos bol) med. bol u semenjaku, mopgnicama. orhidalgija (gr. orchis, algos) med. v. orhialgija. orhideje (gr. orchis) pl. bog. porodica kauna (oko 15 hiljada poznatih vrsta). orhidektomija (gr. orchis, ektome isecanje; pgkopljenje, trojenje) med. operativno vaenje muda, kopljenje, trojenje; up. orhitomija. orhidodinija (gr. orchis, odyne bol) med. v. orhialgija. orhidopeksija (gr. orchis, pexis umetanje, privrivanje) med. priivanje monica ili muda. orhidoterapija (gr. orchis, therapeia leenje) med. leenje monica (muda). orhidocela (gr. orchis, kele prosutost, kila) med. prosutost monica, mudna kila. orhis (gr. orchis) zool. mudo, semenjak, monice; bog. kaun, gorocvet, ukundeda.

orhitis

646

osteitis

orhitis (gr. orchis) med. zapaljenje monica osmazom (gr. osme miris, zomos orba, juha) hem. V. OSMOZOM. (muda). orhitomija (gr. orchis, tome seenje, rezanje) osmanizam (po imenu Osman, osnivaa turske drave) reakcionarna, ovinistika doktrine med. seenje (ili: rezanje) muda; up. orhideknastala u turskim buroasko--spahijskim tomija. krugovima krajem XIX v.; imala je za cilj orhotomija (gr. orchis, tome) med. v. orhitomija. nasilnu asimilaciju ugnjetenih naroda Turske os (lat. os, oris) l. usta; lice; otvor, u e; per os Carevine; za vreme i posle buroaske (lat. reg os) med. kroz usta, na usta, tj. unositi revolucije (1908) postala zvani na ideologija lek, leiti. Mladotu-raka. ' os (lat. os gen. ossis, pl. ossa) 2. znat. kost. oca (lat. os ki. ossis kost, ossa) pl. kosti. Osmanlija (arap.-tur. Osmanli) Turin. osari (fr. hausser) valovita nanosi ljunka i Osmanlije naziv koji se nekad (od XIV do po. peska u severnoj Evropi, proizvodi ota-panja XX v.) upotrebljavao za Turke; naziv za gle era. dinastiju turskih sultana do 1922, prema osarij(um) (nlat. ossarium) mesto na groblju gde imenu prvog sultana Osmana. se uvaju mrtvake kosti, kosturnica; osmaguk (tur.) senica od vinove loze koja se osuarijum. penje uza stubove, odrina, ardaklija. osatura (nlat. ossatura) med. kostur, sklop osmij(um) (gr. osme miris) hem. elemenat kostiju. metal, atomska masa 190,2, redni broj 76, osein (lat. os kost) aiat. organska materija koja znak Os, sli an platini, modrosiv ili crn, ini osnovnu masu kotanog tkiva. javlja se zajedno sa platanom, upotrebljava se oservanca (ital. osservanza) v. opservancija; kon za ice u sijalicama; njegov oksid odaje od oservanca (ital. con osservanza) muz. paljivo, sebe jak miris i otrovnu paru. smotreno. osmodisforija (gr. osme miris, dys-phoreo osivorian (lat. ossa kosti, vorare derati) med. teko podnosim) nemogunost podnoenje koji nagriza kosti, koji dere kosti. nekih mirisa. Osijan (kelt. Ossian) legendarni sin kelt-skog . osmoza (gr. osmos guranje, tiskanje, otheo kralja Fingala, koji je, po pri i, opevao u guram, gurnem, tiskam) fiz. meanje dveju svojim bardskim pesmama slavna dela svoga tenosti difuzijomkroz pregradu, propu-stljivu oca. opnu, semipermeabilnu membranu osilegijum (nlat. ossilegium) sakupljanje kostiju; (polupropustljivu opnu), koja ih razdvaja. Ako zbirka kostiju. je jedna od ovih te nosti rastvor, onda osifikacija (nlat. ossificatio) pretvaranje rastvorena graa, poto ne prolazi kroz opnu, hrskavice u kost; okotavanje, okotanje, vri pritisak na ovu, jer ne moe da se kree, oko enje; okotalost. i to je osmozni, osmo-ti ki ili osmotski osificirati (nlat. ossificare) pretvarati u kost, pritisak, koji se pokorava gasnim zakonima, okotati, okotavati. tj. osmozni pritisak nekog rastvora je isti kao oskar pozlaena bronzana figura (predstavlja pritisak koji bi vrili molekuli kad ne bi bilo viteza oslonjenog o bal ak ma a) koju od rastvorenog sredstva, ve bi njime zauzet marta 1929. dodeljuje svake godine prostor bio na raspolaganju onim molekulima Akademija filmske umetnosti i nauke u Hou gasovitom stanju; diosmoza (up. egzosmoza, livudu (Academy of Motion Picture Arts endsmoza); osmotini postupak u fabrikaciji and Sciences) kao nagradu za najvia e era: dobivanje ve eg prinosa iz melase ameri ka ostvarenja u filmu u prethodnoj prolaskom kroz celulozu i pergamentsku godini, za najbolju muku i ensku ulogu, za hartiju. najbolju reiju, scenario itd.; od 1956. osmologija (gr. osme miris, logia nauka) dodeljuje se i za najbolja neameri ka nauka o mirisima, o mirisavim materi-jama. ostvarenja u filmu (ime prema anegdoti osmonozologija (gr . osme, nosos bolest, po tome to je prilikom prvog dodelji-vanja log'a) med. nauka o bolestima ula mirisa. nagrade zapaena sluajna sli nost s nekim osram-lampa elektri na lampa (sijalica) koja producentom ije je ime bilo Oskar). daje jaku svetlost a u isto vreme tedi oskulatacija med. v. auskulatacija. struju (re osram je skraenica od prvog oskulacija (lat. osculatio) ljubljenje; geom. dodir sloga rei osmijum i drugog rei volfram). jedne krive drugom krivom u vie od jedne ostalgija (gr. osteon kost, algos bol) med. bol take, dodir drugog stepena. u kostima, kostobolja. ostalgitis (gr. osteon, oskulirati (lat. osculari) ljubiti, poljubiti; geom. algos) med. zapaljenje dodirivati u vie od jedne take. kostiju. oskultacija (lat. auscultatio) med. postupak lekara da oslukivanje! rada pojedinih ostealgaja (gr. osteon, algos) med. v. ostalgija. organa, prvenstveno srca i plua, stvara osteitis (gr. osteon) med. v. ostalgitis. zakljuke o njihovom normalnom ili nenormalnom stanju. oskulum (lat. osculum) ustaca; poljubac.

ostenzibilan

647

ostracizam

ostenzibilan (lat., nlat. ostensibilis) koji se treba ili moe pokazati, vredan da se pokae; javan, oit, oigledan, oevidan, jasan kao dan. ostenzivan (nlat. ostensivus) koji samo pokazuje a ne objanjava pojavu, npr. ostenziv-na metoda nastavka metoda koja se sastoji samo u pokazivanju bez objanjavanja; oigledan, oit, jasan. ostenzorij(um) (nlat. ostensorium) u katolikoj crkvi: pokaznica; v. monstranca. ostentativan (nlat. ostentativus) kome je cilj isticanje (ili: pokazivanje, iznoenje na videlo); razmetljiv, hvalisav. ostentacija (lat. ostentatio) iznoenje na videlo, razmetanje, hvalisanje. ostentaciozan (nlat. ostentatiosus) v. ostentativan. ostentirati (lat. ostentare) iznositi na videlo, razmetati se, hvalisati se. ostentum (lat. ostentum) znak, predznak, udno i neobino znamenje; neobi na prirodna pojava (kao predznak ega). osteo- (gr. osteon) predmetak u sloenica-ma sa zna enjem: kost. osteoartritis (gr. osteon, arthron zglob) med. zapaljenje zglobova i kostiju. osteoblasti (gr. osteon, blastos klica, izdanak) pl. fiziol. tvorne elije kopgganog tkiva, elije iz kojih postaju kotane elije. osteogeneza (gr. osteon, genesis postanak, postajanje) postajanje kostiju, postanak kostiju. osteografija (gr. osteon, graphia opis) opisivanje, opis kostiju. osteoderme (gr. osteon, erma koa) pl. zool. hrskavi ave ribe. osteoektomija (gr. osteon, ektome isecanje) med. uklanjanje jednog pareta kosti hirurkim dletom. osteoid (gr. osteon, eidos vid, oblik) med. kotani izrataj, kotanik bez kre nih soli (naroito kod engleske bolesti"). osteoklazis (gr. osteon, klao lomim, slomim) med. prelom kosti. osteoklast (gr. osteon, klao lomim, slomim) hir. instrument za lomljenje iskrivljene kosti, naroito kod nepravilno izleenog preloma. osteolit (gr. osteon, Hthos kamen) geol. okamenjena kost. osteolog (gr. osteon, logos) poznavalac kostiju, prouavalac kostiju. osteologija (gr. osteon, logia) nauka o kostima, deo ana tomi je koji prouava i opisuje kosti. osteom (gr. osteon) med. kotani izrataj, kotanik. osteomalacija (gr. osteon, malakia mekoa) med. omekhpavanje kostiju. osteomijelitis (gr. osteon, mielos modina) med. zapaljenje kostne sri. osteonekroza (gr. osteon, nekros le, mrc) med. truljenje kostiju.

osteopatija (gr. osteon, pathos bol, bolest) med. oseanje bola u kostima, bolest kostiju. osteopatologija (gr. osteon, pathos, logia nauka) med. nauka o bolestima kostiju. osteopedion (gr. osteon, pais, paidos dete) med. zametak koji se pretvorio u kost; up. litopedion. osteoplastika (gr. osteon, plastike vetina uobliavanja) med. krpljenje kostiju, zamenjivanje kostiju. osteoporoza (gr. osteon, poros rupica) med. upljikavost ili razre enost kostnog tkiva; esta u starosti. osteosarkom (gr. osteon, sarkoma izrataj mesa) med. rak kotanog tkiva. osteosinteza (gr. osteon, synthesis sastavljanje) med. u operaciji kostiju, uvri-vanje delova prelomljenih kostiju metalnom icom, plo icama, klinovima i dr. osteoskleroza (gr. osteon, skleros krt, tvrd) med. otvrdnjavanje kostiju. osteotom (gr. osteon, tome seenje, rezanje) hir. testera za rezanje kostiju. osteotomija (gr. osteon, tome) med. delimino seenje kostiju. osteohemija (gr. osteon, chemeia) nauka o hemijskim svojstvima i prirodi kostiju. osteocela (gr. osteon, kele prosutost, kila) med. prelom kosti. osteofima (gr. osteon, phyma izrataj) med. mekan kostni (kotani) izrataj. ostijarijat (nlat. ostiariatus) zvanje vratare-vo; prvi od etiri najnia sveteni ka ina u katoli koj crkvi; up. ostijarijus. ostijarijus (lat. ostium vrata, otvor, ostia-rius) uvar vrata, vratar u manastirima; u katoli koj crkvi: lice koje je primilo najnii od 4 po etna ina (ostala tri su: lektor, egzorcist i akolut). ostaje (lat. ostia) pl. med. srani otvorii. ostinato (ital. ostinato) muz. uporno, stalno (za tonske figure koje se stalno ponavljaju, veinom u basu). ostiostenoza (lat. ostium ulaz, vrata, gr. stenosis suenje) med. suavanje (ili: suenost) sr anih otvora. ostitis (gr. osteon kost) med. v. ostalgitis. ostrakizam (gr. ostrakismos) v. ostracizam. ostrakon (gr. ostrakon crep) crep od peene zemlje ili keramike koji je u starom Egiptu i u anti koj Grkoj sluio kao materijal za pisanje; na njemu su i uenici pisali kolske zadatke i vebe. ostrakon (gr. ostrakon crepi) glineni cre-pi, ploica za glasanje u staroj Atini (v. ostracizam). ostracizam (gr. ostrakismos od ostrakon crepi ) kod starih Grka: progonstvo iz Atine na 10, docnije na 5 godina kakvog uglednog gra anina (koga su smatrali da se toliko osilio da bi mogao biti opasan) narodnim glasanjem (sa 6000 glasova), koje se vrilo na taj na in to

ostraciti

648

otiJater

su glasai ispisivali ime kandidata za progonstvo na crepie (v. ostrakon) ili ljuture koljki. Ovakvo progonstvo nije se smatralo kao sramota, nego kao neka po ast, mada neprijatna. ostraciti (gr. ostrakon crepi; ljutura, koljka, koruba) pl. geol. okamenjene koljke. ostrva (lat. ostrea) ostriga, vrsta morske koljke. ostriga (ital. otrica) vrsta morske koljke vrlo ukusna mesa, kamenica. ostrizam (lat. ostrea) med. trovanje ostrugama, koljkama. ostrolit v. osteolit. osuarij(um) (nlat. ossuarium) v. osarijum. osfialgija (gr. osphys kuk, algos bol) med. bol u kukovima osfitis (gr. osphys) med. zapaljenje bedrenog zgloba. osfreza (gr. osphresis) mirisanje, miris, vonja, vonjava. osfreziologija (gr. osphresis mirisanje, miris, logia nauka) nauka o u lu mirisa i o mirisima. osheitis (gr. osche monice) med. v. oshitis. osheonkus (gr. osche onkos masa, telesina) med. v. oshonkus. osheofima (gr. osche phyma izrataj, otok) med. v. oshofima. osheocela (gr. osche ke!e prosutost, kila) med. v. oshocela. oshitis (gr. osche) med. zapaljenje monica (semene kesice); osheitis. oshonkus (gr. osche onkos masa, telesina) med. tvrdi otok (ir) monica; osheonkus. oshofima (gr. osche phyma izrataj, otok) med. mekani otok ili ir monica; osheofima. oshocela (gr. osche kele prosutost, kila) med. prosutost monica, kila; osheocela. oscilator (lat. oscillare) fiz. 1. telo koje oscilira, koje moe da titra, da se klati; 2. aparat koji proizvodi oscilatorno kretanje. iscilatoran (nlat. oscillatorius) treptav, treptajni, koji se klati, ljulja, njiha. oscilacija (lat. oscillatio) treptaj, klaenje, njihanje; fig. kolebanje; up. vibracija. oscilirati (lat. oscillare) klatiti se, njiha-ti se, ljuljati se, trepteti, trepereti; fig. kolebati se; vibrirati. oscilovati v. oscilirati. oscilogram (lat. oscillare, gr. gramma slovo) fiz. grafiki crte, dobiven pomou oscilografa, na kome se vidi razvoj titraja. oscilograf (lat. oscillare, gr. grapho piem) instrument za beleenje oscilacija, naroito elektri nih; instrument za prikazivnje talasnih oblika promen-ljivih struja i ostalih fizi kih veli ina koje se mogu prikazati elektri nim, ili pretvoriti u elektri nu energiju.

osciloskop (lat. oscill-are, gr . skopeo gledam) instrument za promatranje i ispitivanje brzih promena koje nastaju oscilacijom prouzrokovanom naizmeni nim strujama. oscitancija (nlat. oscitantia) v. oscitacija. oscitacija (lat. oscitatio) zevanje, dremanje; nemarnost, tromost, aljkavost; nain izraavanja otmenosti poneke gospode koja, u razgovoru sa mlaima od sebe, nemarno uestvuju u razgovoru i svaki as zevaju; otuda: potcenjivanje, gledanje s visine, izigravanje gospodstva i otmenosti. oscitirati (lat. oscitare) razjapljivati usta, zevati; biti aljkav i nemaran; praviti se otmenim. ot- (gr. us, otos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: uho, uni. otava (ital. ottava, lat octava) muz. v. oktava; al' otava (ital. ali' ottava) u oktavi, u osmini tona, ili za osam tonova vie; alta otava, alt' otava (ital. alta ottava, alta ottava) visoka otava, znak da treba svirati za jednu oktavu vie no to pie u notama. otava rima (ital. ottava rima) poet. strofa od osam stihova, ital. stanca (stihovni oblik ital. epskog pesnitva sa slikom: a b a b a b s s). otavina (ital. ottavina) muz mala oktava. otagra (gr. us, otos uho. agra plen) med una kostobolja. otakustika (gr. us, otos, akuo ujem, akustikos sluni) vepggina poja avanja ula sluha. otakustian (gr. us, otos, akustikos) koji poja ava sluh, koji slui poja avanju sluha. otalgija (gr. us, otos, algos bol) med. bolest uiju, uhobolja. otalgika (gr. us, otos, algos) pl. farm sredstva za ublaavanje i otklanjanje bola u uima. otalgi na sredstva farm. v. otalgika. otelkozis (gr. us, otos, elkos gnojava rana) med. zagnojavanje uha. Otelo (Othello) l. lit. glavni junak istoimene ekspirove tragedije, koji je, zatrovan neopravdanom ljubomorom, udavio svoju vernu i nedunu enu Dezdemonu a potom i sebi oduzeo ivot; fig ljubomoran mu. otelo (othello) 2. vrsta vinove loze. o tempora, o mores! (lat. o tempora, o mores!) o da udnih li vremena, o da udnih li obi aja! (uzvik kojim se izraava nezadovoljstvo vremenom u kome se ivi i njegovim obi ajima; navod iz Ciceronovog prvog govora protiv Katiline). otenhita (gr . us, otos, ep u, cheo levam, sipam) med. trcaljke za unoenje leka u ui. otet (ital. ottetto) muz. v. oktet. otijater (gr. us, otos, iater lekar) lekar za bolesti uiju, uni lekar.

otijatrija

649

ofiofag

otijatrija (gr. us, otos, iatreia leenje) nauka o le enju uiju, nauka o bolestima uiju. otijatrika (gr. us, otos, iatreia v. otijatrija. otika (gr. us, otos, otikos uni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) protiv bolesti uiju. otitis (gr. us, otos) med. zapaljenje uiju. oto- (gr. us, otos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: uho, uni. otoglifis (gr. us, otos, glypho dubem, urezujem) med. v. otoglifon. otoglifon (gr. us, otos, glypho dubem, urezujem) med. kai ica za ienje uiju. otografija (gr. us, otos, graphia opis) opisivanje uiju, opis uiju. otodinija (gr. us, otos, odyne bol) ned. bol u uima. otolit (gr. us, otos, lithos kamen) med. uni kameni . otolog (gr. ys, otos logos re, govor) med. lekar specijalist za bolesti uiju. otologija (gr. us, otos, log'a nauka) nauka o uima i o unim bolestima. otoman (arap. Utman Osman, Osmanlije) tursko nisko kanabe, divan. otomikoza (gr. us, otos, mykes, gljiva) med. zapaljenje spoljnog unog kanala. oto-motori klipni motori sa unutranjim sagorevanjem, nazvani po pronalazau, nemakom konstruktoru Otu; za pogon upotrebljavaju lako gorivo: benzin, benzol i dr., po emu se nazivaju i benzinski motori. otopatija (gr. us, otos, pathos bolest) med. bolest uiju, uno oboljenje. otoplastika (gr. us, otos, plastike vetina uobli avanja) vetake pravljenje (ili: krpljenje, zamenjivanje) spoljanjeg uha. otoragija (gr. us, otos, rag- koren od regnymi puknem) med. krvarenje iz uiju. otorea (gr. us, otos, reo teem, curim) med. curenje gnoja iz uiju. otorinolaringolog (gr. us, ris nos, larynx grlo, grkljan, logos re, govor) med. lekar specijalist za bolesti uva, nosa i grla. otorinolaringologija (gr. us. ris, larynx, logia nauka) med. nauka o bolestima uiju, nosa i grla. otoskleroza (gr. us, otos, skleros krt, tvrd) med. hronino zapaljenje srednjeg uha sa otvrdnjavanjem sluzokoe bubanjske duplje, umanjivanjem pokretljivosti slu-nih koica i dr.; ima za pos ledinu ogluvljivanje. otoskop (gr. us, tos, skopeo posmatram) med. aparat (ogledalo) za pregledanje uiju. otoskopija (gr. us, otos, skopeo) med. pregled uiju pomou otoskopa. ototomija (gr. us, otos tome seenje, rezanje) med. seenje, rasecanje uva. otofon (gr. us, otos, phone zvuk, glas) aparat koji omoguava gluvima sluanje, u-na slualica.

otoento (ital. ottocento osam stotina) naziv za knjievnost i umetnost XIX veka, naro ito talijansku. ofanziva (fr. offensive) voj. napad; nastu-panje; napada ko i izaziva ko draganje; prei u ofanzivu, prei u napad, napasti; supr defanziva. ofanzivan (fr. offensif) napadni, napadaki, koji slui za napad; ofanzivna po-loaji voj. poloaji koji treba da poslue kao osnova za iznenadan napad na neprijatelja, ili da namame neprijatelja da pree u napad; ofanzivna pripreme pripreme za napad; ofanzivna rat napadni rat, napada ki rat; ofanzivni savez savez za napad; ofanzivna i defanzivni savez savez za napad i odbranu. ofenzivan (nlat. offensivus) v. ofanzivan. ofenzija (lat. offensio) navala, napad, napadanje, nasrtaj; vre anje, uvreda. oferirati (lat. offerre) trg. nuditi, ponuditi, podneti (ili: podnositi) ponudu za prodaju neke robe; prinositi, rtvovati. ofert (lat. offerre ponuditi, nuditi, fr. offert) trg. ponuda (naroito pismena) za prodaju neke robe. ofertalni (fr. offert) ponudni, koji je pod-nesen u obliku pismene ponude; ofertalna licitacija nadmetanje u obliku pismenih ponuda. ofertorij(um) (nlat. offertorium) u katolikoj crkvi: dizanje i pokazivanje, na misi, posveene hostije koja se nalazi u monstranci i pesma koja se peva uz taj obred; molitva pre i posle tog obreda; muz. komad za orgulje koji se izvodi izmeu Kredo i Sanktus. ofidizam (gr. ophis zmija) med. trovanje od ujeda zmije, trovanje zmijskim otrovom. ofidije (gr. ophis, nlat. ophidia) pl. zool. zmije. ofidiologija (gr. ophis zmija, logia nauka) deo zoologije koji prouava zmije, nauka o zmijama. ofijazis (gr. ophiasis) med. zmijasto ela-vljenje pojedinih mesta na glavi. ofijanci (gr. ophis zmija) pl. hrianska gnosistika sekta, od P do UP veka, koja je potovala zmiju, koja je navela prvog oveka (Adama) na greh; ofiti. ofikleid (gr . ophis kleis, kleidos, reza, ip) muz. duvaki instrument, od mesinga i u obliku zmije, sa est rupa za tonove; daje veoma dubok ton. ofiolatrija (gr. ophis, Iatreia oboavanje) potovanje zmija, oboavanje zmija; ofi-tizam. ofioliti (gr. ophis, lithos kamen) pl. geol. okamenjene zmije. ofiologija (gr. ophis, log'a nauka) deo zoologije koji prou ava zmije. ofiomantija (gr. ophis manteia proricanje) proricanje sudbine pomo u zmija. ofiofag (gr. ophis, phagein jesti) onaj koji jede zmije, zmijoder.

ofis

650

oftalmografija

ofis (fr. office, dat. officium) l. soba za stoni pribor u otmenim ku ama, soba u kojoj jede posluga; kuhinjska posluga; usluga, sluba. ofis (eng. office, lat. officium) 2. poslovni-ca, kancelarija; ekspedicija, biro. ofisje (fr. officier) voj. v. oficir; ofisje di ur (fr. officier du jour) deurni oficir. ofit (gr. ophites lithos) tin. v. serpengin. ofiti (gr. ophis zmija) pl. v. ofijanci. ofitizam (gr. ophis) v. ofiolatrija. ofiuriti (gr. ophis, ura rep) pl. geol. okamenotine sli ne zmijinom repu. oficiirati (lat. officium) vriti slube-nu dunost; sluiti slubu boju; govoriti zvani nim tonom. oficijal (nlat. officialis) slubenik, inovnik; kod katolika: zastupnik biskupa u duhovnom sudu, duhovni sudija, naroito u branim sporovima; predsednik biskup-skog duhovnog suda (oficijalijata). oficijalan v. oficijelan. oficijalije (nlat. officialia) slubeni poslovi, poslovi koji se vre po zvaninoj dunosti. oficijalijat (nlat. officialiatus) kod katolika: biskupski duhovni sud, konzistorija; zvanje i nadlenost oficijala. oficijant (nlat. officians) sluga, posluitelj; nii inovnik, zvani nik; u katolikoj crkvi: svetenik koji slui misu. oficijelan (fr. officiel) slubeni, zvanian; vladin; oficijelne novine slubene novine, zvani ne novine; oficijelni izvetaj slubeni izvetaj, zvanini izvetaj. oficij(um) (lat. officium) dunost, obavez-nost, obaveza; oseanje dunosti, vrenje dunosti; eko oficio (lat. eh officio) po slubenoj dunosti, zvanino; besplatno, badava. oficina (lat. officina, opificina) radionica, laboratorija (naroito apotekarska, tamparska). oficinalan (nlat. officinalis) lekarski, propisan; opti naziv za sve prirodne proizvode, hemikalije i dr. koje se, kao sredstva za leenje, nalaze u apotekama na slagalitu; u uem smislu: samo oni lekovi koji se nalaze u farmakopejijedne drave; oficinalne biljke sve biljke koje se upotrebljavaju u medicinske svrhe, lekovite biljke; oficnnalna formula (nlat. formula officinalis) recept sastavljen u apoteci. oficinalije (nlat. officinalia) apotekarska roba, lekarije, lekovi. oficinelan (nlat. officinalis) v. oficinalan. oficiozan (lat. officiosus) poluslubeni, polu zvanian; oficiozni list polu slubeni, poluzvani ni list, nezvani an vladin list; usluan, predusretljiv, ljubazan. oficiozitet (nlat. officiositas) uslunost, predusretljivost, ljubaznost.

oficir (lat. officium dunost, sluba, fr. officier) voj. svako vojno lice koje je po inu starije od podoficira (poevi od potpo-runika pa do generala, odnosno marala, vojvode); oficiraspirant prvi oficirski in u nekim evropskim dravama, zastavnik, avantaer; oficirski kor svi oficiri jedne vojske ili vee vojne jedinice. ofrand (fr. offrande) rtva bogu; dar, prilog, poklon. ofsajd (eng. off-side) sp. u fudbalu; nepravilnost u igri koja se sastoji u tome to se igra nae izmeu protivnikih bekova i golmana, pa u tome poloaju dobije loptu; za ovu nepravilnost sudija dosuuje kazneni udarac protiv onog tima iji se igra naao u ofsajdu. ofset (eng. offset) tip. tampanje na ofset--presi. ofset-presa (eng. offset, lat. pressare tiska-ti) tip. litografska rotaciona maina za ravno tampanje sa prenosnim tiskanjem; ovde prelazi otisak sa kalupove ploe na jedan ogrta od kau uka na naspramnom valjku (cilindru), a ovaj predaje slog, koji treba odtampati, na hartiju (pronalazak Amerikanca D. V. Ru bela). oftalm- (gr. ophthalmos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: oko, o ni. oftalmaltija (gr. ophthalmos, algos bol) med. bol u oima, okobolja. oftalmija (gr. ophthalmos) ned. spoljanje zapaljenje oiju. oftalmija simpatika (gr. ophthalmia sympathica) med. teko zapaljenje drugog oka koje nastaje obino 4 do 8 nedelja po oboljenju prvog oka, a moe se javiti i posle vie godina. oftalmijater (gr. ophthalmos, iatros lekar) o ni lekar. oftalmijatrija (gr. ophthalmos, iatreia leenje) med. nauka o leenju oiju, ono lekarstvo. oftalmijatrika (gr. ophthalmos iatrike lekarstvo, nauka o leenju) med. v. oftalmijatrija. oftalmika (gr. ophthalmikos oni) pl. med. lekovi za o i, o ne vodice, o ne masti. oftalmitis (gr. ophthalmos) med. unutranje zapaljenje cele zenice. oftalmi ki (gr. ophthalmikos) oni; koji se tie leenja oiju; oftalmika svoj-stva v. oftalmika. oftalmobiotika (gr. ophthalmos, biotikos ivotni, koji slui ivotu, bios ivot) nauka o negovanju oiju. oftalmoblenorea (gr. ophthalmos, blenna sluz, bale, geb teem, curim) med. gonorei-no zapaljenje veznice o nih kapaka. oftalmograf (gr. ophthalmos, grapho piem) instrument za posmatranje pokreta o iju za vreme itanja. oftalmografija (gr. ophthalmos, graphfa opis) opisivanje oiju.

oftalmodinija

651

odaar

oftalmodinija (gr. ophthalmos, odyne bol) med. bol u oima. oftalmolog (gr. ophthalmos, logos pojmovna odredba; pou ak; nauka) o ni lekar, oku-list. oftalmologija (gr. ophthalmos, logi'a nauka) nauka o o ima, o no lekarstvo, okuli-stika. oftalmometar (gr. ophthalmos, metron mera, merilo) instrument za merenje oblika oka i polupre nika krivine ronja e. oftalmometrija (gr. ophthalmos, metria merenje) nauka o ureenju i upotrebi oftalmometra; merenje oblika oka i polupre nika krivine ronja e. oftalmoplegija (gr. ophthalmos plege udarac) med. uzetost onog mii a. oftalmoptozis (gr. ophthalmos ptosis pad) med. ispadanje one jabuice. oftalmorea (gr. ophthalmos, geb teem, curim) med. suzenje oiju, suzavost. oftalmoskop (gr. ophthalmos, skopeo posmatram) med. ono ogledalo, aparat za ispitivanje i pregled o iju. oftalmoskopija (gr. ophthalmos, skopeo) med. ispitivanje bolesnog oka oftalmosko-pom; ranije: proricanje iz o iju. oftalmoskopirati (gr. ophthalmos, skopeo) med. ispitivati oi pomou onog ogledala (oftalmoskopa). oftalmoskopski (gr. ophthalmos, skopeo) koji se tie oftalmoskopa, koji se vri pomo u oftalmoskopa. oftalmospazmus (gr. ophthalmos, spasmos, gr) med. oni gr. oftalmo-spektroskop (gr. ophthalmos, nlat. spectrum spektar, gr. skopeo posmatram, gledam) med. aparat za ispitivanje onog slepila za boje; spektro-kolori-metar. oftalmostat (gr. ophthalmos, statos, postavljen, stavljen, metnut) med. instrument za pri vr ivanje o ne jabuice. oftalmo-terapija (gr. ophthalmos terapeia leenje) med. vetina leenja bolesnih oiju. oftalmotomija (gr. ophthalmos tome ce-enje, rezanje) med. rasecanje oiju, operi-sanje oiju. oftalmotonometar (gr. ophthalmos, tonos zategnutost, napon, metron mera, merilo) med. instrument za merenje napona one jabuice. oftalmotonometrija (gr. ophthalmos, tonos, metria merenje) med. merenje napona one jabu ice pomo u oftalmotonometra. oftalmotrop (gr. ophthalmos, tropos obrt; nain, sklop) med. model koji nam predoava kretanja o nih mii a. oftalmotropometrija (gr. ophthalmos, tropos, metria, merenje) med. merenje (ili: odre ivanje) kretanja o nih mii a. oftalmofantom (gr. ophthalmos phantasma pojava) med. naprave za vebanje u operisanju oiju.

of or (eng. off shore) od obale", tj. van zemlje; naziv za narudbine koje SAD daju stranoj industriji za izradu materijala (naroito ratnog), koji e, u vidu pomoi, po nalogu amerike vlade biti isporuen nekoj dravi. ohema (gr. ochema nosa) med. tean uvija za odvie suve i jake lekove. ohlokrat (gr. ochlos gomila, svetina, kratos j anina, snaga, vladavina) vo a svetine (ili: onaj koji ima uticaja na svetinu); up. demagog. ohlokratija (gr. ochlos, kratos) vladavina puka, svetine (za razliku od demokratije tj. vladavine naroda u dobrom smislu). ohrana (rus. ohrana odbrana, uvanje, straa) tajna policija u carskoj Rusiji, naroito protiv naprednih drutvenih snaga. ohrijazis (gr. ochriasis) med. ukasto bledilo lica. ohropira (gr. ochros bled, bledout, rug vatra) med. uta groznica. Ocean (lat. Oceanus, gr. Okeanos) l. mit. v. Okean. ocean (lat. oceanus, gr. Okeanos) 2. v. okean. Oceanide (lat. Oceanides) mit. keri Okeana, morske nimfe; Oceanitide. Oceanija (nlat. Oceania) opte ime za sva ostrva, ostrvlje u Tihom Okeanu, zajedno sa Australijom; Okeanija, Polinezija. Oceanitide (lat. Oceanitides) mit. v. Oceanide. oceanograf v. okeanograf. oceanografija (lat. oceanus, gr . graphi'a opis) opisivanje mora, nauka koja se bavi prou avanjem oceana, hemijskih i fizi kih svojstava njihove vode, faune i flore itd.; talasografija. oceanotelegrafija (lat. oceanus, gr. tele u daljinu, na daljinu, graphia pisanje) telegrafija pomo u podmorskog kabla. oceanski (lat. oceanus) koji pripada oceanu ili ostrvima Junog mora; oceanski jezici jezici kojima govore stanovnici ostrva Junog mora, polinezijski jezici. ocelatan (lat. ocellatus) alat. okcat, okat, koji ima okca. ocelot (meke. oceloti, nlat. felis pardalis) zool. panteru sli na ivotinja iz porodice ma aka (u Ju. Americi). ocelus (lat. ocellus okce, oculus oko) okce, okance, oko. ociozan (lat. otiosus) dokon, besposlen; neiskori en,^npr. novac, gra a i sl. oca (pere. hajge, tur. hoca, hace) v. hoda. odak (tur. ocak) dimnjak, ognjite; kua, porodica; versko udruenje; janiarska trupa; posada u pograninim utvrenjima; odak agalar jani arski oficir. odaklija (tur. ocakli) l. prostorija koja ima ognjite sa zidanim dimnjakom (odakom); 2. sin iz ugledne i stare porodice, kole-novi , kui . odaar (tur.) ista dimnjaka, dimni ar.