OPŠTA ENTOMOLOGIJA

-VEŽBE-

1
I vežba

Mesto klase Insecta (Hexapoda) u kolu zglavkara (Arthropoda)

Životinjsko carstvo podeljeno je u 19 kola (Phylum) koji obuhvataju sve do

danas poznate životinjske vrste. Jedno od njih je i kolo zglavkara ili Arthropoda. Ono
obuhvata oko 1500000 vrsta i predstavlja najobimnije kolo životinja. Imaju ogroman
ekonomski značaj i naseljavaju sve životne sredine Zemlje. Predstavljaju najsloženije
gradjene beskičmenjake.
Osnovne karakterististike predstavnika kola zglavkara su:
1. Heteronomna segmentacija tela – telo je sastavljeno od različitih segmenata,
kao što su segmenti koji obrazuju glavenu čauru (cephalon, caput), grudi
(thorax) i trbuh (abdomen)
2. Svaki segment na telu nosi po jedan par ekstremiteta čija je prvobitna funkcija
bila da pokreću telo. Tokom filogenije došlo je do diferencijacije i promene
funkcije, što je naročito izraženo kod segmenata glave gde su ekstremiteti
preuzeli funkciju usnih delova i pipaka.
3. Telo je pokriveno spoljašnjim skeletom – egzoskelet – koji je kutikularna
tvorevina, a kod nekih grupa (rakovi) impregniran je krečnjačkim materijama.
Ovaj skelet je čvrst i ne može da prati rast tela, pa se povremeno odbacuje i
zamenjuje novim. To je označeno kao presvlačenje ili mitarenje i
karakteristično je za sve zglavkare. Za njega su pričvršćeni mišići i on im
pruža zaštitu.
4. Veoma razvijena muskulatura tela uglavnom sastavljena od poprečnoprugastih
mišićnih vlakana, što omogućava brzo kretanje ovih životinja.
5. Jedinstvena telesna duplja koja omogućava slobodan razvoj unutrašnjih
organa. Srce je dorzalno, a nervni sistem ventralno smešten u telu.
6. Segmentirani ekstremiteti – po ovoj osobini je cela grupa dobila ime
člankonošci. Noge su izgrađene od većeg broja različitih članaka.
7. Bilateralna simetrija tela – telo se jednom uzdužnom osom može podeliti na
dve polovine tako da se leva i desna strana tela ponašaju kao predmet i njegov
lik u ogledalu.

2
 To je jedina grupa beskičmenjaka čiji su predstavnici u većini slučajeva
prilagodjeni na život na suvom i među kojima su oblici sposobni da lete (insekti).
Kutikula je izdeljena na posebne delove, najčešće u vidu ploča i prstenova, koji su
raspoređeni po segmentima. Svaki segment obično ima četiri ploče: dorzalno – tergit,
ventralno – sternit i bočno – dve pleure. Osnovna građa može biti izmenjena.
Između čvrstih hitinskih delova segmenata i članaka ekstremiteta, postoje tanke
membrane koje omogućavaju pokretljivost delova tela i pokretanje organizma.

Podela kola Arthoropoda

Kolo Arhropoda podeljeno je na tri potkola, a to su: potkolo Trilobita, potkolo

Chelicerata i potkolo Mandibulata.
1. potkolo Trilobita – izumrle životinje spljoštenog ovalnog tela sastavljenog od
glave (cephalon), trupa (thorax) i repa (pygidium). To su bili najprostije
građeni člankonošci kod kojih se sa leđne strane nalaze dve uzdužne brazde
koje dele telo na tri režnja, pa se nazivaju trorežnjaci.
2. potkolo Chelicerata – telo im je podeljeno na dva regiona:
- prosoma – prednje telo
- opistosoma – zadnje telo
Imaju 6 pari ekstremiteta: prvi par su klešta – helicere (po kojima je potkolo
dobilo ime), drugi se pedipalpi, a ostalih četiri su noge za hodanje. Ovom
potkolu pripada klasa Arachnoidea kojoj pripadaju pauci, škorpije,
pseudoskorpije, grinje...

3. potkolo Mandibulata – prvi par usnih nožica su tipa Mandibulae

Obuhvata tri klase: Crustacea, Myriapoda i Insecta
I klasa: Crustacea (rakovi) – telo im je podeljeno na dva regiona
- glaveno-grudni ili cephalothorax
- trbuh ili abdomen
II klasa: Myriapoda (stonoge) – telo im je podeljeno na glavu i trup

3
III klasa: Insecta (Hexapoda) – insekti

Insekti su najbrojnija, a prema građi tela, načini života, fiziologiji,

ponašanju i najraznovrsnija skupina životinja. Pretežno žive na kopnu, neke
vste u vodama na kopnu i samo mali broj u morskoj vodi.
Telo im je podeljeno na tri telesna regiona:
- glava – caput
- grudi – thorax
- trbuh – abdomen
Glava nosi usne delove koji služe za ishranu i specijalne čilne organe –
pipke. Grudi nose lokomotorne organe, noge i krila. Trbuh služi za
reprodukciju i nosi genitalne dodatke. Takođe, predstavlja središte mnogih
metaboličkih procesa. Glava i grudi su povezani vratnim delom – cervix.
Veličina insekata se kreće od 0,25cm pa do 30 cm
Glava je sastavljena od 6 segmenata, na njoj se nalazi par pipaka, jedan
par složenih očiju, 2-3 prosta oka i tri para usnih ekstremiteta.
Grudi su sastavljene od tri segmenta: prednji (prothorax), srednji
(mesothorax) i zadnji (metathorax) grudni segment. Na svakom segmentu
nalazi se po jedan par nogu (6 nogu - Hexapoda), na drugom i trećem nalazi se
po jedan par krila (a postoje i primarno ili sekundarno beskrilni insekti).
Trbuh – sastavljen od većeg broja segmenata (maksimalno 12).

4
II Vežba

Niže sistematske kategorije (redovi) u okviru klase Insecta

Klasa Insecta deli se na dve potklase:

1. Apterygota – primarno beskrilni insekti – predstavnici ove potklase su sitni
insekti sa dugim pipcima i rudimentima trbušnih dodataka (cerci, stili).
Hrane se uglavnom organskom materijom u raspadanju. Žive u zemljištu,
ispod kamenja, u trulim biljkama, tresetu, ispod opalog lišća itd.
Najvažniji predstavnici su redovi: Thysanura, Diplura, Protura, Collembola.
Predstavnici redova Thysanura i Collembola su štetni u poljoprivredi i
napadaju gajene biljke ili njihove proizvode u skladištima.

2. Pterygota – krilati insekti. Insekti višeg evolutivnog nivoa koji imaju jedan
ili dva para krila ili su tokom evolucije usled specifičnog načina života
izgubili krila (sekundarno beskrilni insekti).
Različite morfološke i biološke karakteristike predstavnika ove potklase,
uslovile su njenu podelu na veliki broj redova, u okviru kojih se razlikuju niže
sistematske kategorije. Prema Lineovom sistemu, svaki insekatski red
završava se na „a“ (Coleoptera, Lepidoptera...), niža sistematska kategorija od
reda je familija, a nazivi familija završavaju se na „idae“ (Carabidae,
Pieridae), vrsta kao osnovna sistematska kategorija nosi ime roda i svoje ime.
Ime roda piše se velikim slovom, a ime vrste malim. Skraćenica za ime autora
se piše velikim početnim slovom (Pieris brassicae L.).
Prema načinu preobražaja insekti se dele na dve grupe: Hemimetabola i
Holometabola.
U grupu hemimetabola spadaju insekti koji nemaju potpun preobražaj, a krilni
začeci su vidljivi spolja.
U grupu holometabola spadaju insekti koji imaju potpun preobražaj u razviću,
a krila se nalaze unutar tela.

5
Hemimetabola – nepotpun preobražaj

1. red Ephemeroptera – vodeni cvetovi – sitni, nežni insekti, vretenastog,

mekanaog tela i neupadljive obojenosti koji žive pored voda. Imaju dva
para krila od kojih su zadnja manja. Na kraju trbuha nalaze se 2-3 vrlo
duga dodatka. Na glavi se nalaze krupne oči i kratki pipci. Odrasli insekti
žive veom akratko i ne hrane se, larve su akvatične. Aktivni su predveče.
2. red Odonata – vilini konjici – srednje do krupni insekti vitkog tela,
različite obojenosti i često sa metalnim sjajem. Heliofilni su. Larve su
akvatične, pa se insekti sreću kraj voda i poznati su predatori insekata i
drugih sitnih organizama. Glava im je velika, široka, velikim delom
prekrivena složenim očima, što im omogućava da vide objekte u svim
pravcima ne okrećući glavu. Krila su membranozna sa bogatom
nervaturom. Ovaj red je podeljen na dva podreda: Anysoptera i Zygoptera.
Kod imaga Anysoptrera složene oči su približene ili se dodiruju, zadnja
krila su u osnovi šira od prednjih, u miru krila drže horizontalno, dobri su
letači.
Imaga podreda Zygoptera imaju vitko telo, oči su im široko rastavljene,
oba para krila su u osnovi iste širine, u miru krila drže uspravno i relativno
su slabi letači.
3. red Orthoptera – pravokrilci – obuhvata skakavce, zrikavce, popce i
rovce. To su sitni do krupni insekti sa dva para krila, od kojih su prednja
kožasta, a zadnja membranozna. Usni aparat je za grickanje, noge su za
skakanje (treći par), osim kod rovaca kod kog je prvi par nogu preobražen
u noge za kopanje. Poznati su muzikanti i imaju organe za proizvodnju
zvuka i prijem zvuka (stridulacioni i timpanalni organi)
4. red Phasmida – strašila – telo je jako izduženo, usko, u različitim
nijansama zelene boje, tako da su slični stabljikama trave, grančicama
drveća i sl. Polifagne su vrste, hrane se travom i na drveću. Poznata vrsta
ovog roda je Carausius morosus L., koja se koristi u cilju proučavanja
anatomije i fiziologije insekata.
5. red Dermaptera – kožokrilci – srednjih veličina, gipkog, izduženog,
dorzoventralno spljoštenog tela, tamnih boja. Dva para krila od kojih su
prednja kratka, kožasta, a zadnja su polukružna opnasta. Prednja krila

6
 dosežu samo do osnove trbuha. Predstavnik ovog reda je crni kožokrilac -
Forficula auricularia, sa karakterističnim dugim pokretnim cercima na
kraju trbuha. Hrane se biljnom i životinjskom hranom.
6. red Dictyoptera – bubašvabe i bogomoljke. Srednji do krupni insekti,
slabi letači, a kod mnogih vrsta krila su zakržljala. Pipci su dugi, usni
aparat je za grickanje. Telo bubašvabe je dorzoventralno spljošteno,
smedje ili žućkaste boje. Noge su za trčanje, pipci dugi i veoma
pokretljivi. Hrane se biljnim i životinjskim proizvodima i zagađuju
namernice sekretima koje luče iz žlezda na trbuhu. Telo bogomoljke je
izduženo, tanko. Prednje grudi su duge, prednje noge su osposobljene za
hvatanje plena. Prednja krila su kožasta, a zadnja šira i membranozna.
Insektivorne su i jako proždrljive.
7. red Isoptera – termiti. Sitni do srednjih veličina, uglavnom prljavo bele
boje. Socijalni, polimorfni insekti (polni oblici i nereproduktivne jedinke).
Krupna glava ovalnog oblika na kojoj se nalaze kratki pipci. Postoje krilati
i beskrilni oblici. Žive u zemljištu i mrtvom drvetu, a osnovna hrana im je
celuloza.
8. red Psocoptera – knjiške, prašnjave vaši. Sitni beskrilni ili krilati insekti,
nežnog tela sa krupnom glavom, na kojoj se nalaze dugi pipci. Nalaze se
medju hartijom ili u knjigama gde se hrane lepkom. Ima ih i u
namirnicama, testeninama i brašnu.
9. red Mallophaga – dlakojedi. Sitni, beskrilni insekti, dorzoventralno
spljoštenog tela. Žive na pticama i sisarima. Telo je spljošteno, telesni
omotač čvrst i pokriven dlakama. Hrane se perjem, dlakom i kožom.
10. red Anoplura – vaši. Sitni, beskrilni insekti, pljosnatog tela, sa usnim
aparatom za bodenje i sisanje. Sišu krv sisara i prenose prouzrokovače
bolesti. Poznata vrsta je čovečija vaš – Pediculus humanus L.
11. red Hemiptera – polukrilci, stenice. Dorzoventralno spljošteno telo,
različite obojenosti. Glava je mala, trouglasta, a usni aparat za bodenje i
sisanje. Pipci su dobro razvijeni, imaju dva para krila od kojih su prednja
dvojake gradje – polutvrda ili hemielitre, dok su zadnja opnasta. Noge su
za hodanje ili plivanje kod vrsta koje žive u vodi. Mogu biti fitofagne,
karnivorne, hematofagne ili imaju mešovit režim ishrane.

7
12. red Homoptera – jednakokrilci. Oba para krila su iste građe i krovoliko
položena preko tela kad insekt ne leti. Usni aparat za bodenje i sisanje. Sve
vrste su fitofagne, a neke mogu biti prenosioci virusa. Ovaj red obuhvata
različite grupe: penuše, cvrčci, leptiraste vaši, lisne vaši, štitaste vaši, lisne
buve.
13. red Thysanoptera – resokrilci. Sitni insekti, izduženog, dorzoventralno
spljoštenog ili cilindričnog tela. Najčešće su žućkaste ili smedje boje, ređe
crni. Imaju dva para krila koja su uzana, sa redukovanom nervaturom i po
ivicama obrasla dugim resama. Usni aparat za bodenje i sisanje. Hrane se
biljnom hranom. Nalaze se na biljkama, prvenstveno na cvetovima, ispod
kore, u vlažnom trulom drvetu, u stelji i na drugim mestima.

Holometabola – potpun preobražaj

14. red Neuroptera – mrežokrilci. Predatori insekata i drugih sitnih zglavkara.

Poseduju dva para prozračnih krila koja zbog guste nervature izgledaju
mrežasta. Usni aparat je za grickanje.
15. red Mecoptera – skorpionske muve. Sitni do srednji insekti, nežne građe i
neupadljivih boja. Odrasli insekti su predatori, a larve se hrane materijom
u raspadanju. Imaju dva para membranoznih krila, skoro jednake veličine,
sa bogatom nervaturom i često tamnijim pegama na krilnoj površini. Kod
mužjaka trbuh je proširen sa na gore okrenutim vrhom tako da podsećaju
na škorpione.
16. red Lepidoptera – leptiri. Insekti različitih veličina, sa dva para krila
pokrivenih ljuspicama. Usni aparat je za sisanje cvetnog nektara kod
imaga, dok je kod larve za grickanje. Štetne su larve – gusenice koje se
hrane različitim biljkama i njihovim prerađevinama. Red Lepidoptera
obuhvata veliki broj familija, odnosno vrsta, koje su važne štetočine u
poljoprivredi.
17. red Coleoptera – tvrdokrilci. Ovaj insekatski red obuhvata različite grupe
insekata od kojih se većina hrani biljnom hranom, manji broj su predatori.
Imaju dva para krila od kojih su prednja jako hitinizirana (elitre ili
pokrioca) dok su zadnja membranozna. Preobražaj je potpun, larve su po

8
 izgledu različite, što zavisi od vrste insekta dok je lutka kod većine
slobodna.
18. red Diptera – dvokrilci. Dobri letači, krila su im prozirna, jednostavne
nervature. Zadnji par modifikovan u dva drškasta organa tzv. haltere koje
služe za balansiranje tokom leta. Larve su bez nogu i bez izražene glave.
Lutka je uglavnom gola ili pokrivena poslednjom larvenom košuljicom,
zvanom puparijum. Ovaj red obuhvata različite grupe insekata, među
kojima se nalaze poznate štetočine u poljoprivredi, mada ima predstavnika
koji su paraziti ili predatori insekata, a veliki broj su neprijatelji čoveka jer
prenose prouzrokovače bolesti.
19. red Hymenoptera – opnokrilci. Poseduju dva para opnastih krila, od kojih
je zadnji par manji. Larva je sa jasno uočljivom glavom, dok je lutka kod
velikog broja vrsta u kokonu. Kod predstavnika familije Tenthredinidae
larve su pagusenice. Usni aparat može biti različitog tipa: za grickanje,
lizanje i srkanje... Ovaj red obuhvata veliki broj vrsta od kojih su mnoge
korisne za čovjeka jer su dobri oprašivači ili proizvode med, ali mnoge
vrste su štetočine u poljoprivredi.

9
III Vežba
Građa glavene čaure, položaj glave i tipovi pipaka

Glava

Glava je u vidu čvrste, sklerotizirane čaure koja nastaje srašćivanjem prvih 6

embrionalnih segmenata. Usni delovi su predstavljeni gornjom usnom – labrum,
gornjim vilicama – mandibulae, donjim vilicama – maxillae i donjom usnom –
labium. Svi usni delovi, osim gornje usne, nastali su od člankovitih ekstremiteta
odgovarajućih segmenata. Na glavi se nalazi jedan par pipaka, jedan par složenih
očiju, 2-3 prosta oka.
Oblik glave može biti različit, loptast, jajast, izdužen u rilicu ili spljošten.
Položaj glave u odnosu na telo je različit. Može biti:
Prognat – usni otvor okrenut prema napred, a čelo ka gore (Carabidae...)
Ortognat – usni otvor okrenut ka dole, a čelo ka napred (skakavac...)
Hipognat – usni otvor okrenut ka nazad, a čelo ka dole (Homoptera,
Hemiptera)
Na glavi se ne zapaža segmentacija, ali su vidljivi šavovi ili brazde koji
označavaju mesta spajanja segmenata i nazivaju se sulkusi.
Larveni stadijumi insekata skoro uvek imaju jednu liniju na središnjoj
dorzalnoj strani glave, koja se na licu račva i obrazuje šaru u obliku slova Y. Duž te
linije kutikula puca prilikom presvlačenja – egdizijalna linija.
Na glavi se razlikuju: čelo – frons koje se nalazi između i iznad očiju, ispod
njega je glavin štit – clypeus, leđno na čelo produžava se teme – vertex, a zatim
zatiljak – occiput. Na zadnjem delu glave nalazi se zatiljačni otvor – foramen
occipitale koji čini vezu glave i ostatka tela. Bočni deo iznad složenih očiju naziva se
obraz - gena

Pipci

Svi insekti osim predstavnika reda Protura imaju jedan par pipaka. Pipci mogu
biti vrlo razvijeni ili znatno redukovani, naročito kod larvenih stadijuma. Pipci su
smešteni između i ispred očiju. Sastoje se od tri dela: scapus – osnovni članak,
pedicellus – držač i bič – flagelum.

10
 Osnovni članak je učvršćen u membranozni dio zida glave za tzv. antenifer
tako da se može pokretati u svim pravcima.
Držač je drugi šlanak pipka i na njemu je smešten Džonstonov organ koji
predstavlja organ sluha kod insekata.
Bič je najduži deo pipka. Čini ga više sličnih prstenova koji su međusobno
spojeni membranom tako da je ceo bič veoma pokretljiv.
Broj prstenova ili članaka u pipcima različit je u različitim razvojnim
stadijumima i uslovljen je ulogom koju pipci imaju u životu određene vrste. Polni
dimorfizam je često izražen u građi pipaka. Kod mužajaka su oni veći i složenije
građe, naročito tamo gde miris ima važnu ulogu u pronalaženju ženke.
Pipci nose čulne organe. Na njima se nalaze različite vrste senzila koje
funkcionišu kao dodirni, toplotni, mirisni ili receptori za vlažnost i hemijske materije.
Postoje različiti tipovi pipaka:

- čekinjast – svaki segment se od osnove ka vrhu sužava (Blatidae,

Tettigonidae)
- končast – prstenovi su jednake debljine, cilindrični (neke Cerambicidae)
- nizast – prstenovi su kao perle (Bruchidae, Tenebrionidae)
- testerast – svaki segment ima trouglasto proširenje (Elateridae)
- češljast – segmenti kao zupci na češlju (Elateridae)
- perast – prstenovi imaju jedan ili više dodataka sa obe strane
(Lymantridae, Culicidae)
- glavičast – segmenti su pri vrhu prošireni i obrazuju glavicu (Pieridae)
- lepezast – prošireni su na vrhu flageluma, bočno kao lepeza (Scarabeidae)
- glavičasti sa čekinjom ili perom – kratki pipci čiji je vršni članak veoma
uvećan i na njemu se nalazi gola ili maljava čekinja (mnoge Diptera)

11
IV Vežba

Tipovi usnih aparata

Svi delovi usnog aparata vode poreklo od ekstremiteta. Osim gornje usne koja
predstavlja nastavak glavene čaure.

Usni aparat za grickanje

Ovo je osnovni, ishodni tip usnog aparata. Zastupljen je kod svih

ortopteroidnih insekata, mrežokrilaca, tvrdokrilaca, gusenica. Čine ga sledeći delovi:
1. labrum – gornja usna koja zatvara usni otvor sa gornje strane
2. mandibullae – gornje vilice – nečlankovite, hitinizirane i horizontalno
pokretne
3. maxillae – donje vilice – člankovite, hitinizirane i horizintalno pokretne.
Izgrađene od većeg broja segmenata. Deo koji je uzglobljen u glavenu
čauru naziva se cardo ili čep. N anjega se nadovezuje stipes ili stablo, a sa
njega polaze: lobus internus – grizaljka, lobus externus – kaciga i palpes
maxillares – donjovilični sežnjaci.
4. Labium – donja usna koja je sastavljena od dva dela (kao i gornje i donje
vilice), ali su ta dva dela srasla po središnjoj liniji. Osnovni deo donje usne
je postmentum, na njega se nadovezuje prementum. Na prementumu se
nalaze četiri režnja: dva unutrašnja – jezici ili glossae i dva spoljašnja –
parajezici ili paraglossae. Bočno se nalaze dva sežnjaka – palpes labiales.
Sa unutrašnje strane gornje usne postoji kožni nabor koji se naziva epipharinx, a sa
unutrašnje strane donje usne postoji takođe jedan režanj koji se naziva hypopharinx.

Usni aparat za sisanje

Nalazi se kod leptira. Najrazvijeniji deo čine kacige donjih vilica. One su
izdužene i spojene međusobno tako da čine jedan kanal za usisavanje tečne hrane. To
je sisaljka ili spiritromp koja je pri ishrani ispružena i vrhom potopljena u tečnost, a
kada se leptir ne hrani ona je spiralno savijena ispod glave.

12
 Ostali delovi usnog aparata su slabije razvijeni ili zakržljali. Gornja usna je
prisutna u vidu uske trake, a na nju se nastavlja epifarinks koji pokriva osnovu
sisaljke. Donja usna pokriva usni otvor sa donje strane. Donjovilični sežnjaci su
veoma redukovani i nalaze se kao male bradavičaste tvorevine. Donjousneni sežnjaci
su dobro razvijeni i člankoviti.

Usni aparat za bodenje i sisanje

Usni aparat za bodenje i sisanje nalazi se kod stenica (red Hemiptera), biljnih
vašiju, štitastih vašiju, cikada, lisnih buva (red Homoptera) i kod tripsa (red
Thysanoptera).
Najmarkantniji deo je donja usna koja je izvučena u četvoročlanu rilicu.
Užlebljena je i u tom žlebu smešteni su stileti koji predstavljaju preobražene gornje i
donje vilice. Gornja usna je u vidu jezička i samo delimično pokriva donju usnu.
Mandibularni stileti se nalaze spolja, oko maksilarnih i imaju ulogu da ih
zaštite. Maksilarni stileti sa svoje unutrašnje strane imaju po dva žleba. Kada se ovi
stileti spoje, žlebovi se poklope i formiraju se dva kanala – kroz širi kanal se usisava
hrana, a kroz uži se ispuštaju sekreti pljuvačnih žlezda. Prilikom ishrane rilica se
savije u luk, a onda u biljno tkivo prodire najpre jedan mandibularni stilet, zatim
drugi, a onda prodiru i maksilarni stileti. Tada se kroz pljuvačni kanal ubacuje sekret
pljuvačnih žlezda, a kroz drugi kanal se vrši usisavanje sokova. Kada se insekt ne
hrani usni aparat leži između nogu, na grudima insekta.

13
V Vežba

Grudi - Thorax

Grudi se sastoje od tri segmenta koji mogu biti manje ili više razdvojeni
(Orthoptera, Coleoptera) ili srasli (Diptera, Lepidoptera). Prvi segment ili prednje
grudi naziva se prothorax, srednje grudi – mesothorax i zadnje grudi – metathorax.
Kod većine insekata svaki grudni segment nosi po jedan par nogu, osim kod larvi
dvokrilaca, nekih tvrdokrilaca i podreda Apocrita opnokrilaca. Takođe, pojedini
insekti su beznogi, a to je sekundarna karakteristika.
Većina insekata poseduje po jedan par krila na drugom i trećem grudnom
segmentu zbog čega se ova dva segmenta nazivaju pterothorax. Krila nemaju
Apterygota, a kao sekundarnu karakteristiku i neke Pterygota.
Svaki grudni segment poseduje leđnu ploču – tergum, trbušnu – sternum i
bočne ploče – pleurae. U zavisnosti od pripadnosti određenim segmentima ploče su
označene kao protergum, mesotergum i metatergum, odnosno prosternum,
mesosternum i metasternum. Između njih leže intersegmentalni skleriti.
Tergum prvog grudnog segmenta naziva se pronotum.

Noge
Svaka noga sastoji se od kuka – coxa, butnog valjka – trochanter, buta –
femur, goleni – tibia i stopala – tarsus.
Kuk je prvi segment noge, najčešće ima oblik presečene kupe, a sa grudima je
spojen zglobom.
Butni valjak je mali segment, sa kukom spojen pomoću dva zgloba tako da se
može pokretati vertikalno.
But je najrazvijeniji deo noge, osim kod larava kod kojih je najčešće mali.
Izdužen je i snabdeven mišićima, naročito kod insekata koji skaču.
Golen je obično dug i tanak deo noge koji je sa dva zgloba učvršćen za but.
Na vrhu goleni može da se nađe jedna ili više bodlji koje se nazivaju ostruge ili špore.
Stopalo je poslednji deo noge. Kod većine insekata stopalo je podeljeno na više
segmenata, najviše pet. Osnovni članak stopala – metatarsus jednim je zglobom vezan
za golen, a međusobno članci stopala su povezani elastičnom membranom koja
omogućava njihovu pokretljivost. Članci stopala nemaju mišiće, već ih pokreću mišići

14
koji polaze od goleni i pričvršćeni su za osnovu metatarsusa. Poslednji članak stopala
naziva se pretarsus. Kod većine insekata sastoji se membranozne osnove na koju se
nastavlja središnji režanj. On može biti membranozan ili delimično hitiniziran i naziva
se arolium. Bočno na pretarsusus nalaze se parne kandže – unguae. Diptera imaju
membranozne tvorevine zvane pulvili.

Krila

Krila su produžeci integumenta u vidu tankih membrana ojačanih brojnim

cevolikim tvorevinama koje su označene kao nervi. Svako krilo sastavljeno je od dve
tanke membrane. Nervi su šuplji i u njima se nalaze po jedna traheja, a kod većine i
ogranak nervnog vlakna. Kod sveže eklodiranih insekata u šupljini nerava nalazi se i
krvna tečnost i njenim prodiranjem i pritiskom koji se tada stvara dolazi do opružanja
krila.
Na krilu se razlikuju prednja strana ili costa, vršna ili apikalna strana i zadnja
ili analna strana. Takođe, na krilu su uočljiva tri ugla: humeralni koji se nalazi na
osnovi kostalnog nerva, vršni i analni ugao ili tornus između vršne i zadnje strane
krila.
Uzdužni nervi na krilu su: costa, subcosta, radius, medius, cubitus i analni
nervi.
Nervatura krila različitih insekata je različita. Ona može biti prisutna u punom
sastavu ili veoma oskudna. Nestanak nerava nastaje njihovom atrofijom ili
međusobnim spajanjem. Povećanje broja nerava je kada se jave sekundarni uzdužni ili
poprečni nervi koji krilima daju mrežastu strukturu.
Nervi dele krilnu površinu na odvojena polja koja se nazivaju ćelije. Mogu biti
bazalne i distalne. Bazalne su ograničene glavnim granama osnovnih nerava, a
distalne ili apikalne se nalaze između ogranaka bliže vrhu krila. Ako su čitave
okružene nervima nazivaju se zatvorene, ako nisu onda su otvorene.
Krila mogu da funkcionišu odvojeno, ali najčešće su spojena u jedinstvenu
površinu, tako da se za mnoge insekte iako imaju četiri krila kaže da su funkcionalno
dvokrilci.
Vrste krila – pokazuju veliku raznovrsnost oblika, veličine i građe krila.
Prednja krila mogu biti više ili manje sklerotizirana i imaju zaštitnu ulogu.
Ovako očvrsla krila nazivaju se elytrae imaju ih Coleoptera, jako očvrsla i to su prava

15
pokrioca. Orthoptera, Dictyoptera i Dermaptera imaju prednja krila koja su kožasta i
nazivaju se pseudoelytrae. Heteroptera imaju sklerotiziran samo osnovni deo
prednjeg para krila, dok je spoljni deo membranozan. Takva krila nazivaju se
hemielytrae. Zadnja krila Diptera redukovana su do haltera ili njihalica čija je uloga
održavanje ravnoteže pri letu. Zbog čega se ovaj insekatski red naziva dvokrilci.
Pojava redukcije jednog ili oba para krila nije retka pojava kod insekata. To je
tzv. pterigopolimorfizam. Redukcija može zahvatiti oba para krila, ali često je
ograničena na zadnji par. Ima slučajeva da su samo ženke ili samo mužjaci
pterigopolimorfni. Takođe, javlja se i odbacivanje krila kod nekih insekata (mravi i
termiti posle rojenja).

16
VI Vežba

Veza grudi i trbuha i dodaci na trbuhu

Abdomen se sastoji od većeg broja sličnih segmenata od kojih su najveće

promene pretrpeli prvi i poslednji. Većina segmenata je zadržala prstenast oblik sa
izraženom leđnom i trbušnom pločom. Između segmenata nalazi se mambrana.
Najčešće zadnja ivica jednog segmenta prekriva prednju ivicu sledećeg segmenta.
Imaga nekih insekata imaju tergum, sternum i pleure kao jedinstven prsten.
Broj segmenata u trbuhu veći je kod hemimetabolnih nego kod
holometabolnih insekata. Kod skakavaca je vidljivo svih 11, a kod muva 2-5 dok su
ostali uvučeni jedan u drugi.
Najveće promene pretrpeli su zadnji segmenti pretvoreni u genitalije. Polni
otvor mužjaka nalazi se najčešće na devetom segmentu, dok se ženski polni otvor
nalazi na osmom, ili iza osmog ili devetog segmenta. Ovi segmenti mogu biti veoma
modifikovani i obrazovati složen kopulacioni aparat mužjaka (hypopigium), a kod
ženki legalicu (ovipositor). Legalica se obrazuje sklerotizacijom i uvlačenjem zadnjih
trbušnih segmenata ili u njenom sastavu učestvuju izmenjeni trbušni dodaci.
Zadnji trbušni segmenti nekih insekata koji žive u vodi pretvoreni su u
respiratornu cev.
U poredjenju sa grudima abdomen je relativno proste građe. Na njemu se
nalaze različiti dodaci, od kojih se neki ostaci nekadašnjih nogu za hodanje dok su se
drugi razvili tokom evolucije. Najuočljiviji su cerci, parni dodaci jedanaestog
segmenta koji prolaze sa membrane izmedju epiprokta i paraprokta (dorzalan i bočna
ploča na poslednjem trbušnom segmentu). Naročito su razvijeni kod Apterygota.
Mogu biti prstenasti kao kod Dictyoptera ili prosti, jednočlani kao kod Orthoptera,
kratki i jedva vidljivi ili veoma dugi kao konac kod Thysanura, Ephemeroptera.
Ponekad su različiti kod različitih polova iste vrste.
Thysanura i Diplura imaju parne nečlankovite dodatke od 2. do 9. segmenta
zvane stili.
Abdomen imaga holometabolnih insekata nema dodatke, ali oni su često
prisutni kod njihovih larvi. To su škrge kod insekata koji žive u vodi i lažne noge kod
gusenica i pagusenica.

17
 Lažne noge su najčešće cilindrične izrasline tjelesnog omotača, a njihova
šupljina je proširenje hemocela. Vršni zid nogu poznat je kao planta. Na njima se
nalazi veći broj kukica raspoređenih u nizove, polukružno ili u krug. Njihovo
prisustvo omogućava kačenje za podlogu.
Larve nekih tvrdokrilaca na devetom tergumu imaju parne dodatke zvani
urogomfi. Gusenice Sphingidae na leđnoj strani desetog segment nose vršnu bodlju.
Lisne vaši na dorzalnoj strani šestog segmenta imaju parne dodatke – kornikule.
Kod Collembolae na četvrtom trbušnom segmentu nalazi se dodatak u obliku
viljuškice i naziva se furcula, i koji je kad miruje uvučen u nabor na trećem
segmentu – tenaculum.
Legalica – ovipositor
Većina Diptera, Coleoptera i neke Lepidoptere polažu jaja kroz teleskopsku
legalicu koja je sastavljena od uvlačljivih segmenata na kraju abdomena. Kod muve u
sastav legalice ulaze segmenti od 6. do 9. Kada kegalica nije u upotrebi uvučena je u
peti segment.
Legalica može da bude velika, obrazovana od dodataka osmog i devetog
segmenta. Takva legalica se naziva ortopteroidna.
Kod pčela legalica je pretvorena u aparat za bodenje, žaoku. Sastoji se od
bodlje i bazalnog bulbusa u koji se izlivaju sekreti otrovnih žlezda i Dufurove žlezde.

18
VII Vežba

Nervni sistem, poprečni presek kroz oko, timpanalni organi

Nervni sistem
Obezbeđuje primanje nadražaja i reagovanje organizma na njih. Oni deluju na
određene čulne organe (receptori) odakle stižu do mišića i žlezda (efektori). Prenosnu
ulogu imaju nervne ćelije.
Nervne ćelije su smeštene u čvorovima ili ganglijama. One su međusobno
povezane poprečnim i uzdužnim vezama konektivama i komisurama.
Centralni nervni sistem se sastoji od parnih ganglija, segmentalno
raspoređenih i međusobno povezanih. Oni čine lestvičast nervni sistem. Tokom
evolucije došlo je do promena u položaju ganglija. Prvo je došlo do skraćivanja
komisura pa su se stapale ganglije jednog segmenta, a uporedo sa tim dolazi i do
povezivanja konektiva u jednu traku. Konektive se skraćuju i cns gubi segmentalan
raspored ganglija po telesnim regionima.
Ganglije cns-a su poređane duž trbušne strane tela ispod crevnog kanala. Dele
se na nadždrelne ganglije ili mozak (ganglion supraoesophagale) i trbučnu verižicu. Iz
trbučne verižice se izdvajaju prednje ganglije i to mandibularne, maksilarne i labijalne
čineći jedinstvenu nervnu masu koja se po mestu formiranja naziva podždrelna
ganglija (ganglion suboesophagale). Između mozga i podždrelne ganglije postoji veza
preko konektiva sa obje strane ždrela tako da čitava nervna masa liči na prsten.
U grudima se nalaze tri grudne ganglije (ganglion thoracale), a u trbuhu do
osam trbušnih ganglija (ganglion abdominale).
Mozak
Naziva se cerebrum. Sastoji se od tri dela: prednji mozak – protocerebrum,
srednji mozak – deutocerebrum i zadnji mozak – tritocerebrum. Prednja dva dela
mozga su obično stopljena, dok se zadnji mozak sastoji od dva ispupčenja sa kojih
polaze cirkumezofagalne konektive koje povezuju nadždrelnu sa podždrelnom
ganglijom.
Podždrelna ganglija
Inervira gornje vilice, donje vilice i donju usnu kao i mišiće vrata i pljuvačne
žlezde.

19
Poprečni presek kroz oko

Oči kod insekata su ektodermalnog porekla i nalaze se na glavi. Mnogi insekti

imaju dva veća ili manja složena oka građena od brojnih faceta ili omatidija.
Svaka faceta sastavljena je od sočiva i pigmentnih ćelija koje se nalaze oko
središnjih nervnih (retina) ćelija, čija unutrašnja strana stvara na svetlo osetljiv
osovinski štapić zvani rabdom. Kad svetlost dođe kroz sočivo u rabdom, nastupaju
hemijske promene koje izazivaju stimulacije u mozgu. Donja površina oka je
opkoljena bazalnom membranom. Ona predstavlja nastavak okružujućeg epidermisa.
Kroz nju prolaze nervna vlakna vidnih ćelija i traheje bušeći je na veliki broj mesta
(sitasta membrana – membrana fenestrata).

Timpanalni organi
Kod insekata postoje senzile ili skolopidije kao organi sluha. Svaka
skolopidija se sastoji od čulne ćelije, omotne ćelije i kapaste ćelije.
Čulna ćelija je izdužena, vretenastog oblika i završava se tzv. osećajnim
klinom (skolops), šupljim telom hitinskih zidova. U njegovom prednjem kraju se
završava sredinom jedan končić za koji se smatra da predstavlja snop neurofibrila.
Unutrašnjost osećajnog klina je ispunjena tečnošću.
Čulnu ćeliju obavija omotna ćelija, a pri njenom distalnom kraju u području
osećajnog klina nastavlja se kapasta ćelija kroz koju prolazi kutikularni konac
povezujući osećajni klin sa kutikulom. Ovakvu vezu imaju hordotonalni i Džonstonov
organ (amfinematske skolopidije). Kod timpanalnih organa nema direktnog kontakta
između čulne ćelije i kutikule, ne postoji kutikularni konac (mononematske
skolopidije).
Timpanalni organi na raznim delovima tela nastaju od hordotonalnih organa i
opne koja predstavlja na jednom mestu zategnuti integument sa skolopidijama bez
kutikularnog konca. Najpoznatiji su insekata koji zriču i kod nekih leptira.
Najsloženiji po građi su kod zrikavaca i popaca. Nalaze se na golenima
prednjih nogu. Mogu biti otkriveni kao kod popca, gde se opna vidi spolja i skriveni u
naborima kutikule kao kod zrikavaca. U navedenim slučajevima nožna traheja pri
ulasku u golen se proširuje i deli na prednju i zadnju granu koje se spajaju ispod
slušnog organa. Svaka traheja naleže uz opnu obrazujući sa njom timpanu oko koje je
vazduh sa obe strane, spolja i iz traheje. Na poprečnom preseku goleni vidi se da

20
traheja zauzima prostor između timpana i svojim graničnim zidovima obrazuje
membranu.
Kod cvrčaka i skakavaca leže u pleurama prvog trbušnog segmenta, a kod
leptira u osnovi prednjeg para krila, srednjim grudima ili trbuhu.

21
VIII Vežba

Organi za disanje i organi za varenje

Organi za disanje

Kod većine insekata disanje se obavlja preko vazdušnih cevi, zvanih traheje,
koje se račvaju kroz celo telo od njegove površine, pa sve do tkiva i ćelija. U tako fino
razgranat sistem cevi vazduh ulazi preko otvora zvanih stigme na bokovima grudi i
trbuha i biva sproveden do mesta potrošnje u tkivima. Kiseonik kao deo vazduha
ostaje u cevima, a CO2 se istim putem u obliku ugljene kiseline odstranjuje iz tela.
Insekti koji žive u vodi dišu na škrge, a u pojedinim slučajevima i kožom.
Škrge i traheje su ektodermalnog porekla. Škrge se razvijaju kao šuplje
izrasline, a traheje uvijanjem integumenta. Prilikom presvlačenja presvlači se i
kutikula traheje.
Stigme su postavljene na pleurama. Obično su eliptični otvori, ređe okruglasti.
Po pravila nalaze se dublje u pleuralnoj membrani tako da stvaraju iznad sebe kupastu
jamicu zvanu atrijum. Na zidovima atrijuma postoji neka vrsta zastora od čekinja,
dlačica i drugih kutikularnih tvorevina koje onemogućavaju prolaz čestica u traheje.
Na dnu atrijuma je otvor stigme nazvan stigmina usta sa aparatom za zatvaranje
prolaza u traheju. Sastoji se od mišića koji svojom kontrakcijom izazivaju smanjenje
otvora stigme. Od stigme polazi kratka trahealna cev horizontalno u unutrašnjost tela.
Zatim se odvajaju jedna leđna, trbušna i središna grana koje se dalje granaju na sve
sitnije i snabdevaju kisonikom sva tkiva.
Traheje su elastične cevi, srebrnkaste boje kada su ispunjene vazduhom.
Krupnije traheje su obojene plavičasto ili svetlo smeđe, što dolazi od pigmenta ćelija
epidermisa. Unutrašnja strana traheje je ojačana jednim zadebljanjem u vidu konca
koji se proteže spiralno ili u vidu prstenova. Takođe se javlja i rešetkasta i lestvičasta
struktura obrazovana od ovog zadebljanja koje se naziva tenidijum i čija je uloga da
drži traheje otvorenim omogućujući prolaz vazduha kroz njih.
Traheje se granaju u sve sitnije cevi. Pri debljini od 2-5 mikrona završavaju se
trahealnom ćelijom. Ona ima zvezdast oblik i prstenasta proširenja u vidu finih cevi
tzv. traheola (trahealni kapilari). Njihova širina je manja od 1mikrona. To su
zatvorene cevčice, prosto ili dihotome razgranate. One obrazuju finu trahealnu mrežu

22
koja obuhvata površinu organa i unutrašnju stranu integumenta, grana se izmedju
organa i mišića ili prodire u njih. Traheole se ne presvlače.

Crevni kanal - Intestinum

Unošenje hrane vrši se preko usnih delova i prednjeg creva, a varenje i

resorpcija se obavlja u srednjem i zadnjem crevu.
Crevni kanal je u obliku cevi koja se proteže od usnog otvora do analnog
otvora. Sastavljen je od prednjeg creva (stomodeum), srednjeg creva (mesenteron) i
zadnjeg creva (proctodeum). Prednje i zadnje crevo su ektodermalne tvorevine.
Srednje crevo je endodermalnog porekla i na njemu nema hitinske opne. Na bazalnoj
membrani nalazi se sloj crevnih mišića, sastavljen od poprečnoprugastih vlakana.
Crevo je spolja prožeto spletom traheja. One ga drže povezanog za telesni zid.

Prednje crevo – stomodeum

Najjednostavniji deo crevnog kanala kojim se hrana dovodi do srednjeg creva.
Ono počinje usnom dupljom, a završava se prstenastim naborom (valvula cardiaca).
Prednje crevo obično ima sledeće delove: ždrelo (pharynx), jednjak (aesophagus),
voljka (ingluvies), predželudac (proventriculus) i kardijalni zalistak (valvula
cardiaca).
Ždrelo je muskulozna cev koja se nastavlja na usnu duplju i ima ulogu pri
gutanju hrane.
Jednjak predstavlja dužu ili kraću cev tankih zidova. On ima ulogu prenošenja
hrane u srednje crevo. Snabdeveno je mišićima koji mogu da ga proširuju.
Voljka se šesto ne razlikuje od jednjaka i čini samo jedno njegovo proširenje.
Funkcija voljke se sastoji u čuvanju hrane, može predstavljati prostor za varenje uz
fermente pljuvačnih žlezda i srednjeg creva. Kod pčela u voljci se cvetni nektar
pretvara u med i povraća kao hrana za larve.
Predželudac je manji od voljke i svojom histološkom građom razlikuje se od
svih ostalih delova crevnog kanala. Vrši usitnjavanje hrane.
Valvula cardiaca je krajnji deo prednjeg creva. Ono prodire u srednje crevo u
obliku levka.

23
Srednje crevo (mesenteron)
Često se naziva želudac (ventriculus). Može imati izraštaje u obliku slepih
creva, najčešće u blizina valvula cardiaca, i oni povečavaju sekretornu i apsorptivnu
površinu. Nazivaju se cekumi ili divertikulumi. Mogu u svojim čupljinama da nose
simbiotske mikroorganizme i ponašaju se kao micetomi. Epitel srednjeg creva ima
višestruku ulogu. Luči fermente za varenje hrane, vrši resorpciju hranjivih, materija i
regeneriše istrošene ćelije i gradi peritrofnu membranu.
Zadnje crevo (proctodeum)
Uloga mu je apsorpcija vode, soli i aminokiselina iz urina što je preko
Malpigijevih sudova izlučen iz hemolimfe.
Sastoji se od: tankog creva (ileum), debelog creva (colon) i rektalnog creva
(rectalis). Između srednjeg i zadnjeg creva nalazi se zalistak (valvula pylorica) koji
reguliše prolazak hrane u zadnje crevo. Iza zalistaka se po pravilu nalaze Malpigijevi
sudovi. Tanko crevo je veoma dugo ili sasvim kratko i nejasno izdvojeno kod mnogih
insekata. Debelo crevo je prošireno u vidu kese ili je dužine abdomena. Na debelom
crevu se obično nalaze izraštaji cekumi. Smatra se da se u tankom crevu vrši
oduzimanje vode.
Anus je kraj creva, naborane je muskulature i može se proširivati i sužavati.

24
IX Vežba

Reproduktivni organi

Muški reproduktivni organi

Sastoje se od parnih semenika, parnih semenovoda, neparnog semenovoda,
semene kese, kopulatornog organa i žlezda.
U semenicima (testes) formiraju se muške polne ćelije. Parni semenovodi
(vasa diferentia) su cevi koje vode od semenika do neparnog semenovoda (ductus
ejaculatorius). Na pojedinim mestima se proširuje i obrazuju semene kese (vesicula
seminalis) u kojima se sakupljaju spermatozoidi. Neparni semenovod se završava
uvrtanjem telesnog zida koji se naziva phalus i koji zajedno sa spoljnom genitalnom
armaturom obrazuje kopulatorni organ mužjaka. U parni i neparni semenovod uviru
žlezde. To su kesaste ili cevaste tvorevine za proizvodnju tečnosti gde se
spermatozoidi održavaju.

Ženski reproduktivni organi

Sastoje se od jajnika, parnih jajovoda, neparnog jajovoda, vagine, semene
kese, kese za sparivanje i legalice.
U telu ženke sa obe strane crevnog kanala leže jajnici (ovaria). Svaki jajnik je
sastavljen od jajnih cevi (ovariola) koje uviru u jajovod. Njihov broj je različit. Jajne
cevi u svomranom razvoju prevučene su jednom zajedničkom opnom, koja kasnije
obično isčezava tako da one leže slobodne u telesnoj duplji. U jajnim cevima mogu se
razlikovati tri regiona: vrčno vlakno, germarium i vitelarijum. Vršna vlakna jajnih
cevi spajaju se međusobno i sa vlaknima drugog ovarijuma obrazuju središnji
ligament koji pričvršćuje jajnike za telesni zid, masno tkivo ili perikardijalnu
dijafragmu. Kod nekih insekata ne dolazi do formiranja središnjeg ligamenta i vršna
vlakna jajnih cevi leže slobodno u telesnoj duplji.
U germarijumu dolazi do formiranja jaja.
Vitelarijum je donji i najveći deo jajne cevi. U njemu se iz jajnih ćelija
formiraju zrela jaja.
Parni jajovodi (oviductus lateralis) su cevi koji vode od jajnika do neparnog
jajovoda (oviductus). Kada je završen period porasta i izgradnje jajne ljuske jaje je
sposobno za oplodnju ali nije zrelo. Ono treba da provede neko vreme u parnom

25
jajovodu i u vagini gde ga na mestu uviranja semene kese (receptaculuim seminis)
očekuju spermatozoidi.
Kod viviparnih insekata vagina je proširena i obrazuje komoru ili uterus za
prihvatanje ispiljenih larvi.
Kesa za čuvanje sperme (receptaculum seminis) nastaje kao uvrtanje zida
vagine i u nju se uluva na dorzalnoj strani. Kod pojedinih insekata postoji i kessa za
sparivanje (bursa copulatrix) koja služi za hvatanje muškog kopulatornog organa
prilikom parenja i privremeno držanje sperme dok se ona ne razlije u receptaculum
seminis.
Žlezde sa posebnom funkcijom se ulivaju u ugenitalni prostor. Na pojedinim
mestima imaju proširenja u vidu rezervoara gde je smešten sekret koji luče. Stvaraju
lepljivu materiju koja se na vazduhu suši i pričvršćuje jaja za podlogu, luče sekret za
izradu ooteka...
Polni otvor se naziva vulva u slučaju kada služi za polaganje jaja i parenje.
Ako kesa za sparivanje i vagina imaju posebne otvore, onda se prvi zove vulva, a
drugi oviporus.
Oko polnog otvora ženke nalaze se delovi spoljne genitalne armature tj.
legalica koja služi za polaganje jaja u tvrdi supstrat.

Disekcija bubašvabe

26
X i XI vežba

Jaja, larve i lutke insekata

Prema načinu razvića insekti se dele na dve grupe:

- insekti sa hemimetabolnim razvićem (nepotpuno razviće)
- insekti sa holometabolnim razvićem (potpuno razviće)
U razviću hemimetabolnih insekata postoje sledeći stadijumi: jaje, larva i
imago. Larve liče na odrasle insekte, krila se razvijaju spolja i jasno se vide njihovi
začeci.
U razvoju holometabola postoje jaje, larva, lutka i imago. Larve ne liče na
odrasle insekte, krila se razvijaju u unutrašnjosti tela tako da spolja nisu vidljiva.

Jaja insekata

Veličina jaja zavisi od vrste, a obično je nekoliko mm. Jaja mogu da budu
položena pojedinačno ili u jajna legla ili u grupama. Ženka nejčešće polaže jaja u
supstrat kojim se larva hrani i to je vid brige o potomstvu.
Jajno leglo obično čini jedna penasta masa koja štiti mnoga jaja u njoj
smeštena (livadski gubar, Hypogimna morio). Ženke nekih leptira oblažu položena
jaja dlačicama sa svog trbuha koja čine zaštitu jajima od nepovoljnih klimatskih
uslova i napada predatora (šumski gubar- Limantria dispar, žutotrba – Euproctis
hrysorhea). Ženke kukavičje suze, Malocosoma neustria polažu jaja u prsten oko
grančice prilikom polaganja jaja. Skakavci svojim trbuhom prave komoru u zemljištu
i prilikom polaganja jaja luče sekret kojim oblepljuju čestice zemlje oko položenih
jaja i formiraju čauru od zemlje u kojoj su smeštena jaja – ooteka. Ženke bubašvabe
ooteku nose u svom genitalnom prostoru sve do pred pilenje larvi kada je odbace.
Bogomoljke prilikom polaganja jaja luče lepljivi sekret koji na vazduhu očvrsne i
takav podseća na kesu u kojoj su jaja smeštena.

27
 Larve insekata

Na osnovu toga koliko su slične sa odraslim insektima sve larve su podeljene

u tri grupe: primarne, sekundarne i tercijarne.
Primarne larve mnogo liče na odrasle insekte od kojih se razlikuju po tome što
su manje, krila im nisu dobro razvijena i nisu polno zrele. Takve su larve mnogih
insekata sa hemimetabolnim razvićem.
Sekundarne larve liče na odrasle insekte, ali imaju specifične larvene organe
koje odrastao insekt nema. Npr. larve nekih vodenih insekata imaju trahealne škrge
koje imaga nemaju jer žive u vazdušnoj sredini (npr. larve vilinih konjica).
Tercijerne larve su larve insekata sa holometabolnim razvićem. One se dele u
više grupa i na više načina.
Prema razvijenosti glavene čaure dele se na:
- eucefalne – imaju normalno razvijenu glavenu čauru
- hemicefalne – imaju redukovanu glavenu čauru
- acefalne – nemaju razvijenu glavenu čauru
Prema opštem izgledu dele se na:
1. kampodeidna larva – telo im je dugačko, spljošteno, sa razvijenom
glavom, grudnim nogama i dodacima na kraju trbuha. U ovu grupu
spadaju karabidne larve koje imaju hitinizirane leđne ploče – to su
larve vrsta iz familije Carabidae.
2. skarabeidne larve – njihovo telo je cilindrično, savijeno u predelu
trbuha, izgleda kao da je zgrčeno, pa se zovu grčice. Imaju dobro
razvijenu glavu i tri para grudnih nogu koje su najčešće
nefunkcionalne. To su larve gundelja (fam. Scarabeidae).
3. hrizomelidne larve – imaju dobro razvijenu glavu i grudne noge.
Prvi trbušni segment sa leđne strane je tela je proširen pa larve
izgledaju kao da su grbave. To su larve insekata iz familije
Chrysomelidae.
4. elateridne larve – njihovo telo je tanko, jako izduženo, hitinizirano,
žućkaste do braon boje, podsećaju na komadić žice, pa ih nazivamo
žičnjacima. Imaju dobro razvijene grudne noge. To su vrste iz
familije Elateridae.

28
 5. kurkulionidne larve – telo im je u obliku slova C, imaju dobro
razvijenu glavu, nemaju noge, najčešće su bele boje. To su larve
rilaša (fam. Curculionidae).
6. kokcinelidne larve – imaju dobro razvijenu glavenu čauru i tri para
grudnih nogu. Telo nekih vrsta je pokriveno je bradavičastim
izraštajima (larve zoofagnih vrsta) dok je telo drugih pokriveno
razgranatim čekinjama (fitofagne vrste). To su larve bubamara (fam.
Coccinellidae).
7. tenebrionidne larve – veoma su slične žičnjacima od kojih se
razlikuju po tome što im je prvi par nogu duži od druga dva para. To
su larve vrsta iz familije Tenebrionidae.
8. cerambicidne larve – imaju izduženo telo i nešto širi prvi i drugi
grudni segment. Noge ili nemaju ili su im redukovane. To su larve
insekata iz familije Cerambicidae
9. buprestidne larve – imaju izduženo telo, malu glavu, a grudni
segmenti su značajno širi od trbušnih pa podsećaju na buzdovan.
Nemaju noge, to su larve familije Buprestidae
10. crvolike larve – telo im je crvoliko bez diferencirane glavene čaure i
nogu. To su larve muva (Diptera)
11. erukoidne larve – telo im je cilindrično, imaju dobro razvijenu
glavenu čauru i dobro razvijene grudne noge. Imaju razvijene i
trbušne noge kojih kod gusenica ima 2 do 5 pari, a kod pagusenica 6
do 8. Gusenice su larve leptira, a pagusenice su larve nekih
Hymenoptera (ose iz familije Tenthredinidae)

Lutke

Lutka predstavlja stadijum u razviću holometabolnih insekata. Veoma često je

nepokretna, a sreće se samo kod nekih vodenih insekata (npr. larve komarca).
Prema izgledu sve lutke leptira dele se na tri grupe:
1. pupa libera – slobodna lutka. Začeci krila, nogu, usnog aparata i
pipaka su spolja vidljivi i odvojeni od tela (na pr. lutke tvrdokrilaca,
pčela)

29
 2. pupa obtecta – pokrivena, mumijasta lutka. Začeci nogu i krila su
priljubljeni uz telo i pokriveni jednim omotačem tako da se ne vide
spolja nego se samo naziru. To su lutke leptira.
3. pupa coarctata – buretasta lutka. Začeci nogu i krila se niti vide niti
naziru. Lutka se nalazi u čvrstom omotaču koji svojim oblikom
podseća na bure. Prisutna je kod nekih muva, a nastaje tako što se
larva pretvara u lutku u poslednjoj ili poslednje dve larvene
košuljice.

Kokon

Kokon je zaštitna tvorevina koju oko svog tela formiraju neke larve pre
pretvaranja u lutku. Uloga kokona je da štiti lutku od nepovoljnih uslova spoljne
sredine i prirodnih neprijatelja. Kokon može da bude izgrađen od svile (kao kod
mnogih leptira) ili od zemlje i drugih materijala (kod tvrdokrilaca).

30