acer@inffo.

net

Fitopatologija+slike
1

V semestar
5/3/2016

Fitopatologija
Vezbe V semestar

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
2

V semestar
5/3/2016

Simptomatologija : deo fitopatologije koji izucava biljne simtome (bolesti): hloroticne

cetine kod kedra , sivkaste pege kod javora...
Cim se primete promene koriste se srestva za suzbijanje stetocina.
Hloroza drveta treba da se rade detaljne analize (koriste se mikrobioloska istrazivanja)
na hranljivim podlogama. Pojava simtoma izaziva promene na biljkama (spoljasnji
izgled), a mogu da promene strukturno funkcionalne promene.
Simtomi su podeljene na: Glavne i sporedne , primarne i sekundarne.
Glavne:koji su najkarakteristicniji
Sporedne:oni koji se javljaju sporedno veceg br. razlicitih organizama (virusi , gljive
abioticki faktori).
Primarni: koji se prvi javljaju kod nekog oboljenja (hloroze,truleznice)
Sekundarni:koji nastaju kasnije razvojem bolesti (susenje,izumiranje)
Simtomi ne moraju biti isti kod svih biljaka , iste vrsteiste bolestirazliciti
simtomi.
Patogenost je sposobnost nekog organizma da izazove bolest na drugom organizmu.
Uzrocnici dolaze iz 3 razlicite grupe:
-Gljive (mikoze)-najcesci uzrocnici
-Bakterije (bakterioze)
-Virusi (viroze)
Simtomi biljni bolesti , su prema spoljnim manifestacijama i unutrasnjim promenama
na biljkama domacina su podeljene:
-NEKROZE; odumiranje pojedinacni celija , grupa , organa....
-HIPERTROFIJE;
-ATROFIJE; zakrzljavost.
-POSEBNI SIMTOMI; sve sto nije ovde ubrojano.

NEKROZE
Nekroze su simtomi biljni bolesti koji nastaju usled odumiranja pojedinacni celija ,
grupa celija , tkiva ili citavih biljnih organa.
Manifestuju se na sl. nacine:
1) OSPICAVOST: Prestavlja odumiranje pojedinacini ili grupa celija na listnom tkivu
, tako da ova mesta dobijaju jednu smedju ili sivkast izgled i najcesce su okruzene
jednom tamnijom zonom. Precnici ovih osipa su manji od 4mm. Najcesci deo ovih
ospica unutrasnji deo otkida i ispada i lisce dobija izgled rupica.
Izazivaci iz roda:
-Mycosphaerella spp.

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
3

V semestar
5/3/2016

-M.maculiformis na kestenu
-Ascochuta populi na topolama
2)PEGAVOST: Je takav simtom kod koga dolazi takodje do odumiranja pojedinacni
celija i tkiva , ali su dimenzije ovih nekrotiranih delova vece od 4mm , mogu takodje
da odstupaju pri cemu ostaju rupice.
Izazivaci:
-Septoria populi na topolama
-Marssonina brunnea na topoli

-Phyllosticta spp.

-Gloeosporium catalpae (katalpa)

-Guignardia aesculi na div.kestenu

3)PEGAVOST DUZ NERAVA: Se javlja duz nerava glavnih i sporednih nerava.

Izazivac:
-Gnomonia veneta na platanu
4)KATRANOST: U pocetku se na liscu obrazuje hloroticno svetlo zelene zone , a
kasnije na ovim zonama se obrazuje stroma gljiva i one dobijaju crni katrinast izgled i

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
4

V semestar
5/3/2016

na njihovoj povrsini se obrazuju plodonosna tela gljiva. Tokom vegetacije na povrsini

se obrazuje piknidi , a na opalom liscu u prolece (Apotecije) gljive.
Izazivaci:
-Rihiizma acerinum na javoru.
5)ANTRAHNOZA: Prestavlja naglo odumiranje mladog izbojaka usled cega dolazi
da njihovog susenja i savijanja u obliku S (es).
Izazivaci:
-Venturia populi Pollaccia elegans na topolama
-Sphaeropsis sapinea na pinusima

-Gnomonia veneta na platanima

6)SUSENJE BILJAKA: Do susenja biljaka moze doci usled dejstva razlicitih faktora
neparazicke i parazicke prirode.
Neparazicki faktori su: Susa , mraz , poplave...
Parazicki faktori su najcesce gljive koje mogu prouzrokovati susenje na nekoliko
nacina:
a) Gliva se razvija u sprovodnim sudovima i svojim micelama izazivaju zacepljenje.
-Vrticillum albo-atrum na razlicitim liscarima i cetinarima
b) Gliva se razvija u sprovodnim sudovima i svojim prisustvom iritiraju okolne
paremhimske celije usled cega one proizvode tile koje vrse zapusavanje spro.sudova.
-Ophiostoma ulmi (sin.Ceratostomella) holandska bolest bresta

-Graphium ulmi
c) Do susenja biljaka moze doci usled dejstva parazitnih biljaka koje uzrokuju
trulez korena.
-Heterobasidion annosum

-Armillaria mellea
-Armillaria ostoyae
Za susenje koje nastaju kao rezultati dejstva nepovoljnih faktora zivotne sredine
kazemo da je reverzibilno jer se najvecima slucajevima po prestanku biljke
oporavljaju.Kada su u pitanju patogene gljive najcesce nedolazi do oporavljanje
biljaka pa kazemo da je takvo dejstvo nije reverzibilno.
4

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
5

V semestar
5/3/2016

7) Crvenilo borovih cetina

Cetine najcesce dobijaju jednolicnu crvenu smedju boju a kasnije one postaju tamno
crvene u zavrsnoj fazi bolesti nekrotirane cetine opadaju , zbog ovih karakteristika
ovaj simtom se zove crvenilo i osipanje borovih cetina.
-Lophodermium pinastri

-L. seditiosum
8)Crvena prstenasta pegavost borovih cetina
Najcesce na borovima obrazuje se crvena prstenasta pegavos u okviru koji se kasnije
obrazuje plodonosna tela iz koji se obrazuju spore.
-Dothistroma pini

9)Crna paucinavost cetina

Najcesce se javlja na smrci i razlicitim Juniperusima. Manifestuje se u obliku crne
paucine obavija nekrotirane cetine. Zbog razvoja micelija na povrsini ubijene cetine
ne opadaju vec ostaju priljubljene uz grancicu.
-Herpotrichia nigra

10)Poleganje ponika
Usled napada razlicitih gljivicni organizama dolazi do nekroze tkiva u predelu
korenovog vrata. Kao posedicu imamo poleganje biljaka po povrsini zemlje.
-Fusarium spp

-Botrytis cinerea

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
6

V semestar
5/3/2016

-Phythophtora omnivora
-Pythium pebaryanum
-Rhizoctonia solani

11)Nekroza kore
Manifestuje se odumiranjem celija i tkiva u predelu kore.
-Dothichiza populea na topolama

-Cytospora chrysosperma
-Nectria cinnabaria na razlicitim liscarima

-Phomopsis pseudotsuge na duglaziji

12)Krivljenje izbojka
-Melampsora pinitorqva na b.boru ( Ova gljiva prouzrokuje nekrozu na mladim
izbojcima bora).

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
7

V semestar
5/3/2016

Ukoliko se infekcija ostvari ranije gljiva moze da prstenuje i da ubije izbojak. Ukoliko
se infekcija ostvari kasnije tokom vegetacije nekrotira se samo jedan deo izbojaka i
gljiva ne uspeva da ubije ceo izbojak , suprotna strana izbojka nastavlja sa porastom
pa se on krivi u jednu stranu. Kasnije se izbojak uspravlja i nastavlja sa porastom ali
zadrzava karakteristicni esoidni (S-oblik) oblik.
2 ATROFIJE
Atrofije su takvi simtomi koji nastaju kao posledica ili umanjene deobe celija
(hipoplazije) ili umanjenog volumena celje (prave atrofije).
2.1 NANIZAM
To je takav simtom do koga dolazi zakrzljavanjem biljni delova ili cele biljke. Ovaj
simtom nastaje kao posledica dejstva nepovoljni faktora spoljasne sredine ili usled
dejstva virusa ili gljivicni organizama.
2.2 HLOROZA,ALBINIZAM,MOZAIK I ETIOLIRANJE
U osnovi svih ovih promena nalazi se jace ili slabije odsustvo hlorofila
2.2.1 HLOROZA
Delimicno odsustvo hlorofila. Moze biti razlicito izazvano.
2.2.2 ALBINIZAM
Potpuno odsustvo hlorofila , najcesce genecki izazvano.
2.2.3 MOZAIK
Mozaik prestavlja smene tkiva se razlicitim prisustvom i odsustvom hlorofila.
2.2.4 ETIOLIRANJE
Odsustvo hlorofila u mraku.

SKLEROCIJE
Promene kada se umesto plodonosna tela , pojave kod visih biljaka obrazuju masu
spora odnosno sklerocije.
Sklerocije su organi gljiva koji sluze za njihovo konzervaciju a izradjene su od mase
hifa oko kojih je formirana jedna membrana koja ih stiti od faktora spoljasne sredine.
-Tiletia tritici - glavnica zita.
HIPERTROFIJE
HIPERTROFIJE su simtomi biljni bolesti koji nastaju ili kao posledica povecane
deobe celija (hiperplazija) , ili kao posledica povecanja zapremine celije ( prave
hipertrofije )
1)KLOBUCAVOST I KOVRDZAVOST
Nastaju posle dejstva parazitni gljiva. Paraziti deluju stimulativno na lisno tkivo tako
da se njegovi delovi u kojima je prisutna. Ovi delovi se intezivnije razvijaju pa dolazi
do hiperplazije i hipertrofije , a okolno tkiva nastavljaju sa normalnim rastom.
-Taphrina aurea na topolama

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
8

V semestar
5/3/2016

Samo u pocetnim fazi razvoja paraziti , postoji stimulativno dejstvo na tkivu lista a
kasnoje tkivo u kome je prisutna gljiva odumiru , a u nekima slucajevima dolazi do
otpadanja lisca.
2)TUMORI
Najcesce nastaju kao posledica dejstva fitopatogeni bakterija.
-Agrobacterium tumefaciens (izaziva tumor u nivou korenovog vrata. Ima veliki br.
domacina i registrovana je iz 100 rodova. Ona je prisutna u zemljistu , u biljku prodire
kroz ozlede na korenu ili pridanku. Usled prisustva bakterija dolazi da povecane
deobe celija meristemskog tkiva . Kao posledica deobe obrazuju se veci ili manje
deformacije izrasline koje se nazivaju tumori )

3)GUKE
Obrazuju se uglavnom samo na liscarima i vrlo su ceste na brezi. Obicno se obrazuju
bocno na stablu. Nezna se sta izaziva nastanak guka i nisu parazitnog porekla.
4)RAK RANE
Mogu biti parazitnog i neparazitnog porekla.
Neparazitnog porekla najcesce nastaju usled mraza ( mrazopucotina) ili usled sunca
(uzegotina). Rak rane parazitnog porekla mogu nastati usled dejstva razlicitih gljiva.
Parazitne gljive ostvaruju infekciju kroz ozlede na kori , zatim dolazi da formiranja
raka rane na sl.nacin:
-Od mesta infekcije micelija gljiva gljive se sire i zahvataju okolna zdrava tkiva.
-Dolazi do aktiviranja kambrionalni tkiva , koje se nalaze oko nekroze i ona pocinju
da se intezivnije dele stvarajuci oko nekrotirane povrsine prsten , zastitnog meristema.
-Ova zona takodje ponovo reaguju i ponovo obrazuju nove zone meristemskog tkiva.
-Ovi procesi naizmenicne aktivnosti gljiva i domacina se ponavljaju iz god. u god. i
obrazuju tkz. rak rane.
Kod otvorenih tipa rak rane jasno se zapazaju aktivnosti gljive i kambrijuma. Usled
nekog vremena rana bude zatvorena novoformiranim tkivom , ali ne i stvarno
zaustavljena aktivnos glive onda se formira zatvorene rak rane.
Aktivnost gljive unutrasnjosti rak rane dovodi do daljih deformacija koje postepeno
prekidaju proces transporta vode i mineneralne materije u gornje delove biljaka , pa
gorni delovi pocinju da izumiru.
-Cryphonectria parasitica (endothia) na pitomom kestenu

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
9

V semestar
5/3/2016

-Nectria galligena na liscarima

-Dasyscipha willkommii na arisu

-Cryptodyaporthe populea na topolama

5)VESTICINE METLE
Na nekim mestima cetinara i mnogim liscarima obrazuju se narociti izrastaji izradjeni
od velikog br.kracih ili duzih grancica. Mogu biti parazitnog i neparazitnog porekla.
Osnovna razlika parazitnog i neparazitnog porekla je u tome , sto one neparazitnog
porekla imaj istu velicinu i oblik , boju lisca i cetina kao na okolnim granama.
Dok parazitnog porekla imaju lisce ili cetine manjih dimenzija nepravilnog oblika ,
hloroticne boje i na ovim cetinama i liscu se obrazuju reproduktivni organi gljiva.
-Taphrina caapini - na grabu

-M.caryophilacearum - na jeli.

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
10

V semestar
5/3/2016

4 POSEBNI SIMTOMI
4.1 PEPELNICA
Ovi simtomi su veoma karakteristicni i manifestuju se jedne sivkasto pepelaste
prevlake na povrsini lisca. Ova prevlaka prestavlja miceliju gljive (Micelija je
vegetativni talus gljive i izradjen je od velikog br. hifa).
Pepelnica su obligativni paraziti (hranljive materije uzimaju samo iz zivi celija lisca).
-Microsphaera alphitoides - na hrastu

-Uncinnuila salici - na topolama

4.2 CADJAVICE
Micelije ovih gljiva ima jednu mrko-tamnu boju zbog cega cela grupa dobija naziv
cadjavice. Cadjavice su tipicni saprofiti i povrsinu biljni organa najcesce lisce koriste
samo za razvoj , a hrane se telesnim izlucevinama odnosno eskrementima biljini vasi.
Posto ne uzimaju hranljive materije od biljni domacina , njihova jedina stetno dejstvo
je sto blokiraju proces fotosinteze.
-Capnodium tiliae - na lipama

Neke vrste mogu biti izuzeci , pa mogu da se razvijaju i kao paraziti.

-Phaeocryptopus gaumannii - na duglaziji

4.3 REPRODUKTIVNI ORGANI

U nekin slucajevima i sami reproduktivni organi mogu nam ukazati na karakteristicne
simtome , kao i o kom se uzrocniku radi.
4.3.1) Praskaste rdjaste gomilice spora , uvek nam ukazuju na to da je u pitanju neka
gljiva koja ima narodni naziv rdje. Mogu se javiti na: cetinatima , liscu ili kori.
4.3.1.1-Na cetinam:
-Chrysomyxa abietis - na smrci

10

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
11

V semestar
5/3/2016

-Chrysomyxa rhododendry - na smrci (rododendrona)

4.3.1.2-Na liscu:
-Melampsora allii-populina - na topolama

4.3.1.3-Na kori:
-Cronartium ribicola - na petoiglicavim borovima (RIBES)

-Cronartium fllaccidum - na dvoiglicavim borovima

4.3.2)KARFOFORE
Kod gljiva koje izazivaju trulez u odredjenoj fazi razvoja obrazuje se reproduktivni
organi koji se nazivaju karfofore. Na osnovu izgleda karfofora u vecina slucajeva
mozemo reci o kome je izazivacu rec.
-Fomes fomentarius - trud

11

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
12

V semestar
5/3/2016

-Phellnus igniarius - na liscarima

4.4 RIZOMORFE
Rizomorfe su vegetativni organi gljiva i nastaju izduzenim spajanje hifa.
Rizomorfe mogu da se javljaju na zemljistu , kada se nazivaju Rhizomorphe
subterranea ili ispod kore R.subcorticaus .
Rizomorfe se obrazuju pod Armillaria mellea

4.5

PARAZITNE CVETNICE

Imaju sposobnost da parazitiraju vise biljke , takva je npr.Visacum album-imela.

IMELA - spadaju u oblikativne hemiparazite (Razvijaju se na zivom domacinu kod
koga uzimaju vodu i mineralne materije , a imaju hlorofil i same uzimaju organske
hranljive materije). Imele nemaju koren vec je on tansformisan u posebne sisaljke
koje se nazivaju haustorije. Neke cvetnice mogu biti fakultativni hemiparaziti (one
imaju koren i haustorije pa u zavisnosti od potrebe mogu uzimati hranljive materije iz
zemljista ili domacina).

12

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
13

V semestar
5/3/2016

-VILINA KOSICA (Cuscuta spp)

To je takodje parazitna cvetnica , ali su one oblikativni paraziti.
One nikada ne obrazuju koren , vec samo haustorije sa kojima uzimaju hranljive
materije.
Nemaju hlorofil i ne mogu da proizvode organske materije. Od biljaka domacina
uzimaju sve sto im je potrebno za zivot.

4.6 MIKORIZE
Prestavlja korisnu simbijozu izmedju gljiva i bakterija i visih biljaka. Gljive i
bakterije ustupaju biljci deo specificni hranljivih elemenata i vode , a biljke im za
uzvrat ustupaju proizvedenu organsku materiju.
-Amanita muscaria

13

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
14

V semestar
5/3/2016

CARSTVO GLJIVA-FUNGI

Razlikuju se od biljaka i spadaju u carstvo eukariota. Do sada je opisano oko 80000

vrsta gljiva. Pripadaju heterotrofnim organizmima ( oni ne mogu da sami proizvode
hranu ). Telo im se sastojim iz dva dela: Vegetativnog i reproduktivnog dela.
Vegetativni deo je prestavljen micelijom ( to je telo gljive izradjen od izduzenih
koncastih celija koje se zovu hife). Hife mogu imati jasno formiranu membranu , ali
su prestavljene golom protoplazmaticnom masom. Hife mogu biti jednocelijske
(neseptirane) kada sadrze kontinuiranu protoplazmaticnu masu sa odredjenim brojem
jedara. Pored jednocelijski imamo visecelijske koje imaju veci br. pregrada (septi) ,
tada se u svakoj celiji nalazi jedno ili dva jedra. Unutrasnjost celija hifa , izradjeno je
od:citoplazme , ribozoma , ER , mitohondrija , vakuola i jedara ( razlicitog oblika :
okruglog zvezdastog....).
*Modifikacije hifa*:
Kod razlicitih gljiva hife se mogu udruzivati na razlicite nacine , dajuci telu razlicite
oblike i dimenzije.
<Rizomorphe i Rizoktonije>
Nastaju uzduznim spajanjem hifa pri cemu se obrazuju duge razgranate vrpce , koje
jako podsecaju na korenje visih biljaka.
<Pecurke>
Nastaju prepletanjem hifa gljiva na razlicite nacine.
<Sklerocije>
Sklerocije prestavljaju organe za konzervaciju hrane , izradjene su od mase hifa oko
koje se obrazuje zadebljale membrane.
<Haustorije>
To su modifikacije hifa koje sluze za prodiranje u tkivo domacina i za usvajanje
hranljive materija.
Za podelu gljiva sistemacku kategorizaciju koriste se micelije i reproduktivni organi
gljiva:
-Spore polnog porekla

14

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
15

V semestar
5/3/2016

1.Askospore
2.Baziospore
3.Zigospore
4.Oospore
5.Zoospore-polnog porekla
-Spore bespolnog porekla
1.Konidije(piknospore)
2.Oidije(aktospore)
3.Hlamidospore
4.Zoospore-bezpolnog porekla
5.Spermacije
->SPORE BESPOLNOG POREKLA<KONIDIJE
To su takve spore koje se obrazuju na vrhu posebno izdiferencirani delovi micelija
koji se zovu konidiofori. Konidiofori mogu biti razlicito gradjeni i na osnovu
njihovog izgleda izvrsena je razlicita podela.
PIKOSPORE
To je poseban tip konidija koje se obrazuju u unutrasnjosti tela , koje se zovu piknidi.
Piknidi su kruskastog ili loptastog plodonosna tela koje se otvaraju ostiolom. Za
oslobadjanje piknida potrebna je kap vode.
OIDIJE
One se obrazuju sukcesivnom deobom uzdignutog tela micelije. Dolazi do formiranja
veceg br. poprecni pregrada , a zatim se od svake nove obrazovane celije obrazuje
jedna oidija. Rasejavanje oidija vrse se pomocu vetra.
HLAMIDOSPORA
Obrazuju se direkno na micelijama od vrsne ili neke celije u centralnom delu hifa.
Imaju zadebljalu opnu koja ih stiti od nepovoljni faktora spoljasnje sredine. Posto
vitalnost zadrzavaju nekoliko godina nazivaju ih jos trajne spore. Cesto se obrazuju
kod reda >Ustillaginales<
ZOOSPORE-bespolnog porekla

Dobile su naziv zbog njihove osobine da se samostalno krecu kroz vodenu sredinu.
Ove spore nemaju jasno formiranu membranu , a u njihovoj unutrasnjosti prisutna je
kap ulja.
SPERMACIJSKE SPORE
Obrazuju se kod rdja reda Ustillaginales u plodonosnim telima koja se nazivaju
spermatogonije i podsecaju na piknide.
->SPORE POLNOG POREKLA<15

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
16

V semestar
5/3/2016

ASKOSPORE
Obrazuju se kod klase Ascomycetes
BAZIDIOSPORE
Obrazuju se kod klase Basidiomicetes
ZIGOSPORE
Obrazuju se kod klase Phycomycetes

OOSPORE

Obrazuju se kod klase Phicomycetes

ZOOSPORE
Obrazuju se kod klase Phicomycetes i Achimycetes

SISTEMATIKA GLJIVA
Na osnovu izgleda vegetativni i reproduktivni organa izvrsena je podela na cetiri
klase i jednu zbirnu grupu.
1. kl.Archimycetes
2. kl.Phycomycetes
3. kl.Ascomycetes
4. kl.Basimycetes
----------------5. Zbirna grupa->Fungi imperfecti
1.kl Archimycetes

Gljive koje spadaju u ovu klasu pripadaju nizim gljivama , i nalaze se na najnizim
sterenu razvoja. Imaju zakrzljali talus bez diferencirane prave micelije i bez jasno
formirane membrane. Njihov talus prestavlja golu porotoplazmaticnu masu koja se

16

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
17

V semestar
5/3/2016

naziva PLAZMOD. Pestavnici ove klase imaju sposobnos ameboidnog kretanja. Kod
prestavnika koji se nalazi na visem stepenu razvica , razvija se neka vrsta membrana
od koje krecu kraci rizoidi ili duzi rizomicelije (izrastaji koji sluze za usvajanje
hranljivih materija iz okolne sredine). Vecina ovih gljiva zive u vodi gde se razvijaju
kao saprofiti ili kao paraziti na biljkama i visim zivotinjama.
Neki su se prilagodili da zive na suvom i mogu pricinjavati stete na poljoprivrednim
kulturama , a u sumarstvu nemaju znacaja. Mogu se razmnozavati polno i bespolno.
-Polno ramnozavanje uz pomoc zoospora polnog porekla koje se obrazuju u
zoosporangijama. Najcesce se citav talus pretvara u zoosporangiju , koja je i ujedno i
organ za konzervaciju gljive.
-Bespolno ramnaozavanje se obrazuje uz pomoc zoospora bespolnog porekla , a kod
nekih vrsta prostom fragmentacijum.
2.kl Phicomycetes

Prestavnici ove kl. pripadaju nizim oblicima razvica , a u odnosu na prethodnu kl. su
na visem nivou razvica. Imaju jasno formiranu membranu i formiranu micelije. Hife
koje formiraju miceliju su jednocelijske. Septe se formiraju na hifama samo na mestu
obrazovanja reproduktivni organa. Neki prestavnici ove kl. su opasni paraziti na visim
biljkama. Razmnozavaju se bespolno i polno.
-Tokom bespolnog razmnozavanja obrazuju se konidije i zoospore bespolnog porekla.
-Polno razmnozavanje moze biti po tipu:
*Izogamije kada se obrazuju zigospore
*Heterogamije kada se obrazuju zoospore polnog porekla ili oospore

3.kl Ascomycetes

17

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
18

V semestar
5/3/2016

Prestavnici ove kl. spadaju u vise gljive. Micelija je izradjena od visecelijski hifa , a
u svakoj hifi se nalazi jedno ili dva jedra. Kao proizvod polnog razmnozavanja
obrazuje se askusi (sporonosni organi) u cijoj se unutrasnjosti formira 4 ili 8
askospora. Askusi se formiraju ili direkna na miceliji ili unutar posebnih plodonosni
tela koja se nazivaju askokarpi.
Postoji tri tipa askospora:
-Kleistotecije zatvorena loptasta plodonosna tela u kojima se obrazuju askusi.
-Peritecije su kruskaste ili loptasta plodonosna tela koja izgledom podsecaju na
pikospore.
-Apotecije to su otvorena tanjirasta plodonosna tela na cijoj povrsini se obrazuju
askusi.
4.kl Basidimycetes

Takodje spadaju u vise gljive i nalaze se u najvisem stepenu evolucije. Micelija je

izradjena od sertiranih hifa koje su samo u pocetnoj fazi jednojedarne , a kasnije
dvojedarne. Organi za reprodukciju su bazidiospore , obrazuju se nakon polne
reprodukcije na bazidima. Na svakom bazidu obrazuju se cetiri bazidiospore.

Zbirna grupa FUNGI IMPERFECTI

Pripadnici ove zbirne grupe imaju micelije koje izradjena iz septirani
visecelijski hifa. Kod prestavnika ove grupe u ciklusu razmnozavanja obrazuje se
samo konidijski stadijum.

18

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
19

V semestar
5/3/2016

Ranije je ova grupa znatno bila brojnija I u nju su svrstavane sve gljive koje nisu
mogle biti svrstane u cetri napred navedene grupe.
Kasnije su kod neki prestavnika otkriveni I polni reproduktivni organi pa su
prebacene u neke od cetri klase. Najcesce su one bile prestavnici: kl. Ascomycetes I kl
Basidiomycetes.
Danas je veliki br. prestavnika zbirne grupe Fungi imperfecat ima dvojnu
nomenklaturu , sto znaci da postoje razlicita imena za bespolnu fazu razvica , I za
polnu fazu razvica.
NESAVRSEN FAZA ------- Leptostroma pinastri
SAVRSENA FAZA -------- Lophodermium pinastri
Kl Ascomycetes
N.F. ------------------- Dothichiza populea
S.F.------------------ Cryptodiaporthe populea
Kl. Phycomycetes
Podklasa Oomyceteae-Vrsta razmnozavanja heterogamija
Podklasa Zygomyceteae- Vrsta razmnozavanja izogamija
Polno ramnozavanje podklase Oomyceteae
Polna reprodukcija kod podklase Oomyceteae obavlja se po principu oogamije
, sto znaci da se obrazuje morfoloski diferencirani polni elementi anteridie (jedra
nosioci muske polni osobina) I oogonije (jedra nosioci zenski polni osobina) {Kod
gljiva ne postoje muske I zenske osobine}
U trenutku kontakta anteridije I oogonije dolazi do repsorcije zidova na mestu
kontakta , a jedro I citoplazme se prelivaju iz anteridije u oogoniju.
Dolazi do sparivanja jednog jedra iz anteridije sa jednim jedrom oogonije I
obrazuju se parovi jedara koji se nazivaju dikarioni.
Najveci br. dikariona ostaje u centralnom delu celije , a malji br.dikariona
odlazi na periferiju gde ucestvuje u obrazovanju debelozidni membrana , na ovaj
nacin obrazuju se oospore. U ovakvom stadijumu gljiva prezimljava.
Po nastanku povoljni uslova u spoljasnjoj sredini , dolazi do spajanja jedara iz
dikariona I obrazuju se diploidna jedra. Ubrzo zatim dolazi do redukcione deobe
(mejoza) I nastaju haploidna jedra. Oospora pocinje klijati u mehurasto prosirenju
oosporangiju unutar koje se od svakog novonastalog jedra obrazuje po jedna
zoospora. Zoospore imaju dve treplje koje im omogucavaju kretanje u vodenoj
sredini.

Razmnozavanje podlkase Zygomyceteae (po tipu izogamije)

Razmnozavanje po tipu izogamije podrazumeva: Da nema morfoloski
diferencirani polni elemenata vec njihovu ulogu preuzimaju dve hife koje rastu jedna
prema drugoj.
Morfoloski indeticne hife cija su jedra razlicitih polova rastu jedna pored
drugih. U tenutku njihovog kontakta vrsni delovi hifa sa odredjenim br. jedara se
odvajaju od preostalog dela hifa , na taj nacin se formiraju indenticni gameti.
Membrane izmedju gameta se razlazu , pa dolazi do spajanja citoplazmi I jedara.
Dolazi do spajanja jednog jedra nosioca muske polne osobine I jedne zenske
polne I obrazuju se diploidna jedra. Istovremeno dolazi do obrazovanja viseslojne
zadebljale membrane I obrazuje se zigot. U ovom stadijumu gljiva prezimljava.

19

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
20

V semestar
5/3/2016

Po prestanku dejstva spoljasnje sredine dolazi do redukcione deobe jedara I

nastaju haploidna jedra.
U zavisnosti od spoljasnje sredine zigot moze da klija u:
U suvoj sredini u inicijalnu fazu , na cijem se vrhu obrazuju konidiofoti I
konidije.
U vlaznoj sredini u sporangije sa zigosporama.

Bespolno ramnozavanje gljiva iz kl. Phycomicetes

Razmnozavanje traje 3-7 dana za razliku od polnog koje traje 3-4 meseca pa I
duze. Bespolno razmnozavanje kod ove klase ima za posledicu obrazovnje spora
bespolnog porekla koje se nazivaju konidije.
Konidije se obrazuju na vrhovima nosaca , koje se nazivaju konidiofori.
Konidiofori mogu biti razlicito razgranati (dihotono , sinpodijalno , peharasto.) I na
osnovu izgleda konidiofora izvrsena je dalja klasifikacija klasa , redova , rodova.
Na svakoj grani konidiofora obrazuje se jedna ili vise konidija. Konidije se
obrazuju tako sto se u vrsnom delu konidiofora formira jedna membrana , a zatim se
od novonastale celije obrazuje konidija.
U zavisnosti od uslova spoljasnje sredine konidije mogu klijati u:
Inicijalnu fazu u suvoj sredini
U zoosporangiju sa zoosporama bespolnog porekla - u vlaznoj sredini
Konidije se formiraju veoma brzo I u velikom br. I zbog toga je bespolno
razmnozavanje za sirenje infekcija daleko znacajnije od polnog razmnozavanja. Polno
razmnozavanje sluzi za ostvarivanje primarni infekcija , prezimljavanje gljive I za
promene unutar populacije.

Podela podklase Oomyceteae:

1. red. Monoblepharidiales
2. red. Anclystales
3. red. Saproleginales
4. red. Peronosporales
Prva 3 reda nemaju znacaja u sumarstvu , a 4 red je paraziti koji se obrazuju na visim
biljkama. Micelije je dobro razvijena , brzorastuca , razgranata.
Konidiospore (nosaci konidija) su jace ili slabije diferencirane u odnosu na micelije.
Ovaj red je u odnosu razvijenosti konidiofora podeljen u 3 familije.

20

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
21

V semestar
5/3/2016

4.red. Peronosporales
fam.Pythiaceae
fam.Albuginaceae
fam.Peronosporaceae

fam.Pythiaceae
Micelije se razvijaju intracelularno I intercelularno , konidije su slabo
razvijene , prosti a u nekim slucajevima mogu u potpunosti izostati. Tada se konidije
obrazuju direkno na micelijama. Konidije su krupne , loptaste u vecem slucaju klijaju
u zoosporangiju sa zoosporama. Zoospore imaju po 2 treplje koje im omogucavaju
kretanje u vodenoj sredini. U uslovima smanjene vlaznosti konidije klijaju u inicijalnu
hifu. Prestavnici ove fam. prouzrokuju trulez semena , trulez klice , poleganje ponika
I trulez kore na biljkama do 1 godine.
fam.Pythiaceae
1. rod Pythium

Pythium debarianum (prouzrokuju trulez semena , trulez klice ,

poleganje ponika I trulez kore na biljkama do 1 godine)
fam.Albuginaceae

Micelije se razvijaju intercelularno a hranljive materije usvajaju uz pomoc

haustorija koje prodiru u unutrasnjost celija. Konidiofori su bolje razvijeni u odnosu
na prethodnu fam. , a na njihovim vrhovima obrazuju se konidije u lancu od 3 do 5
komada.
fam.Albuginaceae
Rod Albugo
fam.Peronosporaceae

21

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
22

V semestar
5/3/2016

Micelija je intercelularna a haustorije su koncastog izgleda. Konidiofori su

dobro razvijeni prosti ili razgranati. Na osnovu izgleda konidiofora izdvojena je
podela na veci broj rodova.
1. rod Phytophthora

Konidije su simpodijalno razgranate a na vrhu svakog ogranka obrazuje se

jedna limunasta konidija. Konidije u zavisnosti od uslova spoljasnje sredine
mogu da klijaju zoosporangiju sa zoosporama , ukoliko je prisutna veca
kolicina vlage ili inicijalnu hifu ukoliko u spoljasnjoj sredini vladaju suvlji
uslovi. [ Inicijalna hifa moze da ostvari samo 1 infekciju na biljci domacinu ,
klijanjem zoospora obrazuje se 250-400 zoospora od koji svaka moze da ostvri
novu infekciju.]
Prestavnici ovog roda prouzrokuju: trulez semena , poleganje ponika , trulez
korena biljaka starosti do 1 godine.
Pr. Phytophthora omnivora
Pored prouzrokovanja problema na mladim biljkam neki prestavnici mogu se
javiti I na odraslim biljkama I prouzrokovati njihovo susene.
Phytophthora camivora - prouzrokuje maslinjavu bolest pitomog
kestena.
2. rod Plasmopara

Konidije su monopoidno razgranate a na njihovim vrhovima se obrazuju

posebni izrastaji nosaci konidija koji se nazivaju sterigmate.Konidije klijaju
u samo zoosporangiju sa zoosporama. Bolesti koje izazivaju prestavnici ovog
reda imaju imaju narodni naziv plamenjace.
Pr. Plasmopara viticola - plamenjaca vinove loze.

3. rod Peronospora
Kod ovog reda konidiofori su dihotono razgranati , konidije klijaju u inicijalnu
hifu.

22

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
23

V semestar
5/3/2016

Podela podklase Zygomyceteae

1. red Mucorales

a. Fam.Mucoraceae

1. Rod Mucor
Konidiofori kod ovog roda su glavicasto prosireni , a na njihovom vrhu obrazuju se
veliki br. konidia. Prestavnici ovog roda su saprofiti a njihove konidije su stalno
prisutne u vazduhu.
2.red Entomophthorales

Fam. Entomophthoraceae
o Rod Entomophthora

o Rod Empusa

23

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
24

V semestar
5/3/2016

Zbirna grupa Fungi

imperfecti
Zbirna grupa je podeljena na redove na osnovu izgleda , tipa , gradje kao I
prisustva odnosno odsustvaplodonosni tela na 4 reda.
1. red Sphaeropsidales
Plodonosna tela su piknidi (to su kruskasta ili loptasta plodonosna tela koja se
otvaraju ostiolom). Unutar piknida obrazuju se pikospore , koje se oslobadjaju kroz
ostolu. Da bi se oslobodile pikospore potrebna je kap vode , dalje raznosenje
pikospora obavlja se uz pomoc vazdusne struje.
2. red Melanconiales

Plodonosna tela kod ovog reda su acervule (To su otvorena plodonosna tela u
cijoj se osnovi nalaze masa hifa gljiva , koje su otvorene na vrsnom delu). Na povrsini
acervula obrazuju se konidiofori na cijem se vrhu nalaze konidije.
3. red Hyphomycetales
Kod ovog reda ne obrazuju se plodonosna tela , vec su prisutni konidiofori
koji mogu biti razlicitog oblika I dimenzija. Na vrhovima konidiofora obrazuju se
konidije.
4. red Mycelia sterilia

Kod ovog reda ne obrazuje se reproduktivni organi vec se one razmnozavaju

prostom fragmentacijom micelije. Organi za konzervaciju hrane su sklerocije
(Prestavljaju organe na konzervaciju hrane , izradjene su od mase hifa oko koji se
javljaju zadebljale membrane).
Podela I reda Sphaeropsidales na familije (1)
1. fam. Sphaericidaceae
(1.1)
Piknidi su loptastog ili kruskastog oblika , pojedinacni ili u zajednickim stromama ,
crnih zidova , otvaraju se ostolom.
2. fam.Nectrioidaceae
(1.2)
Pinidi su loptasti , pojedinacni ili u zajednickim stromama , zidovi piknida su svetlo
obojeni ( zuckasti , narandjasti , crvenkasti )
24

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
25

V semestar
5/3/2016

3. fam.Leptostromataceae (1.3)
Piknidi su plocasti , debelih zidova najcesce crnih zidova. U zrelosti se otvaraju
uzduznom pukotinom.
4. fam.Excipulaceae
(1.4)
Piknidi su u pocetku obrazovanja loptasti , a kasnije dolazi do resorpcije gornjeg dela
zida usled cega oni dobijaju casast izgled (Excipula-casa).

Podklasa Zygomyceteae

red Mucorales

fam.Mucoraceae

Red Entomophthorales

rod Mucor

fam.Entomophthoraceae
Rod Entomophthora
Empusa

II Red Melanconiales
25

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
26

V semestar
5/3/2016

1. fam. Melanconiaceae
(2.1)
Posto imamo samo jednu fam. karaktristike reda su I karakteristike familije.
III Red Hyphomycetales
Ovaj red se deli na 4 familije na osnovu toga da li su konidiofori pojedinacni ,
uzduzno slepljeni ili u grupama , kao I prema tome da li su micelija konidiofora
konidije bezbojno ili tamno obojeni.
1. fam. Mucedinaceae
(3.1)

Micelije , konidiofori I konidije su bezbojno ili svetlo obojeni. Konidiofori su

pojedinacni jace ili slabije diferencirani u odnosu na miceliju.
2. fam. Dematiaceae
(3.2)

Micelije , konidiofori I konidije su tamno obojeni. Konidiofori takodje pojedinacni ,

jace ili slabije diferencirani u odnosu na miceliju.
3. fam. Stilbaceae
(3.3)

Konidiofori su uzduzno slepljeni a na njihovim vrhovima obrazuju se konidije.

Ovakav poseban tip nosaca naziva se korenija. Prestavnici ove fam. razvijaju se u
sprovodnim sudovima I izazivaju bolesti koje se nazivaju traheomikoze ( pr.holanska
bolest bresta ).
4. fam. Tuberculariaceae
(3.4)
Kod ove fam. konidiofori nisu uzduzno slepljeni , ali nisu I pojedinacni, vec se
javljaju u vecim I manjim grupama koje se nazivaju sporodohije ili tuberkule. U
zavisnosti od toga dali su micelije , konidije ili konidiofori bezbojni ili svetlo obojeni
izvrsena je podela na 2 podfamilije:
Tuberculariaceae-Mucedinaceae (svetlo obojeni)
Tuberculariaceae-Dematiaceae (tamno obojeni)

IV red Mycelia sterilia

26

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
27

V semestar
5/3/2016

Red se dirkno deli na rodove jer nema familije. Dalja podela familije na
redove , izvrsena je na osnovu izgleda spora.
Bezbojne spore
Hyalospore-jednocelijske , bezbojne , razlicitog oblika I dimenzija.
Hyalodidymae-dvocelijske , bezbojne.
Hyaloscolecosporae-izduzene , vretenaste , jednocelijske ili visecelijske.
Hyalophragmiae-bezbojne , visecelijske sa vecim br. poprecni pregrada.
Obojene spore
Phaeosporae-jednocelijske obojene.
Phaeodidymae-dvocelijske obojene.
Phaeophragmiae-visecelijske obojene.
Phaeodictiosporae-visecelijske , obojene sa vecim br.uzduznim I poprecnim
pregradama.
Fungi imperfecti
I red Sphaeropsidales
1. fam. Sphaericidaceae
1. rod Phyllosticta

(1.1)
(1.1.1)

Prestvnici ovog roda izazivaju ospicavost I pegavost lisca. Piknidi su pojedinacni ,

loptasti , crnih zidova , osvaraju se ostiolom. Piknidi su jednocelijski , bezbojni,
elipticne ili jajaste , uvek manje od 15 mikrometara.
2. rod Phoma
(1.1.2)

Prestavnici ovog roda prouzrokuju nekrozu kore. Piknidi su pojedincni , crnih zidova,
loptasti , pikno spore su manje od 15 mikrometara.
3. rod Macrophoma
(1.1.3)

Ovaj rod takodje prouzrokuje nekrozu kore , piknidi su veoma slicni kao kod onog iz
roda Phopma , razlikuju se u tome sto su pikospore vece od 15 mikrometara.
4. rod Phomopsis
(1.1.4)

27

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
28

V semestar
5/3/2016

Prestavnici ovog roda uglavnom prouzrokuju nekrozu kore , mada se neke vrste mogu
javljati I na cetinama. Piknidi se obrazuju u grupama ali se svaki piknid otvara
sopstvenom ostiolom. Piknidi su crno obojeni , na dnu piknida se obrazuje kratki
konidiofori na kome se obrazuju 2 tipa pikospora:
-tip ; jednocelijske , bezbojne , jajaste ili elipticne
-tip ; jednocelijske , bezbojne , izduzene ili blago zakrivljene
5. rod Fusicoccum
(1.1.5)

Prestavnici ovog roda su paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su spljosteni ,
vise manje nepravilnog oblika I obicno se dva ili vise piknida nalazi u zajednickoj
stromi. Svaki piknid se otvara sopstvenom ostiolom. Pikospore su jednocelijske ,
vretenaste sa po dve uljaste kapi. Pikospore se obrazuju na kratkim I prostim
konidioforama.
6. rod Cytospora
(1.1.6)

Prestavnici ovog roda prouzrokuju nekrozu kore. Veci br. piknida se obrazuju u
zajednickoj crnoj stromi. Svi piknidi se otvaraju kroz zajednicku ostiolu. Pikospore su
jednocelijske , bezbojne , kiflasto savijene {oslobadjaju se u vidu crvuljka}
Grupa Hyalodidymae
7. rod Ascoshyta
(1.1.7)
Prestavnici su paraziti koji prouzrokuju ospicavost I pegavost lisca. Piknidi se
obrazuju subepidermalni (ispod povrsine lisca) , pojedinacni su I otvaraju se ostiolom.
Spore su elipticne , dvocelijske.
8. rod Diplodina
(1.1.8)

Prestavnici ovog roda su paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su pojedinacni ,
loptasti ili blago spljosteni , otvaraju se ostiolom. Pikospore su jajaste ili elipticne
dvocelijske.
28

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
29

V semestar
5/3/2016

Grupa Hyaloscoreosporae
9. rod Septoria
(1.1.9)
Prestavnici ovog roda prouzrokuju pegavost lisca. Piknidi su loptasti , pojedinacni ,
subepidermalni , otvaraju se ostiolom. Piknidi su izduzeni sa jednom ili vise
pojedinacni pregrada.

10. rod Staganospora

(1.1.10)
Piknidi su pojedinacni , loptasti , dosta krupni. Pikospore izduzene ili vretenaste , sa
vecim br.poprecni pregrada. Prestavnici ovog roda se srecu kao saprofiti na liscu ili
cetinama.

Grupa Phaeosporae
11. rod Sphaeropsis
(1.1.11)
Prestavnici ovog roda prouzrokuju antrahnozu izbojaka I nekrozu cetina na razlicitim
PINUS vrstama. Piknidi su pojedinacni , jednocelijski , loptasti ili kruskasti.
Pikospore jednocelijske , obojene , elipticne , velicine od 20 do 50 mikrometara. U
nekim slucajevima mogu biti I dvocelijske.
12. rod Coniothyrium
(1.1.12)
Mogu biti paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Pikospore su loptaste ili elipticne ,
jednocelijske , obojene , velicine manje od 10 mikrometara.

Grupa Phaeodydimae
13. rod Diplodidia
(1.1.13)
Mogu biti paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su pojedinacni , pikospore
obojene dvocelijske.
14. rod Botryodiplodia

29

(1.1.14)

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
30

V semestar
5/3/2016

Prestavnici ovog roda mogu biti paraziti , paraziti slabosti ili saprofiti na kori.
Pikospore se uglavnom obrazuju u zajednickoj stromi , najcesce po dva piknida koji
se otvaraju sopstvenom ostiolom. Pikospore su dvocelijske , obojene , elipticne ili
okrugle.

Grupa Phaeophiragmiae
15. rod Hendersonia
(1.1.15)
Prestavnici ovog roda paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi mogu biti
pojedinacni ili se obrazuju vise njih u zajednickim stromama. Piknospore su
visecelijske , sa vecim br. poprecni pregrada , obojene I vretenaste.
Grupa Phaeodictiosporae
16. rod Camarosporium
(1.1.16)
Prestavnici ovoga roda mogu biti paraziti , paraziti slabosti ili saprofiti na kori.
Piknidi su pojedinacni , loptasti ; a pikospore krupne , okruglaste ili elipticne sa
vecim br. uzduzni ili poprecni pregrada.
2.Fam Nectrioidaceae

(1.2)

Grupa Hyalosporae
1. rod Polystigmina
(1.2.1)
Prestavnici ovoga roda su uglavnom paraziti na liscu I prouzrokuju pegavost na liscu.
3.Fam Leptostromataceae

(1.3)

Grupa Hyalospora
1. rod Leptostroma
(1.3.1)
Prestavnici ovoga roda prouzrokuju nekrozu I osipanje cetina na razlicitim PINUS
vrstama. Piknidi su spljosteni ispod epidermisa gde se i obrazuju. Otvaraju se
nepravilnim raspucavanjem. Piknospore su jednocelijske , vretenaste ponekad blago
savijene. Kod neki vrsta iz ovog roda piknospore su izgubile sposobnost klijanja.
Pr L.pinastri
2. rod Melasmia
(1.3.2)

30

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
31

V semestar
5/3/2016

Piknidi se obrazuju u crnoj zajednickoj stromi koja se formira na povrsini lista.

Pikospore se otvaraju raspucavanjem , one su jednocelijske , bezbojne , elipticne.

Pr. Melasmia acerina-katranasta pegavost lisca javora.

3. rod Leptothyrium
(1.3.3)
Prestavnici ovoga roda su paraziti na liscu. Piknidi se obrazuju izmedju lisni nerava ,
otvaraju se nepravilnim raspucavanjem. Pikospore su jednocelijske , bezbojne ,
elipticne ili blago zakrivljene na jednom kraju.

Grupa Hyalophragmiae
4. rod Discosia
(1.3.4)
Uglavnom su saprofiti , ali ponekad mogu biti I paraziti slabosti na kori.

5. rod Enthomosporium
(1.3.5)
Prestavnici ovoga roda razvijaju se na nekim insektima (larvama , lutkama) kao
paraziti ili kao saprofiti. Piknidi se obrazuju ispod kutikule imaju crne I tanke zidove.
Spore su vrlo karakteristicne , imaju veci br. celija I nekoliko biceva koji im
omogucavaju da se pomocu vetra prenose na velika rastojanja , koja mogu biti I do 15
km.
4.Fam Excipulaceae

(1.4)

Grupa Hyalosporae
1. rod Dothichiza
(1.4.1)
Prestavnici ovoga roda prouzrokuju nekrozu kore ili rak rane. Piknidi su pojedinacni ,
casasti , dosta krupni ( do 2 mm ). Pikospore su jajaste ili elipticne , oslobadjaju se
pomocu kapi vode u vidu jedne prljave maslinaste boje.
2. rod Discula
(1.4.2)
Prestavnici ovoga roda takodje prouzrokuju nekrozu kore I rak rane. Piknidi su vrlo
slicni kao iz prethodnog roda , a razlika je u pikosporama koje su vrlo elipticne ili
vretenaste I uvek imaju po dve uljane kapi.
3. rod Sporonema
(1.4.3)
Prestavnici ovoga roda razvijaju se na liscu. Piknidi su pojedinacni subepidermalni I
oslobadjaju se raspucavanjem epidermisa. Konidiofori su brojni dosta izduzeni ,
pikospore jednocelijske , bezbojne , elipticne ili nesto zakrivljene.
II Red Melanconiales
2 Fam. Melanconiacea
Grupa Hyalosporae
1. rod Gloeosporium
31

(2)
(2.1)
(2.1.1)

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
32

V semestar
5/3/2016

Prestavnici ovoga roda su paraziti na liscu ali se javljaju I na vocu. Acervule su

subepidermalne , otvaraju se raspucavanjem epidermisa (diskastog ili jajastog
oblika ). Konidiofori su prosti , konidije jajaste ili elipticne ponekad mogu biti blago
zakrivljene.
2. rod Colletotrichium

(2.1.2)

Prestavnici ovoga roda su paraziti na liscu. Acervule se obrazuju subepidermalno.

Konidiofori su prosti , a izmedju konidiofora I po obodu acervula obrazuje se
cekinjasti izrastaji. Konidije su jednocelijske , jajaste ili zaobljene.
Grupa Hyalodidymae
3. rod Marssonina
(2.1.3)
Acervula su pojedinacne , subepidermalne , konidiofori su prosti. Konidije su
dvocelijske , sa jednom vecom I jednom manjom celijom I u njima se nalaze uljane
kapi. Prestavnici ovog roda su paraziti na liscu.
Pr. Marssonina brunnea-mrka pegavost lisca.
Grupa Hyaloscolecosporae
4. rod Cylindrosporium

(2.1.4)

(Cylindrosporium-Acervuli)

(Cylindrosporium-conidia)

Acervule su subepidermalne , belicaste ili blede. Konidiofori su kratki I prosti ;

konidije jako izduzene , prave ili blago savijene bez septi ili veceg br.poprecni
pregrada.
5. rod Cryptosporium
(2.1.5)

32

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
33

V semestar
5/3/2016

Prestavnici ovoga roda su takodje paraziti na liscu. Acervule se obrazuju

subepidermalno u jednu socivastu tamnoj stromi. Konidiofori su prosti ; konidije jako
izduzene I jednocelijske.
6. rod Dothistroma
(2.1.6)

(Sporen Konidien von Dothistroma)

Prestavnici ovoga roda su paraziti na cetinarima. Acervule se obrazuju u zajednickim

stromama. Konidiofori su prosti , konidije su izduzene blago savijene , nesto zasiljene
na vrhovima visecelijske. Prestavnici ovoga roda prouzrokuju pegavost na cetinama
kod veceg br. rodova.
Grupa Phaeosporae
7. rod Melanconium

(2.1.7)

(Conidiospores of Melanconium)

Prestavici ovoga roda mogu biti paraziti ili saprofiti na kori ili asimilacionim
organima. Acervule se obrazuju subepidermalno ili supkartikalno (ispod kore) ,
diskastog su oblika I tamno obojene (mrke ili crne boje). Konidiofori su kratki I
prosti. Konidije su jednocelijske tamno obojene , okruglaste ili jajaste.
Grupa Phaeophragmiae
8. rod Pestalotia

(2.1.8)

( Acervulus of Pestalotia ...)

Prestavnici ovoga roda prouzrokuju poleganje ponika. Konidije su veoma

karakteristicne imaju po 3 treplje na kraju. Izradjene su od 4 celije od koje su dve
spoljne bezbojne , a dve unutrasnje tamno obojene.
9. rod Coryneum
(2.1.9)

33

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
34

V semestar
5/3/2016

Prestavnici ovoga roda mogu biti paraziti ili saprofiti na kori. Acervule su jajaste do
diskasto tamno obojene. Konidiofori su izduzeni ; konidije duguljaste sa vecim br.
porecni pregrada , prave ili savijene.

Fitopatologija
Tiraz: neogranicen
Godina izdanja: 2006
Izdavac: bmn
Recenzent: none

34

acer@inffo.net

Fitopatologija+slike
35

V semestar
5/3/2016

Lektor: nema
Graficki urednik: bmncompany
Stampa: svako
Pisac : Discovery
bmn 2006,Beograd. Sva prava zadrzana. Nije dozvoljeno da nijedan seo ove skripte
bude snimljen , emitovan ili reprodukovan na bilo koji nacin , ukljucujuci , ali ne
ogranicavajuci se , na fotokopiranje , fotogarfiju , magnetni zapis ili bilo koji drugi
vid zapisa , bez prethodne pismene dozvole autora.
mailto:acer@inffo.net?subject=discovery

KRAJ

35